ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA

NAPOMENA: U ovaj tekst Zakona o izboru narodnih poslanika unete su izmene i dopune Zakona objavljene u "Službenom glasniku RS" broj 18/04.

Z A K O N
O IZBORU NARODNIH POSLANIKA

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uredjuju se izbor i prestanak mandata narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije (u daljem tekstu: poslanici).

Član 2.

Gradjani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprecava ili primorava gradjanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

Član 3.

Narodna skupština Republike Srbije ima 250 poslanika, koji se biraju na cetiri godine.

Član 4.

Poslanici se biraju u Republici Srbiji, kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista politickih stranaka, stranackih koalicija, drugih politickih organizacija i lista koje predlože grupe gradjana (u daljem tekstu: izborna lista).

Poslanicki mandati raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova.

Član 5.

Gradjani imaju pravo da preko sredstava javnog obaveštavanja budu obavešteni o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i o kandidatima sa izbornih lista.

Sredstva javnog obaveštavanja dužna su da obezbede ravnopravnost u obaveštavanju o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima sa tih lista.

Izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova i objavljivanje procene rezultata izbora zabranjeni su 48 casova pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja birackih mesta.

Član 6.

Organi za sprovodjenje izbora su Republicka izborna komisija i biracki odbori.

Član 7.

Zaštitu izbornog prava obezbedjuju Republicka izborna komisija, Vrhovni sud Srbije i nadležni sudovi.

Član 8.

Sredstva za sprovodjenje izbora za poslanike obezbedjuju se u budžetu Republike Srbije.

II. IZBORNO PRAVO

Član 9.

Izborno pravo u smislu ovog zakona obuhvata pravo gradjana da na nacin i po postupku koji je utvrdjen ovim zakonom: biraju i budu birani; kandiduju i budu kandidovani, odlucuju o predloženim kandidatima i izbornim listama; da kandidatima javno postavljaju pitanja; da budu pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i o kandidatima sa tih lista, kao i da raspolažu drugim pravima koja su predvidjena ovim zakonom.

Član 10.

Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima gradjanin sa prebivalištem u Republici Srbiji koji je istovremeno i jugoslovenski državljanin, koji je navršio 18 godina života i poslovno je sposoban (u daljem tekstu: birac).

Član 11.

Poslanik ne može istovremeno biti nosilac pravosudne ili druge funkcije na koju ga bira Narodna skupština Republike Srbije, niti drugi funkcioner ili zaposleni koji u republickom organu obavlja poslove koji se odnose na delokrug tog organa, osim u slucajevima utvrdjenim Ustavom.

Danom potvrdjivanja poslanickog mandata licu izabranom od Narodne skupštine Republike Srbije prestaje ta funkcija, a licu zaposlenom u republickom organu pocinje da miruje radni odnos.

III. BIRAČlanKI SPISKOVI

Član 12.

U Republici Srbiji kompjuterski se vodi opšti biracki spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog, povezanog sistema (u daljem tekstu: biracki spisak). Izmene u birackom spisku na podrucju opštine vodi opštinska uprava kao povereni posao.

Biracki spisak je javna isprava i vodi se po službenoj dužnosti.

Gradjanin ima pravo uvida u biracki spisak i pravo da zahteva njegove ispravke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu birackog spiska).

Biracki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta.

Ministar nadležan za poslove uprave bliže ce propisati nacin ažuriranja (ispravljanja, dostavljanja, zakljucivanja, prepisivanja, izlaganja i dr.) birackih spiskova.

Član 13.

Birac može biti upisan samo na jednom mestu u biracki spisak.

U biracki spisak upisuju se, prema prebivalištu, biraci, kao i lica koja ce u toku važenja birackog spiska postati punoletna, uz primedbu o datumu sticanja punoletstva odnosno birackog prava.

Lica privremeno odseljena iz stalnog mesta boravka (interno raseljena lica), upisuju se u biracki spisak u mestu u kome su prijavljeni sa tim statusom.

U biracki spisak upisuju se i biraci koji imaju boravište u inostranstvu, prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja.

Gradjani koji se nalaze na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, upisuju se u biracki spisak prema poslednjem prebivalištu.

U biracki spisak ne mogu se upisati lica koja su pravnosnažnom sudskom odlukom lišena poslovne sposobnosti. Ako su takva lica bila upisana u biracki spisak, brisace se iz njega, a kad im se pravnosnažnom sudskom odlukom vrati poslovna sposobnost, ponovo se upisuju u biracki spisak.

Član 13a

Ministarstvo nadležno za poslove uprave vodi i ažurira, odvojeno po stranim državama, evidenciju biraca koji su upisani u biracki spisak a imaju boravište u inostranstvu (u daljem tekstu: Posebna evidencija biraca u inostranstvu).

Posebna evidencija biraca u inostranstvu sadrži: redni broj, ime i prezime, licni broj, pol, godinu rodjenja, mesto poslednjeg prebivališta biraca pre odlaska u inostranstvo odnosno mesto poslednjeg prebivališta jednog od njegovih roditelja, podatke o mestu boravišta biraca u inostranstvu i prostore za primedbe i napomene.

Organ nadležan za vodjenje birackog spiska dužan je da ministarstvo nadležno za poslove uprave odmah obavesti o svakoj promeni u birackom spisku koja se odnosi na birace koji imaju boravište u inostranstvu, radi upisa izmene u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu.

Član 14.

Upis u biracki spisak i brisanje iz tog spiska vrši se po službenoj dužnosti, na osnovu podataka iz maticnih knjiga, drugih službenih evidencija, javnih isprava i neposrednog proveravanja.

Upis u biracki spisak i brisanje iz tog spiska vrše se na zahtev biraca i na osnovu drugih verodostojnih dokaza.

Član 15.

Biracki spisak vodi se po sveskama. Sveske birackog spiska vode se za svako naseljeno mesto.

Biracki spisak sadrži: redni broj, licno ime, licni broj, pol, godinu rodjenja, mesto prebivališta (ulica i broj kuce, selo, zaselak, naselje), mesto boravišta biraca u inostranstvu prostor za svojerucni potpis biraca i prostor za primedbu.

Član 16.

Biracki spisak može se voditi i u obliku kartoteke, ili u obliku datoteke na magnetnoj traci, ili na magnetnom disku.

Kad se biracki spisak vodi na nacin iz stava 1. ovog clana, za svakog biraca vodi se kartotecki listic, odnosno odgovarajuci zapis sa podacima na magnetnoj traci odnosno magnetnom disku.

Kad se biracki spisak vodi na nacin iz stava 1. ovog clana, uz biracki spisak može se voditi imenik u koji se biraci upisuju po mestu prebivališta.

Član 17.

Kad organ koji vodi biracki spisak utvrdi da je u biracki spisak upisano lice koje je umrlo ili je promenilo prebivalište tako da više ne stanuje na podrucju izborne jedinice, briše to lice iz birackog spiska.

O brisanju lica iz stava 1. ovog clana donosi se rešenje.

Rešenje iz stava 2. ovog clana dostavlja se licu koje je promenilo prebivalište ako je njegovo novo prebivalište poznato, odnosno objavljuje se na uobicajen nacin u mestu njegovog poslednjeg prebivališta.

O upisu u biracki spisak biraca koji se doselio na podrucje opštine obaveštava se nadležni organ opštine na cijem je podrucju birac prethodno bio upisan u biracki spisak.

Na osnovu obaveštenja iz stava 4. ovog clana birac ce se brisati iz birackog spiska.

Član 18.

Po žalbi na rešenje iz clana 17. ovog zakona odlucuje ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Član 19.

Narednog dana od dana raspisivanja izbora organ nadležan za vodjenje birackog spiska obaveštava gradjane, putem javnog oglasa ili putem sredstava javnog obaveštavanja, da mogu izvršiti uvid u biracki spisak i tražiti upis, brisanje, izmenu, dopunu ili ispravku birackog spiska.

Svaki gradjanin može organu nadležnom za vodjenje birackog spiska podneti zahtev za upis, brisanje, ispravku ili dopunu birackog spiska ako on ili drugi gradjanin nije upisan u biracki spisak ili je upisan a nema biracko pravo ili nema biracko pravo na podrucju opštine u kojoj je upisan u biracki spisak ili ako neki od podataka iz birackog spiska nije pravilno upisan. Od proglašenja izborne liste pravo na uvid i na podnošenje zahteva za izmenu birackog spiska ima i podnosilac izborne liste, po istom postupku po kome to pravo imaju i gradjani. Uz zahteve se prilažu potrebni dokazi.

Organ koji vodi biracki spisak, donece rešenje o zahtevu iz stava 2. ovog clana u roku od 48 casova od dana prijema zahteva. Rešenje se bez odlaganja dostavlja podnosiocu zahteva.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog clana može se, u roku od 48 casova od casa dostavljanja rešenja, podneti tužba sudu nadležnom za rešavanje u upravnim sporovima. Tužba se podnosi preko organa koji je doneo rešenje, a on je dužan da tužbu i potrebne spise dostavi nadležnom sudu u roku od 24 casa od casa prijema tužbe.

O tužbi iz stava 4. ovog clana odlucuje sud u roku od 24 casa od casa prijema tužbe, shodno propisima o upravno-sudskom sporu.

Odluka suda je pravnosnažna i izvršna.

Član 20.

Biracki spisak zakljucuje se najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora.

Biracki spisak zakljucuje se rešenjem organa koji vodi biracki spisak.

Rešenjem iz stava 2. ovog clana utvrdjuje se ukupan broj biraca upisan u biracki spisak, broj biraca u svakoj svesci, datum zakljucenja birackog spiska, potpis ovlašcenog lica i pecat organa.

Kad se biracki spisak vodi na nacin utvrdjen u clanu 16. ovog zakona, u rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak unose se na odgovarajuci nacin podaci utvrdjeni u stavu 3, ovog clana.

Rešenje iz stava 2. ovog clana dostavlja se Republickoj izbornoj komisiji najdocnije u roku od 24 casa od casa njegovog donošenja.

Član 21.

Republicka izborna komisija objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" ukupan broj biraca.

Broj biraca upisanih u posebne izvode iz birackog spiska ne ulazi u ukupan broj biraca.

Član 22.

Po zakljucenju birackog spiska gradjani i podnosioci proglašene izborne liste mogu zahtevati od opštinskog suda da u vanparnicnom postupku donese odluku o izmeni u birackom spisku (upisu i brisanju biraca iz birackog spiska ili izmenu, ispravku i dopunu nekog podatka u birackom spisku).

Odluku opštinskog suda o izmeni u birackom spisku izvršava Republicka izborna komisija, uzimajuci u obzir samo odluke sudova koje primi najkasnije 48 casova pre dana odredjenog za održavanje izbora, posle cega utvrdjuje konacan broj biraca i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije.

Član 23.

Organ nadležan za vodjenje birackog spiska sastavlja overen izvod iz birackog spiska za svako biracko mesto, koji se dostavlja Republickoj izbornoj komisiji u roku od 24 casa od casa donošenja rešenja o zakljucenju birackog spiska.

Izvod iz birackog spiska sacinjava se prema clanu 15. stav 2. ovog zakona.

Organ iz stava 1. ovog clana izdaje potvrde o izbornom pravu na osnovu obrasca koji propiše Republicka izborna komisija.

Ministarstvo nadležno za poslove uprave izvršice nadzor nad sprovodjenjem odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na biracke spiskove, najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora.

Član 24.

Za glasanja koja se istovremeno obavljaju izdaje se onoliko overenih izvoda iz birackog spiska koliko ima glasanja.

IV. RASPISIVANJE IZBORA

Član 25.

Izbore za poslanike raspisuje predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Odlukom o raspisivanju izbora odredjuju se dan održavanja izbora i dan od koga pocinju teci rokovi za vršenje izbornih radnji.

Odluka o raspisivanju izbora objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 26.

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteci manje od 45 ni više od 90 dana.

Član 27.

Izbori za poslanike održavaju se najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika kojima istice mandat.

Danom potvrdjivanja mandata novoizabranim poslanicima prestaje funkcija poslanika ciji mandat istice.

Potvrdjivanje mandata poslanika vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republicke izborne komisije o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.

Na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije obrazuje se komisija od tri clana radi utvrdjivanja saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republicke izborne komisije.

Na osnovu izveštaja komisije iz stava 4. ovog clana lice koje predsedava konstitutivnom sednicom Narodne skupštine Republike Srbije konstatuje da je Republicka izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa tim izveštajem, cime je potvrdjen mandat novoizabranim poslanicima.

V. ORGANI ZA SPROVO�ENJE IZBORA

1. Položaj organa

Član 28.

Organi za sprovodjenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.

Za svoj rad organi za sprovodjenje izbora odgovaraju organu koji ih je imenovao.

Svi državni i drugi organi i organizacije dužni su da pružaju pomoc organima za sprovodjenje izbora i da im dostavljaju podatke potrebne za rad.

Član 29.

Organi za sprovodjenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu.

Organi za sprovodjenje izbora rade u proširenom sastavu od dana utvrdjivanja tog sastava do završetka izbora.

Organi za sprovodjenje izbora odlucuju vecinom glasova clanova u stalnom, odnosno proširenom sastavu.

Nijedna politicka stranka, stranacka koalicija ili druga politicka organizacija ne mogu imati više od polovine clanova u stalnom sastavu svih organa za sprovodjenje izbora.

Član 30.

Članovi Republicke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju se na cetiri godine, a clanovi birackih odbora i njihovi zamenici za svake izbore.

Članovi i zamenici clanova organa za sprovodjenje izbora ne mogu biti lica koja su medjusobno srodnici po pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobocnoj zakljucno sa trecim stepenom srodstva, a u tazbinskom srodstvu zakljucno sa drugim stepenom srodstva, kao ni bracni drugovi i lica koja su u medjusobnom odnosu usvojioca i usvojenika, odnosno staraoca i šticenika.

Ako je izborna komisija, odnosno biracki odbor sastavljen suprotno odredbi stava 2. ovog clana taj organ se raspušta, a izbori, odnosno glasanje se ponavljaju.

Zamenici clanova Republicke izborne komisije i clanova birackih odbora imaju ista prava i odgovornosti kao i clanovi koje zamenjuju.

Pravo glasa u Republickoj izbornoj komisiji ili birackom odboru ima samo clan tog organa, ili, u njegovom odsustvu, zamenik.

Član 31.

Članovi organa za sprovodjenje izbora poslanika i njihovi zamenici moraju imati izborno pravo.

Članovima organa za sprovodjenje izbora i njihovim zamenicima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za poslanike.

Član 32.

Rad organa za sprovodjenje izbora javan je.

Lica koja prate rad organa za sprovodjenje izbora dužna su da postupaju u skladu s pravilima koja propisuje Republicka izborna komisija.

Kad lica iz stava 2. ovog clana prekrše pravila o održavanju reda na birackom mestu ili na drugi nacin ometaju rad organa za sprovodjenje izbora, organ za sprovodjenje izbora može ih udaljiti, a podatke o tome unosi u zapisnik.

Kandidat sa izborne liste koja je potvrdjena i proglašena ne može prisustvovati radu organa za sprovodjenje izbora.

2. Republicka izborna komisija

Član 33.

Republicku izbornu komisiju u stalnom sastavu cine predsednik i šesnaest drugih clanova koje imenuje Narodna skupština Republike Srbije na predlog poslanickih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a u proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.

Republicka izborna komisija ima sekretara koga imenuje Narodna skupština Republike Srbije iz reda strucnih radnika svoje službe, koji ucestvuje u radu komisije bez prava odlucivanja.

Republicka izborna komisija ima i jednog clana, predstavnika republicke organizacije nadležne za poslove statistike, koji ucestvuje u radu komisije bez prava odlucivanja.

Predsednik, clanovi Republicke izborne komisije i njen sekretar imaju zamenike.

Predsednik, clanovi Republicke izborne komisije i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravnici.

Republicka izborna komisija rešenjem utvrdjuje da podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredjivanje svojih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 casova od proglašenja izborne liste.

Rešenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za odredjivanje predstavnika podnosioca izborne liste Republicka izborna komisija dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 casa od casa donošenja rešenja.

Predstavnik podnosioca izborne liste iz stava 1. ovog zakona postaje clan Republicke izborne komisije u proširenom sastavu najkasnije 24 casa od donošenja rešenja.

Sastav Republicke izborne komisije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 34.

Republicka izborna komisija:

1. stara se o zakonitom sprovodjenju izbora,
2. organizuje tehnicku pripremu za izbore,
3. prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog zakona, narocito o sprovodjenju glasanja u inostranstvu,
4. utvrdjuje jedinstvene standarde za izborni materijal,
5. propisuje obrasce i pravila za sprovodjenje izbornih radnji propisanih ovim zakonom,
6. propisuje vrstu spreja iz clana 68. stav 4. ovog zakona,
7. odredjuje i oglašava u "Službenom glasniku Republike Srbije" broj i adresu birackih mesta, najkasnije 20 dana pre dana odredjenog za održavanje izbora,
8. obrazuje biracke odbore i imenuje predsednika i clanove birackih odbora,
9. utvrdjuje broj glasackih listica za biracka mesta, overava ih i zajedno sa overenim izvodom iz birackog spiska, zapisnicki, predaje birackim odborima,
10. odredjuje izborne akte koji joj se dostavljaju,
11. utvrdjuje da li je izborna lista sastavljena i podneta u skladu sa ovim zakonom i proglašava,
12. donosi rešenje o proglašenju zbirne izborne liste,
13. odredjuje nacin cuvanja i rukovanja izbornim materijalom,
14. utvrdjuje i objavljuje rezultate izbora,
15. utvrdjuje broj mandata koji pripadaju svakoj izbornoj listi,
16. podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o sprovedenim izborima,
17. dostavlja podatke organima nadležnim za prikupljanje i obradu statistickih podataka,
18. obavlja i druge poslove predvidjene ovim zakonom.

Republicka izborna komisija donosi poslovnik o svom radu.

Obrasce iz tac. 4. i 5. ovog clana Republicka izborna komisija je dužna da u roku od pet dana od dana raspisivanja izbora stavi na raspolaganje ucesnicima u izborima.

Član 35.

Uslove za rad Republicke izborne komisije obezbedjuje Narodna skupština Republike Srbije.

3. Biracki odbor

Član 36.

Biracki odbor u stalnom sastavu cine: predsednik i najmanje dva clana, a u proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.

Predsednik i clanovi birackog odbora imaju zamenike.

Biracki odbor imenuje se najdocnije 10 dana pre dana odredjenog za održavanje izbora.

Republicka izborna komisija, u roku od 48 casova od casa donošenja rešenja o proglašenju izborne liste, rešenjem utvrdjuje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredjivanje svojih predstavnika u prošireni sastav birackog odbora.

Rešenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za odredjivanje predstavnika podnosioca izborne liste Republicka izborna komisija dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 casa od casa donošenja tog rešenja.

Predstavnik podnosioca izborne liste iz stava 1. ovog clana postaje clan birackog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od casa donošenja tog rešenja.

Podnosioci izbornih lista mogu se sporazumeti da u biracki odbor odrede zajednickog predstavnika.

Član 37.

Biracki odbor neposredno sprovodi glasanje na birackom mestu, obezbedjuje pravilnost i tajnost glasanja, utvrdjuje rezultate glasanja na birackom mestu i obavlja druge poslove odredjene ovim zakonom.

Biracki odbor se stara o održavanju reda na birackom mestu za vreme glasanja.

Bliža pravila o radu birackog odbora propisuje Republicka izborna komisija.

Član 38.

U slucaju istovremenog održavanja izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Republike biracki odbori obrazovani za sprovodjenje izbora za narodne poslanike obavljaju poslove birackih odbora za izbor predsednika Republike.

4. Predstavnici podnosilaca izbornih lista u organima za sprovodjenje izbora

Član 39.

Podnosilac izborne liste iz cl. 33. i 36. ovog zakona odredjuje predstavnike u organima za sprovodjenje izbora i o tome obaveštava organe koji su imenovali organe za sprovodjenje izbora.

Pošto dobiju obaveštenje o licima koja ulaze u proširen sastav, organi za sprovodjenje izbora u stalnom sastavu, najdocnije u roku od 24 casa od casa prijema obaveštenja, rešenjem utvrdjuju imena lica koja postaju njihovi clanovi.

Ako podnosilac izborne liste ne odredi predstavnika u organ za sprovodjenje izbora najdocnije pet dana pre dana odredjenog za održavanje izbora, taj organ nastavlja da radi i da punovažno odlucuje bez predstavnika podnosioca izborne liste.

VI. IZBORNA LISTA

1. Kandidovanje

Član 40.

Kandidate mogu, pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom, predlagati registrovane politicke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije (u daljem tekstu: politicke stranke), posebno ili zajedno, kao i grupe gradjana.

U ime politicke stranke, odnosno grupe gradjana, predlog iz stava 1. ovog clana može podneti samo lice koje je politicka stranka, odnosno grupa gradjana ovlastila.

U ime koalicije stranaka, predlog iz stava 1. ovog clana podnose najviše dva ovlašcena lica.

Član 40a

Na izbornoj listi medju svaka cetiri kandidata po redosledu na listi (prva cetiri mesta, druga cetiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi.

Ako izborna lista ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog clana smatrace se da sadrži nedostatke za proglašenje izborne liste, a predlagac liste bice pozvan da otkloni nedostatke liste, u skladu sa ovim zakonom.

Ako predlagac liste ne otkloni nedostatke iz stava 2. ovog clana, Republicka izborna komisija odbice proglašenje izborne liste u skladu sa ovim zakonom.

Član 41.

Podnosilac izborne liste može povuci listu najdocnije do dana utvrdjivanja zbirne izborne liste.

Povlacenjem izborne liste prestaje funkcija predstavnika podnosioca liste u svim organima za sprovodjenje izbora, kao i sva prava koja mu u tom svojstvu po odredbama ovog zakona pripadaju.

2. Naziv, utvrdjivanje i proglašenje izborne liste

Član 42.

Naziv izborne liste odredjuje se prema nazivu politicke stranke koja podnosi listu, a u naziv se može ukljuciti ime i prezime lica koje politicka stranka odredi kao nosioca izborne liste.

Ako dve ili više politickih stranaka podnesu zajednicku izbornu listu, naziv izborne liste i najviše dva nosioca izborne liste odredjuju se sporazumno.

Uz naziv izborne liste grupe gradjana podnosilac odredjuje bližu oznaku te liste, a u nazivu se može ukljuciti ime i prezime lica koje grupa gradjana odredi kao nosioca izborne liste.

Lice odredjeno kao nosilac izborne liste može biti kandidat za narodnog poslanika.

Lice odredjeno kao nosilac izborne liste može biti kandidat za drugi državni organ za koji se istovremeno sprovode izbori.

Član 43.

Izborna lista je utvrdjena kad je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 biraca.

Republicka izborna komisija propisuje oblik i sadržaj obrasca za potpis iz stava 1. ovog clana i stavlja ga na raspolaganje ucesnicima u izborima u roku od pet dana od raspisivanja izbora.

Birac može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagaca. Svaki potpis iz stava 1. ovog clana mora biti overen u opštinskom sudu.

Visinu naknade za overu potpisa utvrdice Ministarstvo pravde Republike Srbije posebnim aktom.

Član 44.

Izborna lista dostavlja se Republickoj izbornoj komisiji najdocnije 15 dana pre dana odredjenog za održavanje izbora.

Uz izbornu listu, Republickoj izbornoj komisiji dostavlja se dokumentacija, i to:

1. potvrda o izbornom pravu za svakog kandidata sa izborne liste, u kojoj je naznaceno ime i prezime, datum rodjenja, zanimanje i licni broj kandidata,
2. pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu,
3. potvrda o prebivalištu kandidata,
4. pismena saglasnost nosioca liste,
5. ovlašcenje lica koja podnose izbornu listu,
6. uverenje o državljanstvu,
7. sudski overeni, na posebnom obrascu, potpisi biraca koji su podržali odredjenu izbornu listu.

Član 45.

Republicka Izborna komisija proglašava izbornu listu jedne politicke stranke (stranacka izborna lista), listu dve ili više politickih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradjana (izborna lista grupe gradjana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuce dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 casa od prijema izborne liste.

Rešenje o proglašenju izborne liste iz stava 1. ovog clana Republicka izborna komisija dostavlja bez odlaganja podnosiocu.

Član 46.

Ako Republicka izborna komisija utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, donece rešenje o njenom odbacivanju.

Ako Republicka izborna komisija utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste u skladu sa ovim zakonom, donece, u roku od 24 casa od prijema izborne liste, zakljucak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 casova od casa dostavljanja zakljucka otkloni te nedostatke. Tim zakljuckom istovremeno ce se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka.

Ako Republicka izborna komisija utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke predvidjene ovim zakonom, odnosno ako utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili nisu otklonjeni u predvidjenom roku, donece u narednih 48 casova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste.

3. Zbirna izborna lista

Član 47.

Zbirnu izbornu listu utvrdjuje Republicka izborna komisija i ona sadrži sve izborne liste, sa licnim imenima svih kandidata i podacima o godini rodjenja, zanimanju i prebivalištu.

Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoj izbornoj listi utvrdjuje se prema redosledu njihovog proglašavanja.

Zbirnu izbornu listu Republicka izborna komisija objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najdocnije 10 dana pre dana odredjenog za održavanje izbora. Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Svaki podnosilac izborne liste ima pravo da u roku od 48 casova od dana objavljivanja zbirne izborne liste izvrši, preko lica koje ovlasti, uvid u sve podnete izborne liste i dokumentaciju podnetu uz njih.

VII. PREDSTAVLJANJE PODNOSILACA IZBORNIH LISTA I KANDIDATA SA IZBORNIH LISTA

Član 48.

Podnosioci izbornih lista imaju pravo da u javnim glasilima obaveštavaju gradjane o programima i aktivnostima, kao i o predloženim kandidatima, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 49.

Organizacije koje emituju radio i televizijski program, ciji je osnivac Republika Srbija, obavezne su da od dana raspisivanja izbora, u okviru politicko-informativnog programa cija su cujnost i vidljivost obezbedjene na celoj teritoriji Republike, obezbede predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, kao i iznošenje i obrazlaganje izbornog programa podnosilaca tih lista, u skladu sa ovim zakonom.

Organizacijama iz stava 1. ovog clana nije dozvoljeno da, pod bilo kojim uslovima, omoguce predstavljanje kandidata i iznošenje i obrazlaganje programa podnosilaca izbornih lista u komercijalnom, zabavnom ili drugom programu.

Član 50.

Urednici i voditelji politicko-informativnih i specijalizovanih emisija organizacija iz clana 49. ovog zakona obavezni su da u toku izborne kampanje nezavisno i objektivno predstavljaju sve kandidate, a voditelji emisija moraju imati nepristrasan odnos prema svim zastupljenim politickim, socijalnim i etnicko-kulturnim programima politickih stranaka ciji se kandidati predstavljaju.

U skladu sa odredbom stava 1. ovog clana a na osnovu clana 5. stav 2. ovog zakona, organizuju se emisije kojima se obezbedjuje javno suceljavanje izbornih programa podnosilaca izbornih lista i kandidata sa tih lista.

Član 51.

Po dva predstavnika Javnog preduzeca koje emituje radio i televizijski program a ciji je osnivac Republika Srbija, Vlade Republike Srbije i politickih stranaka koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, sporazumom utvrdjuju broj i trajanje emisija za predstavljanje politickih stranaka, politickih organizacija odnosno grupa gradjana koje nameravaju da ucestvuju na izborima.

Sporazum iz stava 1. ovog clana zakljucuje se najdocnije pet dana od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora i bez odlaganja javno objavljuje.

Sredstva javnog obaveštavanja iz stava 1. ovog clana, uz ucešce predstavnika osnivaca i podnosilaca izbornih lista, utvrdjuju bliža pravila za predstavljanje podnosilaca izbornih lista, izbornih programa i kandidata sa izbornih lista.

VIII. SPROVO�ENjE IZBORA

1. Biracka mesta

Član 52.

Glasanje za poslanike obavlja se na birackom mestu. Biracko mesto odredjuje se za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 biraca. Bliža pravila u vezi sa birackim mestom utvrdjuje Republicka izborna komisija.

Član 53.

Birac glasa na birackom mestu na kome je upisan u izvod iz birackog spiska.

Izuzetno, birac može da glasa i izvan birackog mesta na kome je upisan u izvod iz birackog spiska, pod uslovima i u postupku odredjenim ovim zakonom.

Nacin glasanja izvan birackog mesta i broj biraca koji su tako glasali, unosi se u zapisnik o radu birackog odbora.

Član 54.

Svakom biracu obavezno se, najdocnije pet dana pre dana održavanja izbora, dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom birackog mesta na kome glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz birackog spiska.

Obaveštenje iz stava 1. ovog clana biracima dostavlja organ nadležan za vodjenje birackog spiska.

Član 55.

Svaki birac glasa licno.

Birac u toku održavanja izbora može glasati samo jedanput. Glasanje je tajno.

Glasa se na overenim glasackim listicima.

Na birackom mestu i na 50 metara od birackog mesta zabranjeno je isticanje simbola politickih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Ako se u toku glasanja naruše pravila iz st. 1. do 4. ovog clana, biracki odbor se raspušta, a glasanje na tom birackom mestu se ponavlja.

Na birackom mestu zabranjeno je korišcenje pejdžera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija.

Bliža uputstva o merama kojima se obezbedjuje tajnost glasanja utvrdjuje Republicka izborna komisija.

Član 56.

Biracka mesta se otvaraju u 7,00 casova, a zatvaraju u 20,00 casova. U toku tog vremena biracko mesto mora biti neprekidno otvoreno.

Biracima koji su se zatekli na birackom mestu u trenutku njegovog zatvaranja omogucice se da glasaju.

Glasanje u inostranstvu traje dva dana i završava se istog dana i casa po lokalnom vremenu koje odgovara završetku glasanja u Republici Srbiji.

Član 57.

Ako se na birackom mestu naruši red, biracki odbor može prekinuti glasanje dok se red ne uspostavi. Razlozi i trajanje prekida glasanja unose se u zapisnik o radu birackog odbora.

Ako je glasanje prekinuto duže od jednog casa, produžava se za onoliko vremena koliko je prekid trajao.

Član 58.

Dok je biracko mesto otvoreno i dok traje glasanje svi clanovi birackog odbora ili njihovi zamenici moraju biti na birackom mestu.

Za svako biracko mesto obezbedice se posebna prostorija u kojoj je moguce obezbediti tajnost glasanja.

U prostoriji u kojoj se obavlja glasanje može biti prisutan samo onoliki broj biraca koliko ima obezbedjenih mesta za tajnost glasanja.

Zabranjeno je zadržavanje na birackom mestu svih lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovodjenjem izbora koja su utvrdjena ovim zakonom.

Pripadnici policije na dužnosti mogu uci na biracko mesto samo ako su na birackom mestu narušeni red i mir, na poziv predsednika birackog odbora.

Zbog povrede odredaba st. 1. do 5. ovog clana može se podneti prigovor Republickoj izbornoj komisiji, koja odlucuje da li ce se glasanje na tom birackom mestu ponoviti.

2. Izborni materijal

Član 59.

Glasacki listic sadrži:

1. redni broj koji se stavlja ispred naziva izborne liste,
2. nazive izbornih lista, prema redosledu utvrdjenom na zbirnoj listi, sa licnim imenom prvog kandidata sa liste,
3. napomenu da se glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva te liste.

Član 60.

Glasacke listice priprema i overava Republicka izborna komisija.

Republicka izborna komisija utvrdjuje broj glasackih listica, koji mora biti jednak broju biraca upisanih u biracki spisak.

Republicka izborna komisija kontroliše pripremu i overu glasackih listica i odredjuje broj rezervnih glasackih listica.

Glasacki listici štampaju se na jednom mestu, na hartiji zašticenoj vodenim žigom.

Podnosilac izborne liste dostavlja Republickoj izbornoj komisiji ime lica koje ima pravo da prisustvuje štampanju, brojanju, pakovanju glasackih listica i njihovom dostavljanju organima nadležnim za sprovodjenje izbora.

U opštinama gde su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina glasacki listici se štampaju i na tim jezicima.

Republicka izborna komisija bliže propisuje oblik i izgled glasackih listica, nacin i kontrolu njihovog štampanja i dostavljanje i rukovanje glasackim listicima.

Član 61.

Ministar nadležan za poslove uprave bliže ce propisati oblik i dimenzije glasacke kutije. Glasacke kutije moraju da budu od providnog materijala (pleksiglas, plastika ili slicni materijal).

Član 62.

Republicka izborna komisija je dužna da za svaki biracki odbor blagovremeno pripremi materijal za glasanje, a narocito potreban broj glasackih listica, zbirnu izbornu listu, izvod iz birackog spiska, potvrde o izbornom pravu kao i obrazac zapisnika o radu birackog odbora.

Primopredaja izbornog materijala vrši se najdocnije 48 casova pre dana održavanja izbora.

Opštinska uprava stara se o uredjivanju birackih mesta i priprema za svaki biracki odbor potreban broj glasackih kutija sa priborom za njihovo pecacenje i priborom za pisanje.

Na dan izbora, pre pocetka glasanja, biracki odbor utvrdjuje da li je pripremljeni izborni materijal za to biracko mesto potpun i ispravan, da li je biracko mesto uredjeno na nacin kojim se obezbedjuje tajnost glasanja i da li glasanje može poceti, što unosi u zapisnik o svom radu.

Član 63.

Zbirna izborna lista, s nazivima izbornih lista i imenima svih kandidata, mora za vreme glasanja biti vidno istaknuta na birackom mestu.

Sadržaj, oblik i nacin isticanja zbirne izborne liste iz stava 1. ovog clana propisuje Republicka izborna komisija.

Član 64.

Predstavnici podnosilaca izbornih lista i kandidati za poslanike imaju pravo uvida u izborni materijal, a narocito u izvode iz birackih spiskova, zapisnike birackog odbora, zapisnike Republicke izborne komisije i glasacke listice. Uvid se vrši u službenim prostorijama Republicke izborne komisije, kao i kod organa kod kojih se izborni materijal nalazi. Uvid u izborni materijal može se izvršiti u roku od pet dana od dana održavanja izbora.

Član 65.

Izborni materijal cuva se najmanje 4 godine.

Republicka izborna komisija propisuje nacin korišcenja izbornog materijala.

Član 66.

Republicka izborna komisija propisuje sadržinu i oblik obrazaca i izbornog materijala potrebnih za sprovodjenje izbora u roku od 15 dana od dana njenog imenovanja.

3. Glasanje

Član 67.

Biracki odbor proverava glasacku kutiju u prisustvu biraca koji prvi dodje na biracko mesto. Rezultat kontrole upisuje se u kontrolni list, koji potpisuju clanovi birackog odbora i birac koji je prvi došao na biracko mesto.

U glasacku kutiju ubacuje se kontrolni list, a zatim se ona u prisustvu prvog biraca pecati, što se unosi u zapisnik o radu birackog odbora.

Po otvaranju glasacke kutije, najpre se proverava da li u njoj postoji kontrolni list. Ako u glasackoj kutiji nema kontrolnog lista, biracki odbor se raspušta i imenuje se novi, a glasanje na tom birackom mestu se ponavlja.

Obrazac kontrolnog lista i nacin pecacenja glasacke kutije propisuje Republicka izborna komisija.

Član 68.

Birac najpre saopštava birackom odboru svoje licno ime i predaje obaveštenje o glasanju, a licnom kartom ili drugom ispravom dokazuje svoj identitet.

Birac ne može glasati bez podnošenja dokaza o svom identitetu. Predsednik ili clan birackog odbora, pošto utvrdi identitet biraca, zaokružuje redni broj pod kojim je birac upisan u izvod iz birackog spiska i objašnjava mu nacin glasanja.

Birac potpisuje biracki spisak i preuzima glasacki listic.

Svakom biracu koji je pristupio glasanju i primio glasacki materijal, specijalnim sprejom ce biti obeležen kažiprst desne ruke, kao znak da je vec glasao. Trajanje oznake na kažiprstu je minimum 24 casa.

Član 69.

Članovi birackog odbora ne smeju ni na koji nacin uticati na odluku biraca.

Članovi birackog dobra dužni su da biracu, na njegov zahtev, ponovo objasne nacin glasanja.

Članovi birackog odbora dužni su, narocito da paze da niko ne ometa biraca prilikom popunjavanja glasackog listica i da u potpunosti bude obezbedjena tajnost glasanja.

Ako se u toku glasanja povrede odredbe iz st. 1. do 3. ovog clana Republicka izborna komisija raspušta biracki odbor, obrazuje novi biracki odbor i odredjuje ponavljanje glasanja u tom birackom odboru.

Član 70.

Birac može glasati samo za jednu izbornu listu sa glasackog listica. Glasa se zaokruženjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.

Birac sam presavija popunjeni glasacki listic tako da se ne vidi kako je glasao i stavlja ga u odgovarajucu glasacku kutiju, a zatim napušta biracko mesto.

Član 71.

Na dan izbora ne mogu se vršiti nikakve promene u izvodima iz birackih spiskova.

Ako postupi protivno odredbi stava 1. ovog clana, biracki odbor se raspušta, a glasanje na tom birackom mestu se ponavlja.

Član 72.

Birac koji nije u mogucnosti da na birackom mestu licno glasa (slepo, invalidno ili nepismeno lice) ima pravo da povede lice koje ce umesto njega, na nacin koje ono odredi, ispuniti listic, odnosno obaviti glasanje.

Nacin glasanja za biraca iz stava 1. ovog clana unosi se u zapisnik.

Član 72a

Birac koji nije u mogucnosti da glasa na birackom mestu (nemocno ili spreceno lice) može, najkasnije do 11 casova na dan glasanja, obavestiti biracki odbor o tome da želi da glasa.

Tri clana birackog odbora u proširenom sastavu birackog odbora koji su predstavnici podnosilaca tri razlicite izborne liste koje odredi biracki odbor odlaze kod takvog biraca, utvrdjuju njegov identitet i predaju mu službenu kovertu, overeni glasacki listic, zbirnu izbornu listu, potvrdu o birackom pravu i poseban koverat za popunjeni glasacki listic, upoznaju ga sa nacinom glasanja, pa napuštaju prostoriju u kojoj birac glasa.

Pošto glasa, birac potpisuje potvrdu o birackom pravu, presavija glasacki listic i stavlja ga u poseban koverat koji prisutni clanovi birackog odbora pred njim pecate žigom na pecatnom vosku, posle cega stavljaju u službeni koverat potpisanu potvrdu o birackom pravu i poseban koverat u kome se nalazi glasacki listic.

Po povratku na biracko mesto, clanovi birackog odbora odmah predaju ostalim clanovima birackog odbora službeni koverat, koji biracki odbor otvara, na osnovu potpisane potvrde o birackom pravu zaokružuje redni broj pod kojim je birac upisan u izvodu iz birackog spiska i na kraju otvara zapecaceni koverat iz koga vadi presavijeni glasacki listic i tako ga ubacuje u glasacku kutiju da se ne vidi za koga je birac glasao.

Ako u službenom kovertu nema potpisane potvrde o birackom pravu, smatra se da birac nije glasao.

Član 72b

Birac koji se na dan glasanja nalazi u pritvoru ili izdržava zavodsku sankciju, glasa na birackom mestu unutar zavoda u kome se nalazi.

Republicka izborna komisija odredjuje posebna biracka mesta unutar zavoda i imenuje clanove birackog odbora u stalnom i proširenom sastavu. Lica koja rade u ministarstvu nadležnom za poslove pravosudja i lica koja glasaju u zavodu ne mogu biti u sastavu birackog odbora.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosudja dostavlja Republickoj izbornoj komisiji podatke o biracima koji se nalaze u pritvoru ili izdržavaju zavodsku sankciju, najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora.

Republicka izborna komisija, na osnovu podataka primljenih od ministarstva nadležnog za poslove pravosudja, sacinjava i overava posebne izvode iz birackog spiska za svaki zavod i dostavlja ih birackom odboru u zavodu.

Član 73.

Biraci koji se nalaze na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, odnosno biraci koji izvršavaju obavezu u jedinicama ili ustanovama Vojske Jugoslavije, glasaju na objavljenom birackom mestu koje je najbliže kasarni u kojoj služe vojni rok ili se nalaze na vojnoj vežbi.

Republicka izborna komisija u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora, objavljuje na kojem, vec odredjenom birackom mestu, ce glasati vojnici koji se nalaze u odredjenoj vojnoj pošti na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi.

Na osnovu podataka organa koji vodi biracki spisak o biracima iz stava 1. ovog clana, Republicka izborna komisija je dužna da sacini i overi posebne izvode iz birackog spiska za te birace i da ih, zajedno sa potrebnim brojem overenih glasackih listica i zbirnih izbornih lista dostavi birackim mestima iz stava 1. ovog clana.

Član 73a

Biraci koji imaju boravište u inostranstvu glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima državne zajednice Srbija i Crna Gora i na posebnim birackim mestima koja odredjuje Republicka izborna komisija, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za inostrane poslove.

Članove birackog odbora u stalnom sastavu u inostranstvu imenuje Republicka izborna komisija, na predlog ministarstva nadležnog za inostrane poslove.

Biracki odbor u proširenom sastavu u inostranstvu cini po jedan predstavnik podnosioca izborne liste cija je lista proglašena. Članove birackog odbora u proširenom sastavu u inostranstvu imenuje Republicka izborna komisija, na predlog podnosioca izborne liste cija je lista proglašena.

Predsednik birackog odbora imenuje se, po pravilu, iz reda diplomiranih pravnika zaposlenih u diplomatsko-konzularnom predstavništvu.

Član 73b

Na osnovu Posebne evidencije biraca u inostranstvu, ministarstvo nadležno za poslove uprave odmah po raspisivanju izbora izradjuje posebnu evidenciju za svaku stranu državu, i prosledjuje je ministarstvu nadležnom za inostrane poslove koje, preko diplomatsko-konzularnih predstavništava državne zajednice Srbija i Crna Gora, obaveštava birace o raspisivanju izbora, datumu održavanja izbora i nacinima ostvarenja birackog prava.

Evidencije biraca izlažu se u diplomatsko-konzularnim predstavništvima državne zajednice Srbija i Crna Gora, a njihove kopije u ministarstvu nadležnom za poslove uprave. U pogledu prava gradjana i podnosilaca izbornih lista na uvid u evidenciju biraca i njenu kopiju, kao i prava na zahtev za izmene u Posebnoj evidenciji biraca u inostranstvu primenjuju se odredbe ovog zakona o pravu gradjana i podnosilaca izbornih lista na uvid u biracke spiskove i zahtev za izmene u birackim spiskovima.

O zahtevu za upis, brisanje, izmenu, ispravku ili dopunu u Posebnoj evidenciji biraca u inostranstvu odlucuje ministarstvo nadležno za poslove uprave, pa i kad je zahtev podnet diplomatsko-konzularnom predstavništvu državne zajednice Srbija i Crna Gora ili organu nadležnom za vodjenje birackog spiska.

Član 73v

Birac koji je upisan u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu može najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora obavestiti diplomatsko-konzularno predstavništvo državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno ministarstvo nadležno za poslove uprave da ce glasati na birackom mestu u Republici Srbiji, što se upisuje u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu.

Birac koji nije upisan u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu, a upisan je u biracki spisak, može najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora obavestiti diplomatsko-konzularno predstavništvo državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno ministarstvo nadležno za poslove uprave da ce glasati u inostranstvu. Pošto dostavi sve potrebne podatke, on se upisuje u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu i briše iz nje posle održanih izbora.

Član 73g

Najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, ministarstvo nadležno za poslove uprave zakljucuje Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu, sacinjava i overava posebne izvode iz birackog spiska za svako biracko mesto u inostranstvu, sacinjava za svaku opštinu popis biraca upisanih u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu, i overene posebne izvode iz birackog spiska i sve popise biraca upisanih u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu odmah dostavlja Republickoj izbornoj komisiji.

Republicka izborna komisija dostavlja overene izvode iz birackog spiska ministarstvu nadležnom za inostrane poslove koje ih, zajedno sa ostalim izbornim materijalom, prosledjuje na sva biracka mesta u inostranstvu na kojima ce se glasati.

Popis biraca koji su upisani u Posebnu evidenciju biraca u inostranstvu Republicka izborna komisija razvrstava prema birackim mestima u Republici Srbiji i dostavlja ih birackim odborima zajedno sa ostalim izbornim materijalom.

IX. UTVR�IVANJE I OBJAVLJIVANJE REZULTATA IZBORA

1. Utvrdjivanje rezultata izbora

Član 74.

Po završenom glasanju biracki odbor pristupa utvrdjivanju rezultata glasanja na birackom mestu.

Biracki odbor utvrdjuje broj neupotrebljenih glasackih listica i stavlja ih u poseban omot koji pecati.

Na osnovu izvoda iz birackog spiska, biracki odbor utvrdjuje ukupan broj biraca koji su glasali.

Kad se glasacka kutija otvori, posle provere kontrolnog lista, važeci glasacki listici odvajaju se od nevažecih.

Biracki odbor konstatuje broj nevažecih glasackih listica i broj glasova za svaku izbornu listu, što takodje unosi u zapisnik.

Nevažeci glasacki listic jeste nepopunjeni glasacki listic, listic koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listic na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste.

Ako je na glasackom listicu zaokruženo ime i prezime prvog kandidata na izbornoj listi ili je zaokružen naziv ili deo naziva izborne liste, odnosno ako su istovremeno zaokruženi redni broj i naziv izborne liste i ime i prezime prvog kandidata, takav izborni listic smatra se važecim.

Ako se utvrdi da je broj glasackih listica u glasackoj kutiji veci od broja biraca koji su glasali, biracki odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje na tom birackom mestu ponavlja se.

Član 75.

Biracki odbor po utvrdjivanju rezultata glasanja u zapisnik o svom radu unosi broj primljenih glasackih listica; broj neupotrebljenih glasackih listica; broj nevažecih glasackih listica; broj važecih glasackih listica; broj glasova datih za svaku izbornu listu; broj biraca prema izvodu iz birackog spiska i broj biraca koji su glasali.

U zapisnik o radu birackog odbora unose se i primedbe i mišljenja clanova birackog odbora, podnosilaca izbornih lista i zajednickih predstavnika podnosilaca izbornih lista, kao i sve druge cinjenice od znacaja za glasanje.

Zapisnik o radu birackog odbora potpisuju svi clanovi birackog odbora.

Član 76.

Zapisnik o radu birackog odbora izradjuje se na propisanom obrascu koji se štampa u šest primeraka.

U opštinama gde su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina zapisnik o radu birackog odbora štampa se i na tim jezicima.

Prvi primerak zapisnika sa utvrdjenim izbornim materijalom dostavlja se Republickoj izbornoj komisiji.

Drugi primerak zapisnika istice se na birackom mestu na javni uvid.

Preostala cetiri primerka zapisnika urucuju se predstavnicima podnosilaca izbornih lista koje su osvojile najveci broj glasova na tom birackom mestu i to odmah ukoliko podnosilac izborne liste ima predstavnika u birackom odboru, a ukoliko ga nema predstavnik podnosioca izborne liste može preuzeti primerak zapisnika od izborne komisije u roku od 12 casova.

Ostali podnosioci izborne liste imaju pravo da, u roku od 12 casova od dostavljanja materijala sa birackog mesta Republickoj izbornoj komisiji, od Republicke izborne komisije dobiju overenu fotokopiju zapisnika sa birackog mesta.

Član 77.

Po utvrdjivanju rezultata glasanja biracki odbor ce bez odlaganja, a najdocnije u roku od 18 casova od casa zatvaranja birackog mesta, dostaviti Republickoj izbornoj komisiji: zapisnik o radu, izvod iz birackog spiska; neupotrebljene i, odvojeno, upotrebljene glasacke listice; nevažece i, odvojeno, važece glasacke listice, kao i preostali izborni materijal.

Član 78.

U roku od 96 casova od zatvaranja birackih mesta, Republicka izborna komisija zapisnicki utvrdjuje: ukupan broj biraca upisanih u biracki spisak; broj biraca koji je glasao na birackim mestima; ukupan broj glasackih listica primljenih na birackim mestima; ukupan broj neupotrebljenih glasackih listica; ukupan broj nevažecih glasackih listica; ukupan broj važecih glasackih listica; broj glasova datih za svaku izbornu listu pojedinacno.

Republicka izborna komisija utvrdjuje rezultate izbora i o tome sacinjava poseban zapisnik.

Republicka izborna komisija propisuje sadržaj i oblik obrasca zapisnika o svom radu.

Član 79.

Podnosioci izbornih lista mogu Republickoj izbornoj komisiji prijaviti lice koje ce imati pravo da prisustvuje statickoj obradi podataka u Republickoj izbornoj komisiji.

Član 80.

Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.

Član 81.

U raspodeli mandata ucestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova biraca koji su glasali u izbornoj jedinici.

Politicke stranke nacionalnih manjina i koalicije politickih stranaka nacionalnih manjina ucestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali.

Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke ciji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu s medjunarodnopravnim standardima.

O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije politickih stranaka nacionalnih manjina odlucuje Republicka izborna komisija pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavljen pri podnošenju izborne liste.

Član 82.

Republicka izborna komisija raspodeljuje mandate primenom sistema najveceg kolicnika.

Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zakljucno sa brojem 250.

Dobijeni kolicnici razvrstavaju se po velicini a u obzir se uzima 250 najvecih kolicnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolicnika na nju otpada.

Ako dve izborne liste ili više izbornih lista dobiju iste kolicnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema više neraspodeljenih mandata, mandat ce se dodeliti listi koja je dobila ukupan veci broj glasova.

Ako nijedna izborna lista nije dobila najmanje 5% glasova, raspodela ce se izvršiti na nacin odredjen u st. 1. do 3. ovog clana.

Član 83.

Mandati koji pripadaju odredjenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kad odredjenoj izbornoj listi pripadne više mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeci najveci kolicnik.

Član 84.

Podnosilac izborne liste ce, najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, dostaviti Republickoj izbornoj komisiji podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju dobijeni poslanicki mandati, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, Republicka izborna komisija ce ga pismeno obavestiti da je dužan da to ucini u naknadnom roku od pet dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja.

Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, Republicka izborna komisija ce posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema njihovom redosledu na listi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor, niti žalba.

2. Objavljivanje rezultata izbora

Član 85.

Republicka izborna komisija objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" podatke o ukupnim rezultatima izbora poslanika i to o:

1. broju biraca upisanih u biracki spisak,
2. ukupnom broju biraca koji su glasali,
3. broju primljenih glasackih listica,
4. broju neupotrebljenih glasackih listica,
5. broju upotrebljenih glasackih listica,
6. broju nevažecih glasackih listica,
7. broju važecih glasackih listica,
8. broju glasova koji su dobile pojedine izborne liste,
9. broju mandata koji su dobile pojedine izborne liste.

Član 86.

Rezultate izbora Republicka izborna komisija objavljuje u roku od 96 casova od casa završetka glasanja.

Od završetka glasanja do objavljivanja rezultata izbora, Republicka izborna komisija objavljuje preko sredstava obaveštavanja privremene podatke o rezultatima izbora.

Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 87.

Republicka izborna komisija izdaje poslaniku uverenje da je izabran.

X. PRESTANAK MANDATA, PONOVNI IZBORI I POPUNJAVANJE UPRA�NJENIH POSLANIČlanKIH MESTA

1. Prestanak mandata

Član 88.

Poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:

1. - prestala da važi -
2. podnošenjem ostavke,
3. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osudjen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci,
4. ako je pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti,
5. preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespojivi sa funkcijom poslanika,
6. gubljenjem državljanstva,
7. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije,
8. ako nastupi smrt poslanika,
9. - prestala da važi -

Poslaniku mandat prestaje danom nastupanja slucaja iz stava 1. ovog clana.

Dan prestanka mandata konstatuje Narodna skupština Republike Srbije na prvoj narednoj sednici posle prijema obaveštenja o razlozima za prestanak mandata poslanika.

Član 89.

Ponovni izbori sprovode se ako Republicka izborna komisija poništi izbore zbog nepravilnosti u sprovodjenju izbora u slucajevima utvrdjenim ovim zakonom.

Član 90.

Ako Republicka izborna komisija poništi izbore na pojedinom birackom mestu, glasanje se ponavlja samo na tom birackom mestu.

Kad se izbori ponavljaju u slucajevima utvrdjenim ovim zakonom Republicka izborna komisija donosi rešenje o ponavljanju glasanja.

U slucaju iz cl. 89. i 90. ovog zakona rezultat izbora se utvrdjuje po završetku ponovljenog glasanja.

Član 91.

Ponovni izbori se sprovode na nacin i po postupku koji su ovim zakonom utvrdjeni za sprovodjenje izbora.

Ponovljene izbore raspisuje Republicka izborna komisija.

Ponovni izbori sprovode se najdocnije 15 dana od dana poništenja izbora u Republici Srbiji, odnosno sedam dana od dana poništenja izbora na birackom mestu.

Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrdjena za izbore koji su poništeni, osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdjivanju izborne liste.

Član 92.

Ako na osnovu clana 88. stav 1. ovog zakona poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje novom poslaniku, na nacin utvrdjen ovim clanom.

Kad poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran u slucajevima iz stava 1. ovog clana, mandat pripada politickoj stranci sa cije je izborne liste bio izabran poslanik kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu na izbornoj listi za koga stranka nije dobila mandat.

Kad poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran u slucajevima iz stava 1. ovog clana, a na izbornoj listi sa koje je poslanik bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koji ima sledeci najveci kolicnik a za njega nije dobio mandat.

Mandat novog poslanika traje do isteka mandata poslanika kome je prestao mandat.

U slucajevima iz st. 2. i 3. ovog clana od kandidata se pre utvrdjivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.

XI. ZA�TITA IZBORNOG PRAVA

Član 93.

Organi nadležni za sprovodjenje izbora dužni su da u toku izbornog postupka obaveštavaju birace o njihovim izbornim pravima i o nacinu zaštite tih prava.

Član 94.

Svaki birac, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava, po postupku utvrdjenom ovim zakonom.

Član 95.

Svaki birac, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor Republickoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.

Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta birackog odbora podnosi se Republickoj izbornoj komisiji.

Prigovor iz stava 1. i 2. ovog clana podnosi se u roku od 24 casa od casa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od casa kad je ucinjen propust.

Član 96.

Republicka izborna komisija donosi rešenje u roku od 48 casova od casa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.

Ako Republicka izborna komisija usvoji prigovor, poništice odluku ili radnju.

Ako Republicka izborna komisija po prigovoru ne donese rešenje u rokovima predvidjenim ovim zakonom, smatrace se da je prigovor usvojen.

Član 97.

Protiv svakog rešenja Republicke izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Vrhovnom sudu Srbije.

�alba se podnosi preko Republicke izborne komisije u roku od 48 casova od prijema rešenja.

Republicka izborna komisija dužna je da u roku od 24 casa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise.

Vrhovni sud Srbije odlucuje po žalbi shodnom primenom odredaba zakona kojima se uredjuje postupak u upravnim sporovima.

Odluka po žalbi donece se najkasnije u roku od 48 casova od prijema žalbe sa spisima.

Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka, predvidjeni Zakonom o upravnim sporovima.

Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuca izborna radnja, odnosno izbori ponovice se najdocnije za deset dana.

XII. TRO�KOVI SPROVO�ENJA IZBORA

Član 98.

Sredstva za rad organa za sprovodjenje izbora, izborni materijal i druge troškove sprovodjenja izbora obezbedjuju se u budžetu Republike.

Zahtev za dodelu sredstava sa specifikacijom ukupnih troškova podnosi Republicka izborna komisija.

Sredstva koja se isplacuju kao naknada za rad lica u organima za sprovodjenje izbora oslobodjena su placanja poreza i doprinosa.

Član 99.

U postupku sprovodjenja izbora opšti nadzor nad postupcima politickih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti sprovodi nadzorni odbor.

Nadzorni odbor ima deset clanova od kojih polovinu clanova imenuje Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade Republike Srbije, a polovinu na predlog poslanickih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije iz reda istaknutih javnih radnika, pod uslovom da oni nisu clanovi organa politickih stranaka koje ucestvuju na izborima.

Predsednika nadzornog odbora biraju izmedju sebe clanovi nadzornog odbora tajnim glasanjem.

Član 100.

Nadzorni odbor:

1. prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju politickih stranaka, kandidata i drugih ucesnika u izbornom postupku,
2. kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na obezbedjivanje ravnopravnih uslova za predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista,
3. predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa,
4. obraca se javnosti radi zaštite moralnog integriteta licnosti kandidata,
5. upozorava na postupke politickih stranaka organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.

Ako bilo koji ucesnik u izbornoj kampanji svojim ponašanjem poziva na nasilje, širi nacionalnu, versku ili rasnu mržnju ili podstice na neravnopravnost polova, nadzorni odbor za izbornu kampanju bez odlaganja ce dati inicijativu za pokretanje postupka pred nadležnim državnim organima.

Ako se sporazum iz clana 51. ovog zakona ne zakljuci u predvidjenom roku, nadzorni odbor utvrdice broj i trajanje emisija za ravnopravno predstavljanje podnosilaca izbornih lista.

Član 101.

Narodna skupština Republike Srbije imenovace clanove Republicke izborne komisije u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Republicka izborna komisija donece akte predvidjene ovim zakonom najdocnije u roku od pet dana od dana imenovanja njenih clanova.

Republicka izborna komisija odredjuje biracka mesta na kojima ce se obaviti glasanje za narodne poslanike tako da se omoguci biracima da glasanje za te poslanike i za druge poslanike, odnosno odbornike, za koje se istog dana sprovode izbori obave u istoj prostoriji ili, po mogucnosti, u najbližoj prostoriji u kojoj se istovremeno sprovode drugi izbori.

Član 102.

Republicka organizacija nadležna za poslove statistike objavice u "Službenom glasniku Republike Srbije" podatke o broju biraca u roku od deset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 103.

- prestao da važi -

XIII. KAZNENE ODREDBE

Član 104.

Kaznom zatvora do tri godine kaznice se za krivicno delo clan Republicke izborne komisije ili clan ili clan birackog odbora, ili drugo lice koje u vršenju dužnosti u vezi sa izborom poslanika izmeni broj datih glasova dodavanjem ili oduzimanjem glasackih listica ili glasova pri prebrojavanju ili koje objavi rezultat izbora koji ne odgovara obavljenom glasanju.

Član 105.

- prestao da važi -

Član 106.

Novcanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine kaznice se za krivicno delo:

1. ko posle obavljenih izbora za izbor poslanika pozove biraca na odgovornost zbog glasanja ili zahteva od njega da kaže kako je glasao ili zašto nije glasao,
2. ko na izborima za izbor poslanika glasa umesto drugog biraca pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa dva ili više puta,
3. ko na izborima za poslanike uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasacki listic kojim je obavljeno glasanje, neku od isprava o izborima ili bilo koji predmet namenjen izborima ili glasanju.

Ako delo iz stava 1. ovog clana ucini clan Republicke izborne komisije, clan birackog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa navedenim izborima - kaznice se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Član 107.

- prestao da važi -

Član 108.

Novcanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kaznice se za prekršaj organizacija koja objavi procenu rezultata izbora ili prethodne rezultate izbora, suprotno odredbi clana 5. stav 3. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. kaznice se i odgovorno lice u organizaciji novcanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog clana kaznice se i lice koje objavi procenu rezultata izbora ili prethodne rezultate izbora novcanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara.

Član 109.

Novcanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznice se za prekršaj clan birackog odbora ili Republicke izborne komisije, koji onemoguci pracenje rada organa za sprovodjenje izbora (clan 32. stav 2. Zakona).

Član 110.

Novcanom kaznom od 50.000 do 800.000 dinara kaznice se za prekršaj organizacije iz clana 51. ovog zakona ako ne izvršavaju obaveze utvrdjene odredbama ovog zakona odnosno ako omoguce predstavljanje kandidata suprotno clanu 49. stav 2. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u organizaciji iz clana 51. ovog zakona novcanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.

Član 111.

Novcanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kaznice se rukovodilac organa nadležnog za vodjenje birackih spiskova ukoliko ne izvrši obaveze iz cl. 12, 19. i 54. Zakona.

Član 112.

Novcanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara kaznice se za prekršaj politicka stranka, odnosno druga politicka organizacija ili drugo pravno lice koje suprotno odredbama ovog zakona istice simbole politicke stranke, odnosno druge politicke organizacije, kao i drugi propagandni materijal (clan 55. ovog zakona).

Za prekršaj iz stava 1. ovog clana kaznice se i odgovorno lice u politickoj organizaciji ili drugom pravnom licu novcanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara.

Član 113.

Novcanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kaznice se za prekršaj lice koje na birackom mestu koristi pejdžer, mobilni telefon i druga sredstva veza i komunikacija (clan 55. Zakona).

Član 114.

Novcanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kaznice se lice koje izazove nered na birackom mestu, usled cega je glasanje moralo biti prekinuto (clan 57. Zakona).

XIV. PRELAZNE I ZAVR�NE ODREDBE

Član 115.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 116.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o izboru narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", br. 79/92, 83/92, 53/93, 67/93, 90/93, 107/93, 48/94 i 32/97).

Član 117.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o izbornim jedinicama za izbor narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", broj 32/97).

[ vrh ]