Projekat „Promocija debate o socijalnoj inkluziji u Srbiji“

U partnerstvu sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu, Produkcijskom grupom Mreža i organizacijama SeConS, CESID i Mrežom istraživača socijalnih prilika, Fond za socijalne inovacije sprovodi projekat „Promocija debate o socijalnoj inkluziji u Srbiji“. Projekat je podržan od strane Programa za zapošljavanje i društvenu solidarnost (PROGRES) Evropske Unije (2007-2013), kojim rukovodi Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake mogućnosti Evropske Komisije i realizuje se u periodu februar 2009 – jul 2010.

Očekuje se da će ovaj projekat postići sledeće rezultate:

1. Bolje razumevanje koncepta politike društvenog uključivanja kao odgovora na problem društvene isključenosti;
2. Širenje fokusa stručne i šire javnosti sa siromaštva na društvenu isključenost;
3. Razmena informacija o nacionalnim politikama društvenog uključivanja sa istim politikama na nivou EU i uzajamno upoznavanje sa najboljom praksom;
4. Mobilizacija svih relevantnih aktera i njihova aktivacija u borbi protiv siromaštva i društvene isključenosti;
5. Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva koje zastupaju društveno isključene;
6. Produkcija kvalitetnih informacija o siromaštvu i društvenoj isključenosti od strane nacionalnih i lokalnih medija.

Aktivnosti planirane projektom uključuju:

1. Izradu različitih studija, uključujući: akciono istraživanje o percepcijama i stavovima o društvenoj uključenosti i otvorenom metodu koordinacije, istraživanje o socijalnoj isključenosti u Srbiji, komparativnu studiju o politici socijalne uključenosti u Srbiji  i EU
2. Lokalna, regionalna, nacionalna i internacionalna dešavanja čiji je cilj jačanje kapaciteta različitih aktera, uključujući organizacije civilnog društva, predstavnike lokalnih samouprava i servisa, medije i donosioce odluka

Informisanje javnosti kroz TV programe i internet portale

Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja

Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja

Promena stavova i vrednosne orijentacije građana Srbije jedan je od osnovnih preduslova kako za uspešno izvođenje tranzicije, tako i za konsolidaciju demokratskog sistema. Proces «tranzicije vrednosti» je veoma složen i trajan proces. Ipak, pažnja i napori koji se tom procesu posvećuju nisu srazmerni važnosti ovog pitanja. Rasprostranjena je predrasuda da će uspešnost reformi biti ostvarena isključivim porastom ekonomskog rasta. Vrednosna orijentacija građana Srbije, smatra se u javnosti, osobito u medijima, drugorazrednom, iako ona može biti ključ razvoja, stagnacije, pa i nazadovanja.

Veliki broj različitih projekata, kao i istraživanja javnog mnenja, koja je CeSID realizovao u predhodnom periodu, pružili su dragocene empirijske podatke i pouzdan uvid u dominantne vrednosti biračkog tela u Srbiji. Stečeno iskustvo i podaci, bili su motiv i osnov za koncipiranje projekta Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja.

Rezultati pomenutih aktivnosti na kojima su volonteri CeSID-a bili angažovani pokazuju da se dominantne vrednosti biračkog tela u Srbiji ne podudaraju sa deklarativnim opredeljenjem većine birača za uključivanjem u evropske integracije. Teme koje su prioritetne značajnom delu biračkog tela Srbije okrenute su prošlosti, osporavanju procesa koji su neophodni uslov reformi (osporavanju privatizacije, pre svega), te ukazuju na nepostojanje osnovne saglasnosti o načinu prevazilaženja brojnih prepreka na putu evropskih integracija. Ako ovome dodamo i druge pojave poput selektivnog prihvatanja međunarodnih integracija, niskog stepena tolerancije spram različitih etičkih, verskih, uopšte socijalno isključenih društvenih skupina, raširene predrasude i stereotipe, postaje jasno kakvu ozbiljnu barijeru procesu reformi predstavljaju stavovi i dominantne vrednosti (većeg) dela građana. Pomenuti stavovi, zajedno sa nasleđem autoritarnog perioda devedesetih, tvore nedemokratsku političku kulturu koja pruža uporište neevropskim vrednostima i koja naše društvo vodi u izolaciju.

Osnovna ideja projekta Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja jeste senzibilizacija i pokretanje aktivizma kreatora javnog mnenja (predstavnika političkih stranaka, civilnog sektora, medija, sindikata) koji treba da predstavljaju glavnu snagu za promenu dominantnih vrednosti biračkog tela Srbije, odnosno građana uopšte. U koncipiranju projekta pošlo se od pretpostavke da je znatno efikasnije imati za direktnu ciljnu grupu kreatore javnog mnenja u lokalnim zajednicama, iako je postojala svest da bi ponajbolji način bila neposredna interakcija sa samim građanima. Uticaj koji na svoju zajednicu imaju dobro upućeni kreatori javnog mnenja izuzetno je veliki. CeSID je svoju ulogu u procesu promene političke kulture i vrednosti građana pronašao na polju u kom ima izuzetna iskustva – polju istraživanja javnog mnenja. Na osnovu tog značajnog segmenta, dalji rad na tom procesu prepušta se mreži kreatora javnog mnenja.

Realizacija projekta Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja otpočela je 1. marta 2005. godine i trajaće ukupno 20 meseci. Projekat će se izvodi u pet ciklusa, od kojih će svaki trajati četiri meseca. U postupku implementacije projekta predviđene su sledeće aktivnosti:

1. Identifikovanje problema kroz istraživanja javnog mnenja.
   
   Jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja započinje identifikovanjem stavova građana o pitanjima koje indentifikuju kao najveće društvene probleme, te utvrđivanjem vrednosnih orijentacija koje dominiraju pomenutim stavovima. Međutim, istraživanja se tu neće zaustaviti. Zamisao je i da se dođe do osnova na kojima počivaju dominantne vrednosti, što predstavlja veliki korak napred u istraživanjima javnog mnenja.
   
   Na projektu je predviđeno izvođenje pet istraživanja javnog mnenja, koje će obuhvatiti ukupno 7.000 ispitanika u celoj Srbiji. Izvođenje ovih aktivnosti omogućeno je postojanjem razgranate i brojne mreže CeSID-ovih regionalnih i lokalnih centara, koordinatora, saradnika i volontera.

2. Analiza istraživanja i priprema preporuka
   
   Nakon izvedenih istraživanja, CeSID-ov tim eksperata iz različitih oblasti društvenih nauka će analizirati prikupljene podatke i sačiniti preporuke. Preporuke će obuhvatiti mogućnosti delovanja u pravcu promene dominantnih nedemokratskih vrednosti i promene neevropske političke kulture. Rezultati i preporuke biće štampani u vidu publikacije namenjene ciljnoj grupi projekta – kreatorima javnog mnenja.

3. Prezentacija rezultata i preporuka kreatorima javnog mnenja
   
   Svaki ciklus na projektu sadrži i održavanje trideset prezentacija u vidu okruglih stolova. Okrugli stolovi će biti organizovani za predstavnike političkih stranaka, nevladinih organizacija, sindikata, medija. Prezentacije će biti održavane u gradovima, centrima regiona, pri čemu će CeSID-ov ekspertski tim prilagođavati preporuke svakom regionu u skladu sa njegovim specifičnostima.

Ove aktivnosti imaju za cilj da se u sredinama u kojima se projekat sprovodi iniciraju neformalne mreže i koalicije sačinjene od kreatora javnog mnenja iz različitih sektora. Takve neformalne grupe vremenom treba da preuzmu osnovnu ulogu u sistematskoj akciji promocije proevropskih demokratskih političkih vrednosti i kulture.

Realizaciju projekta Izgradnja proevropske demokratske kulture kroz jačanje kapaciteta kreatora javnog mnenja omogućila je Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u Beogradu.

Sve informacije o projektu, izvedenim aktivnostima i rezultatima biće redovno prezentovane na internet stranici CeSID-a.

Matriks dobre uprave

U saradnji sa ,,Transparency Serbia“ i ,,ABA-celli“, CeSID realizuje projekat ,,Matriks dobre uprave“. U fokusu projekta nalazi se istraživanje institucija državne uprave i lokalne samouprave. Ekspertski tim CeSID-a je za ovu priliku izradio jedinstvenu metodologiju koja za cilj ima da egzaktno utvrdi stepen razvoja upravnih organa. U fokusu istraživanja nalaze se između ostalog: efikasnost i efektivnost rada, kao i otvorenost konkretne institucije kako prema građanima tako i prema zaposlenima u njima. Istraživanje obuhvata deset ,,centralnih“ institucija i deset jedinica lokalne samouprave. Kao cilj istraživanja postavljen je zahtev da se numerički predstavi istraživački nalaz. Tako predstavljeni rezulati istraživanja omogućiće dalje praćenje razvoja institucija u više oblasti, ali i poređenje različitih institucija među sobom.

Ovakav tip istraživanja ima veliki značaj naročito ako se uzme u obzir da državna uprava i jedinice lokalne samouprave trenutno prolaze kroz završne faze reformi i sve intezivnijeg usklađivanja sa standardima EU.Univerzalna metodologija, stvorena u ovu svrhu, poslužiće i kao osnov za buduće istraživačke poduhvate. Čitav projekat podržava USAID.

Identifikacijom problema do njegovog rešenja – jačanje kapaciteta javnih institucija za prevenciju potencijalnih sukoba

Svrha projekta je jačanje kapaciteta demokratskih institucija i organizacija za sprečavanje potencijalnih društvenih i političkih konflikata. Svrha će biti postignuta kroz identifikaciju stavova i vrednosti javnog mnenja koji mogu biti uzrok sukoba i izradu preporuka institucijama i organizacijama za načine prevazilaženja ovih uzroka.

Aktivnosti na projektu su:

1. Kvantitativna i kvalitativna istraživanja javnog mnenja; istraživanja će biti osnovni instrument za identifikaciju stavova i vrednosti građana Srbije, koji su potencijalno i konfliktni i nedemokratski i mogu biti problem za konsolidaciju demokratije.
2. Analiza istraživanja i izrada preporuka
3. Prezentacija nalaza i preporuka; na ovaj način će se glavnim kreatorima javnog mnenja (predstavnicima političkih stranaka, državnih institucija, predstavnicima civilnog sektora…) pomoći da deluju u pravcu prevazilaženja nedemokratskih stavova i vrednosti.

Srbija se u prvoj polovini 2007. godine suočila sa brojnim izazovima, kako na unutrašnjem planu, tako i na planu međunarodnih integracija. Nova Vlada, koja je nedavno formirana,  suočiće se sa izazovima koji su najveći u periodu od 2000. godine do danas. Neki od njih su: rešenje konačnog statusa Kosova, saradnja sa sudom u Hagu, evroatlantske integracije, kao i nastavak reformskih procesa u oblasti ekonomije i političkog sistema. Svi ovi izazovi predstavljaju potencijalne uzroke nestabilnosti i mogu biti pretnja stabilizovanju demokratije u Srbiji.

U istraživanjima koja je CeSID realizovao u prethodnom periodu, pokazalo se da javno mnenje ima vrlo protivrečne stavove prema pomenutim temama. Ti stavovi i vrednosti, koji su često vrlo isključivi i netolerantni, mogu ozbiljno da ugroze kapacitete i kredibilitet institucija i organizacija koje treba da se bave tim temama. Nedemokratski stavovi koji se formiraju usled različitih faktora predstavljaju potencijalne uzroke sukoba, nestabilnosti i davanja „krila” nedemokratskim političkim opcijama. Iz  tog razloga, institucijama i prodemokratskim organizacijama (političkim strankama i organizacijama civilnog društva) neophodno je pružiti pomoć putem identifikacije nedemokratskih vrednosti i stavova i davanjem preporuka kako da se utiče na njihovu promenu. Kreatori javnog mnenja moraju imati uvid u raspoloženje javnog mnenja, kako bi uspeli da iznađu najbolja rešenja za brojne probleme i izazove i to rešenja koja neće izazvati potrese i ugroziti funkcionisanje još uvek krhke demokratije u Srbiji.

Potreba za detaljnim analizama stavova i ponašanja javnog mnenja, kao i pravljenje strategija za “izlaženje na kraj” sa njim, javlja se kao konstantna potreba svih onih koji se bave javnim poslovima. U istraživanjima koja je CeSID ranije sprovodio, došlo se do zabrinjavajućih nalaza o postojanju određenih nazadnih stavova i vrednosti, kao što su, na primer: nizak demokratski kapacitet javnog mnenja (oličen u vidu stava prema demokratiji kao sistemu, po kom svega 40% građana Srbije smatra demokratiju najboljim oblikom vladavine); protivrečan odnos prema rešenju kosovskog problema (čak 60% građana želi da Kosovo ostane u Srbiji, ali isto toliko ne veruje da će se to desiti!) konfuzan i nejasan stav prema međunarodnim integracijama (veliki broj neodlučnih i neinformisanih građana koji mogu biti predmet manipulacije), negativan odnos prema međunarodnom sudu u Hagu (više od polovine građana ovu ustanovu smatra političkom i pristrasnom), negativan odnos prema civilnom društvu (indikovan kroz neprihvatanje uloge nevladinih organizacija…), visok stepen autoritarnosti, etničkih stereotipa i predrasuda.

Ovo što je navedeno predstavlja samo deo nalaza do kojih smo došli i što je neophodno detaljnije analizirati i tumačiti. Na osnovu analiza neophodno je kreirati strategije i preporuke o načinima na koji kreatori javnog mnenja mogu i treba da utiču da se ovakva raspoloženja prevaziđu ili barem neutrališu. Dobra volja demokratski nastrojenih političkih stranaka i drugih organizacija za sprovođenje reformi nije dovoljna, ako javno mnenje svojim stavom i ponašanjem može ozbiljno da ugrozi te procese. Zbog toga planiramo da sprovedemo sveobuhvatna istraživanja na dva nivoa: kvantitativna istraživanja (kojima dobijamo obim i intenzitet određenih stavova), i kvalitatitivna (kojima dobijamo uzroke i motive stavova). Na osnovu njih, nameravamo da svima onima koji su akteri javnog života ukažemo na potencijalne teškoće na koje mogu naići u realizaciji određenih politika i na načine na koje te teškoće mogu da prevaziđu.

 

Projekat „Identifikacijom problema do njegovog rešenja – jačanje kapaciteta javnih institucija za prevenciju potencijalnih sukoba” se sprovodi u ciklusima, a predviđeno je da izvede ukupno četiri ciklusa istraživanja i prezentacija.

Projekat traje od 1. juna 2007. do 1. juna 2008. a njegovu realizaciju podržava Ambasada Velike Britanije u Beogradu.