IZVEŠTAJ CeSID-a

Izveštaj CeSid-a o monitoringu medija u praćenju predizborne kampanje, u periodu od 02. 09. do 22. 09. 2002.

Monitoringom su bili obuhvaćeni sledeći mediji:

ŠTAMPANI: Politika, Blic, Vecernje novosti, Danas i Nacional
ELEKTRONSKI: RTS (Dnevnik 2 TV Beograd, "Politički poligon"/"Izborna hronika"), Radio Beograd 1 (Novosti dana i "Izborna hronika"), Studio B (Vesti u 7) i BK TV (Telefakt u 18:55)

KAMPANJA PRLJAVA - MEDIJI "UMIVENI"

Tokom tri nedelje monitoringa medijskog pokrivanja predizborne kampanje pred predsedničke izbore u Srbiji iskristalisale su se sledeće osobenosti ponašanja medija:

Kako?

I Publicitet dat predizbornoj kampanji - ispodprosečan

II Plasman informacija - u granicama pristojnosti

III Značaj - adekvatan događaju

IV Efekat - napuštanje aktera, relativizacija napetosti i "vrućeg" govora. Zaštita javnosti od jezičke "kontaminacije", kojom je diskurs aktera (opet očekivano?) obilovao.

Dobra vest o postepenoj profesionalizaciji: kampanja predsedničkih kandidata za medije nije bila vest dana! Bila je jedan od (blokova) vesti.

I Model koji je (sa retkim izuzecima) dosledno prećutno poštovan bio je:

Faktrografija -> objektivizam -> ekvidistanca vs. favorizovanje -> posredovanje bez učestvovanja -> napadno izbegavanje komentarisanja -> "ravan" ton (neutralizam)

II Mediji su radili ono što su "morali" i što im je, uostalom, profesionalna i društvena uloga: suvo su izveštavali o turnejama političara: ko - gde - kada - kako - šta. Sve to upakovano u odgovarajuće rubrike odnosno blokove, bez "razlivanja" . Možda upravo zato nije izostala (već uobičajena) "larma" OŠ "strogoj kontroli" i medijskoj "manipulaciji" sa gotovo svih strana političkog spektra, koja nikada nije bila manje opravdana, samim tim i neuspela. Mediji su "izneverili očekivanja" onih aktera koji su očekivali pozadinsku podršku, tj. večno vraćanje istog: da kreatori javnog mnjenja navijanjem stvaraju "kreature mnjenja", pogodne za demagoško "mesenje" u različitim političkim kuhinjama. Karakteristično je u ovom smislu bilo naročito ponašanje državnih elektronskih medija u informativnim emisijama:

1) dosledno, gotovo kruto pridržavanje usvojenog pravilnika o načinu predstavljanja predsedničkih kandidata (svakom ponešto, nikome previše prostora). Naravno, ekvidistanca tj. ravnopravnost nije jednakopravnost.

2) zaturanje, brižljivo pakovanje, ušuškavanje i osobito dislociranje kampanje u posebne emisije.

Nedržavni (posmatrani) elektronski mediji imali su nešto lagodniju poziciju: emancipovani od "stega dogovorenih pravila" mogli su dopustiti sebi izvesnu "nagnutost", no bez strasnog navijanja i entuzijastičkog učestvovanja i ovakva (povremeno uočljiva) "naherenost" je rezultirala tek mlakom podrškom ovoj ili onoj političkoj opciji.

III Mediji su ovaj put vešto izbegli zamku "istorizacije" i "fatalnog" značaja, time i preuveličavanja predstojećih izbora, bez obzira na dosta jasne i neposredne signale iz sučeljenih političkih tabora da deluju u tom pravcu. Time je, dobrim delom, izbegnuta preterana dramatizacija političkih konflikata i raspaljivanje napetosti i strasti u javnom mnjenju, toliko karakterističnih za ne tako davnu prošlost.

IV Umerenost, "nesvrstanost" i izbalansiranost većine medija (povlačenje iz uloge direktnog političkog činioca) ostavila je neposredne aktere kampanje na vetrometini otvorenog javnog prostora i bumerang-efekata sopstvenog diskursa. Mediji su marljivo beležili njihove diskurzivne (d)omašaje i - promašaje, uglavnom bez reakcija, prepuštajuci teret ovog političkog bagaza njegovim autenticnim kreatorima. Time su doprineli stvaranju dragocene izvorne grade za dublje analize (nepromenjenog) političkog govora i preovladujuće političke kulture.

Zašto?

Optimisticka procena bila bi: nakon (više)decenijskog sunovrata profesije, njeni poslenici su u fazi "slobodnog lebdenja", tokom kojeg traže čvrsto uporište, koje se više ne nalazi (isključivo i bespogovorno) u poslovičnom služenju "(ne)izvesnoj" političkoj konjunkturi. Nesporno, to (objektivizam) je potreban uslov profesionalizacije i emancipacije od diktata centara političke moći. Da li je i dovoljan uslov za konačnu autonomiju i predstavljanje javnosti? Za objektivnost?

Realistička procena: radilo se o niskom startu pred (očekivano) novo prestrojavanje, koje će uslediti onda kada ova ili ona od sada suprotstavljenih opcija prevagne; o oprezu, pre svega, uredničkih timova pred novo deljenje karata.