IZVEŠTAJ CENTRA ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU O LOKALNIM IZBORIMA U SRBIJI

CeSID je, uz podršku Norveške narodne pomoći, posmatrao rad Gradskih i Opštinskih izbornih komisija u Srbiji. Uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori, 19. septembra 2004, mobilni timovi CeSID-a su pratili glasanje na biračkim mestima u Vojvodini i Sandžaku, kao i glasanje i utvrđivanje rezultata izbora na biračkim mestima iz reprezentativnog uzorka u Beogradu.

Takođe, uz podršku Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori i svojih partnera Strategic Marketing-a, Medija centra i SW4I, kao i uz angažovanje sopstvenih sredstava, CeSID je posmatrao glasanje i utvrđivanje rezultata izbora na reprezentativnim biračkim mestima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.

Uz podršku Vestminster fondacije i Komisije za demokratiju pri Ambasadi SAD u Beogradu, CeSID je i pred prvi i pred drugi izborni krug prikupio podatke o svim listama i kandidatima koji su učestvovali na gradskim i opštinskim izborima u Srbiji. Kampanju CeSID-a za odziv podrzala je Ambasada Velike Britanije u Beogradu.

Po okončanju izbora i objavljivanju konačnih izbornih rezultata, CeSID će formirati prvu u našoj zemlji bazu podataka o izabranim odbornicima, predsednicima opština i gradonačelnicima. Baza podataka biće dostupna na internet strani CeSID-a www.cesid.org

Uvod i opšta ocena izbora

Izbori za nama su prvi opšti lokalni izbori u Srbiji održani prema novom Zakonu o lokalnim izborima. Takođe, od okončanja ovih izbora počeće na teritoriji cele Republike primena novog Zakona o lokalnoj samoupravi.

Nakon okončanog i drugog kruga lokalnih izbora u kojem su građani Srbije birali gradonačelnike i predsednike opština, možemo utvrditi da su održani izbori organizovani i sprovedeni uglavnom u skladu s pravilima i demokratskim standardima i principima.

Zakon o lokalnim izborima

Izborni sistem

Novim Zakonom o lokalnim izborima, usvojenim 2002. godine, prvi put je u lokalne izbore u Srbiji uveden proporcionalni izborni sistem, kao i neposredan izbor Gradonačelnika i Predsednika opština.

Prema odredbama ovog Zakona, svaka opština je celovita izborna jedinica, prag za osvajanje mandata je 3%, dok se preraspodela mandata vrši prema Her-Nimajerovom sistemu.

Ovakav sistem je doprineo daleko višem nivou proporcionalnosti izbornih rezultata. Izabrana tela će od ovih izbora u mnogo većoj meri predstavljati projekciju volje birača.

Kandidovanje

Zakonom je predviđeno da predloge kandidatura za Gradonačelnike i Predsednike opština mora svojim potpisom da podrži najmanje 3% od ukupnog broja birača u gradu ili opštini u kojoj se predlog podnosi. U Beogradu je, tako, bilo potrebno da predlog jednog kandidata za Gradonačelnika svojim potpisom podrži približno 43.500 birača.

Uz shvatanje namere zakonodavca da broj učesnika u izborima svede na razumnu meru, neizbežno je primetiti da je ukupan broj potpisa kojima su građani u Beogradu podržali 9 kandidata gotovo istovetan broju birača koji su iskoristili svoje pravo glasa u prvom krugu izbora.

Pritom, Gradska izborna komisija u Beogradu je utvrdila brojne nepravilnosti prilikom provere potpisa podrške predloženim kandidatima. Nepravilnosti su se kod pojedinih kandidata merile i u hiljadama.

Utoliko je potrebno ponovo razmotriti opravdanost ovog zahteva, uzimajući u obzir iskustvo sa održanih izbora, kao i sve prednosti i mane ovakvog rešenja.

Mediji

Mediji predstavljaju integralni deo izbora, a fer ponašanje medija jeste jedna od neodvojivih komponenti fer izbora. Međutim, Zakonom o lokalnim izborima nije predviđeno telo koje bi pratilo izveštavanje medija tokom trajanja kampanje i ponašanje medija tokom perioda izborne ćutnje. Stoga nije moguće utvrditi da li su i ako jesu u kojoj meri su mediji, pre svega lokalni, poštovali zahtev za ravnopravnim tretmanom svih učesnika u izborima.

Finansiranje kampanja političkih stranaka

Zakon o finansiranju političkih stranaka, usvojen 2003. godine, predvideo je niz pravila koja za cilj imaju obezbeđenje transparentnosti finansiranja kampanja političkih stranaka i kandidata.

Iako postoji obaveza učesnika u lokalnim izborima da izveste o troškovima svojih kampanja, iz Zakona o finansiranju stranaka, kao ni iz Zakona o lokalnim izborima, međutim, ne proističe jasno kome stranke podnose izveštaj, jer se kao jedino telo pominje Republička izborna komisija koja pritom nema nikakvih nadležnosti u izborima za organe lokalne vlasti.

Izborna ćutnja

Nedorečenost pravila koja regulišu ponašanje i aktivnosti učesnika u izborima i medija tokom perioda od 48 sati pre početka glasanja, kao i ponašanje tokom trajanja glasanja daju povod raznovrsnim tumačenjima. Tumačenja, često pogrešna, a ponekad obeležena i pečatom ličnog doživljaja određenog ponašanja, su u više navrata tokom ovih izbora animirala medije i javnost, posebno kada je u pitanju pozivanje građana na glasanje.

Takođe bi trebalo razmotriti i dužinu trajanja perioda predizborne ćutnje. U zemljama u okruženju, kao i zemljama razvijenih i tradicionalnih demokratija, period predizborne ćutnje ne traje duže od 24 sata pred početak glasanja.

Izborna administracija

Održane izbore u Srbiji su organizovale i sprovele lokalne, Gradske i Opštinske izborne komisije, kao i birački odbori koje su imenovale ove komisije. Zakon o lokalnim izborima ne predviđa ingerencije Republičke izborne komisije u lokalnim izborima, niti predviđa postojanje kojeg drugog tela na nivou Republike koje bi pružilo tehničku i/ili stručnu podršku nižim instancama u izbornoj administraciji, neposredno angažovanim na organizovanju i sprovođenju izbora.

Birački spisak

Iako je ažurnost spiskova birača u opštinama u Srbiji bitno unapređena, naročito od 2001. godine, kada je CeSID radio istraživanje načina vođenja evidencije podataka o biračima, neke od manjkavosti ipak preostaju. Te manjkavosti, međutim, mogle bi se prevazići objedinjavanjem podataka o biračima i centralizacijom biračkog spiska.

Takođe, predsednički izbori juna 2004. su otvorili vrlo ozbiljno pitanje evidencije podataka o biračima u dijaspori.

Izborni dan

Aktivnosti CeSID-a

Izbornog dana prvog izbornog kruga, 19. septembra, mobilni timovi CeSID-a obišli su i zabeležili činjenice o glasanju na 517 biračkih mesta u Vojvodini i Sandžaku, dok su u Beogradu stacionarni posmatrači CeSID-a posmatrali glasanje i utvrđivanje rezultata izbora na 165 biračkih mesta iz reprezentativnog uzorka.

Izbornog dana drugog izbornog kruga, 03. oktobra, stacionarni posmatrači CeSID-a su posmatrali glasanje i utvrđivanje rezultata izbora na ukupno 314 reprezentativnih biračkih mesta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru.

CeSID je pred prvi krug lokalnih izbora, na žalost ne i pred drugi, na adrese 500.000 porodica uputio pisma kojima je birače širom Srbije pozvao da 19. septembra iskoriste svoje pravo glasa.

Nepravilnosti

Izbornog dana prvog izbornog kruga, na mestima na kojima su posmatrali izbore, posmatrači CeSID-a nisu zabeležili ozbiljnije nepravilnosti, dakle onakva kršenja koja bi mogla da ozbiljnije utiču na regularnost ukupnog izbornog postupka u opštinama.

Nakon okončanja ovog izbornog kruga, međutim, CeSID je primio obaveštenja o brojnim navodnim nepravilnostima i od građana i od učesnika u izborima iz više opština i gradova. Takođe, izveštaji medija su oblilovali podacima o navodnim kršenjima izborne procedure. Saznanja CeSID-a o ovim kršenjima su dakle posredna. Nepravilnosti o kojima je bilo reči, pretežno su bile proceduralnog karaktera, dok su rezultati izbora bili samo posredno dovedeni u pitanje.

Budući da su to prvi ozbiljnije osporavani izbori od decembra 2000, kao i da brojni izveštaji o navodnim nepravilnostima bacaju senku na uspeh i regularnost ukupnog izbornog postupka, Republička izborna komisija bi pitanje takve prakse trebalo da razmotri i utvrdi činjenice, uzroke, kao i pravac budućeg delovanja.

S obzirom na prirodu prijavljenih propusta RIK bi trebalo da utvrdi da li je potrebno osvežiti poznavanje izbornih pravila članova stalnih sastava biračkih odbora.

Posmatrači CeSID-a su, izbornog dana drugog izbornog kruga, na biračkim mestima na kojima je CeSID posmatrao glasanje, zabeležili jedno ozbiljno kršenje izbornih pravila (BM 16, Jovanovac, opština Merošina) i jedan ozbiljan incident (BM 37 u Novom Pazaru).

Posmatrači CeSID-a nisu imali ozbiljnijih primedbi na rad Opštinskih i Gradskih izbornih komisija čiji su rad posmatrali.

Posmatrači

Lokalne izbore u Srbiji, održane 19. septembra i 03. oktobra 2004. godine, nisu pratili posmatrači OEBS, dok su domaći posmatrači CeSID-a izbore pratili u misiji ograničenog opsega.

Izveštaji posmatrača CeSID-a sa svih biračkih mesta u Srbiji na izborima održanim od decembra 2000. do decembra 2003. godine ukazivali su na to da je izbornih nepravilnosti bilo na manje od 1% biračkih mesta. Sličnu statistiku imale su i misije OEBS.

Praksa s izbora za nama je međutim ponovo nametnula pitanje potrebe punog posmatranja izbora, kao i pitanje povratka posmatračkih misija OEBS u Srbiju.

Odziv

Iskustvo sa održanih lokalnih, ali i predsedničkih izbora juna 2004, nameće pitanje slabog odziva, odnosno motivacije birača. Ovo pitanje dobija na značaju samom člinjenicom da se Srbija kreće put referenduma za usvajanje Ustava na koji je neophodno da izađe najmanje 50% od ukupnog broja upisanih birača.

Problem apatije i apstinencije birača bi stoga u predstojećem periodu trebalo da razmotre i organi vlasti u Republici.

Centar za slobodne izbore i demokratiju
Beograd, 05.10.2004.