PERCEPCIJA I OCENE PREDSEDNIČKIH IZBORA

Šta su posmatrači CeSID-a videli u prvom krugu predsedničkih izbora i kako su ocenili izbore

Cilj istraživanja:

prikupiti relevantne podatke o toku glasanja i poštovanju zakonski određene izborne procedure, kao i važne podatke o kontekstu u kojem se odvijaju izbori.

U krajnjoj liniji cilj se odnosi na mogućnost doprinosa kvalitetnoj izbornoj proceduri, kvalitetnijoj realizaciji izbornih postupaka i boljem razumevanju izbornog ponašanja građana u momentu kada ostvaruju svoje izborno pravo.

Prikupljani su podaci koje su posmatrači CeSID-a mogli da vide i čuju prilikom posmatranja izbornog procesa i do kojih se može doći u posmatraču dostupnim izbornim postupcima. To praktično znači da su prikupljeni podacit rezultat posmatranja – tj. onoga što se vidi, što se čuje i što može da se pročita – i ocenjivanja, tj. onoga što može da se oceni .

Jedinica ispitivanja bilo je biračko mesto, pa su neki posmatrači govorili da su ťanketirali biračko mestoŤ. Shodno tome, svi podaci koji se ovde navode odnose se na biračko mesto osim ako se posebno ne naglasi neki drugi obuhvat.

Posao posmatranja i ocenjivanja prvog kruga predsedničkih izbora obavili su na sam dan glasanja posmatrači CeSID-a na ukupno 7602 biračka mesta.

Vremenski gledano radilo se od otvaranja biračkog mesta pa do završetka rada biračkog odbora i isticanje kopije izveštaja tog odbora.

Podaci su unošeni u protokol koji je sadržao 73 pitanja.

Posmatrači CeSID-a bili su osposobljeni za posao koji su obavljali a jedan broj među njima već je imao iskustva u posmatranju izbora. Tako su za 45% posmatrača ovo bili prvi izbori na kojima obavljaju taj posao, dok su 55% imali neko prethodno iskustvo (32% je bilo u ulozi posmatrača na jednim izborima, 17% na dva izbora, a 6% na tri i više izbora).

Ovde treba pomenuti podatak da je na svakom četvrtom biračkom mestu od posmatrača CeSID-a traženo mišljenje ili neka informacija ili su se sa njima konsultovali članovi biračkog odbora oko nekog problema.

Prethodni izborni poslovi

* Pozivanje građana na glasanje.

Uručivanje poziva za glasanje nije zakonska obaveza ali je to najčešće prihvaćen standard i na 87% biračkih mesta nije bilo nijednog građanina kojem nije uručen poziv, dok se na 13% biračkih mesta pojavio barem jedan građanin koji nije dobio poziv.

U svakom slučaju poziv olakšava rad biračkog odbora jer se onda lakše pronalazi ime i prezima birača u biračkom spisku. S druge strane, građani su navikli da dobiju poziv za glasanje, pa se nedobijanje poziva u pojedinim krajevima i kod pojedinih grupa građana shvata ili kao neko “isključenje” pa se tako i ne oseća potreba da se ode na izbore.

Ovome treba dodati da poziv smanjuje zabune oko toga gde se nalazi biračko mesto na koje treba otići što i nije nevažno u gradovima, a pogotovo u onim situacijama gde se dva biračka mesta nalaze jedno uz drugo (!).

* Preuzimanje izbornog materijala i glasačkog pribora.

U 98% slučajeva nije bilo nikakvih problema i preuzeto je sve što je bilo potrebno, dok je za 2% biračkih mesta bilo problema uglavnom oko nedovoljnog broja glasačkih listića ili nepotpunog glasačkog pribora.

* Propagandni materijal u okolini biračkog mesta

S obzirom na količinu propagandnog materajala i ispisa propagandnih poruka na mestima sa kojih to nije lako obrisati, nije bilo ni lako ni jednostavno osloboditi okolinu biračkog mesta od svega toga.

Zato se može smatrati uspehom to što je na svega 4% biračkih mesta, tj. u njihovoj okolini primećena propaganda ili tragovi propagande.

Na 98% biračkih mesta spiskovi kandidata bili su istaknuti na vidljivom mestu, u 2% biračkih mesta nisu bili na dovoljno vidljivom mestu, a na osam biračkih mesta spiskovi nisu ni istaknuti. U 99% slučajeva spiskovi su istaknuti na vreme.

Fizičke karakteristike biračkog mesta

* Obeleženost biračkog mesta.

Posmatrači CeSID-a su ocenili da je 81% biračkih mesta bilo dobro obeleženo, 18% osrednje, a 1% loše. Treba reći (bez obzira na zakonsku obavezu) da nije bio problem kada su biračka mesta u selima loše obeležena, ali je to problem u gradu, pogotovo kada su dva biračka mesta u neposrednoj blizini (i po pravilu, nepotrebno).

* Dostupnost biračkog mesta.

Dostupnost biračkog mesta u uslovima kada se glasanje samo tako može obaviti a ne i putem pisma ili na dostupnijem biračkom mestu ili dan-dva ranije ili dolaskom komisije biračkog odbora ili na neki deseti način, pojavljuje se kao veliki problem uz postojeći izborni zakon.

Procenjujem da je 500-600.000 građana bilo u biračkim spiskovima, a ustvari biračko mesto im je bilo nedostupno čime im je faktički oduzeto biračko pravo. Reč je o sledećim kategorijama prisilnih apstinenata:

• građani na privremenom radu u inostranstvu, mladi ljudi koji studiraju u inostranstvu, građani koji rade po našim diplomatskim i drugim predstavništvima u inostranstvu;
• bolesnici koji leže u bolnicama, centrima za rehabilitaciju i sl;
• teški bolesnici, nepokretni ili teško pokretni invalidi;
• lica u staračkim domovima udaljenim od biračkog mesta na kojima ta lica mogu da glasaju;
• zatvorenici u zatvorima i u pritvoru.

Postoji i kategorije onih građana koji moraju da plate da bi glasali – izborna participacija koja košta! Reč je o građanima koji privremeno rade izvan mesta stalnog boravka (a upravo su u tim mestima u biračkim spiskovima), odseljenim licima koja se još vode u starim biračkim spiskovima, studentima i učenicima koji studiraju i uče izvan mesta stalnog boravka, kao i licima koja su na službenom ili na nekom drugom putu…

I najneposrednije, postoje brojna biračka mesta koja su teško dostupna invalidima (u kolicima) i starijim građanima koji se otežano kreću. Najčešće se pojavljuju stepenice kao prepreka izbornoj participaciji.

Posmatrači CeSID-a su ocenili da su čak 47% biračkih mesta nedostupna ili teško dostupna invalidima i kategorijama građana sa sličnim problemima. O ovome svedoči još jedan podatak; na svakom četvrtom biračkom mestu bio je barem jedan poziv da komisija dođe kod teško pokrenog ili nepokretnog invalida ili bolesnika i da “uzme glas”!

Posmatrači CeSID-a su za tri četvrtine biračkih mesta rekli da su dobro uređena i organizovana, za jednu petinu su rekli da osrednja a za 1% biračkih mesta da su više manje – haotična!

Kapaciteti biračkih mesta u 95% slučajeva ocenjeni su kao dovoljni, u 4% slučajeva kao delimično dovoljni, a u 1% kao nedovoljni.

Zabeleženo je 17 biračkih mesta od ukupno 7.602 “anketiranih” na kojima nije bilo providne glasačke kutije.

Na 84 biračka mesta (1%) posmatrači CeSID-a procenili su da nisu bili obezbeđeni uslovi za potpunu tajnost glasanja. Najčešće su bili u pitanju neodgovarajući zakloni koji su trebali da obezbede tajnost glasanja.

Birački spiskovi

* Ispravnost biračkih spiskova.

Birački spiskovi su sa formalne strane ispravni. Tu ocenu podržalo je 96% posmatrača CeSID-a, a u samo 4% spiskova nađeni su izvesni nedostaci.

* Netačni podaci u biračkim spiskovima i njihova evidencija.

Na svakom petom biračkom mestu (19%) evidentirana je barem jedna netačnost u biračkom mestu, dok su na 14% biračkih mesta reklamirane slovne greške u podacima. Prema uvidu posmatača CeSID-a na 78% biračkih spiskova nije bilo primedbi u toku samog glasanje i od strane onih koji su dolazili da glasaju. Primedbe su date na 22% biračkih mesta. U jednom broju biračkih spiskova (11%) već su bile unete određene primedbe uz imena pojedinih građana koje su se odnosile na pitanje njihovog identiteta i tačnost podataka.

* Građani neupisani u biračke spiskove.

Na dve petine biračkih mesta (39%) dolazio je barem jedan građanin sa željom da glasa, a da njegovog imena nije bilo u datom biračkom spisku. U proseku su na svakom biračkom mestu posmatrači CeSID-a zabeležili po dva građana koji nisu u spisku. Na primer, na 475 biračkih mesta (od 7602 posmatrana) bilo je devet i više građana koji su dolazili da glasaju a nisu se nalazili na biračkom spisku tog izbornog mesta (što ne znači na nisu bili na nekom drugom mestu).

Izborna procedura

* Kontrolni listić.

Popunjavanje kontrolnog listića i njegovo ubacivanje u glasačku kutiju pre njenog pečaćenja, postalo je norma koja se izuzetno retko ne poštuje. Tako je odstupanja od te norme bilo samo u slučaju 62 biračka mesta (od 7602 u koje je ostvaren uvid).

* Otkud glasački listić.

Zabeleženo je da je na 43 biračka mesta bilo građana koji su već nekako imali više glasačkih listića ili barem jedan njima nepripadajući. Ukupno je takvih građana bilo 105.

* Provera UV lampom.

Provera UV lampom builo je pravilo sa malo izuzetaka, samo na 2% (157 u apsolutnim brojevima) mesta to nije činjeno ili nije redovno i prema svima. Najčešće je na jednom biračkom mestu takav slučaj bio sa jednim građaninom (na 48 biračkih mesta), sa dva građnina – na 19 biračkih mesta, sa tri građanina – na 18 biračkih mesta, itd.

* Sprej po kažiprstu.

Na 195 biračkih mesta (3%) bilo slučajeva da preuzimanje glasačkog listića nije verifikovano sprejom na kažiprstom. Najčešće je bio u pitanju jedan građanin. Međutim, na znatno većem broju biračkih mesta – 17% (ili 1290) - bilo je slučajeva odbijanja spreja na kažiprstu građana. Najčešće je po jedan građanin odbijao – na 781 biračkom mestu, po dva – na 278 bm, po tri – na 96 bm, po četiri – na 33 bm, po pet – na 24 bm, po šest na 16 biračkih mesta, itd. Zabeleženo je da je “sprejisanje” odbilo 2763 građana.

* Više osoba iza paravana i odbijanje glasanja iza paravana.

Postoje objektivni razlozi za ulazak više osoba iza paravana koji obezbeđuje tajnost glasanja – reč je o pomoći invalidnim osobama ili nepismenim osobama. Posmatrači CeSID-a evidentirali su tako nešto na 2.521 biračkom mestu. U pratnji je iza paravana ušlo 14.223 građana. S druge strane, na 555 biračkih mesta bilo je pokušaja da istovremeno više osoba uđe iza paravana iako za tim nije bilo potrebe.

* Glasao sam za… (“naglas” glasanje).

“Naglas” glasanje ima više razloga: da se javno iskaže svoje opredeljenje, da se nekom pokaže za koga je dotični glasao, iz ubeđenja da ta opredeljenja treba da budu javna, da se pokaže neka hrabrost... Na 22% biračkih mesta barem jedan građanin je naglas rekao za koga je glasao.

* Glasanje u ime drugog.

Na svakom petom biračkom mestu (21% ili 1629 bm) bilo je pokušaja da se glasa u ime drugog, dok je na 288 mesta (4%) to i učinjeno, barem u jednom slučaju.

* Glasanje bez provere identiteta.

Na 4% biračkih mesta bilo je slučajeva glasanja bez provere identiteta sa najčešćim obrazloženjem da se ljudi dovoljno dobro znaju.

* Agitacija na biračkom mestu.

Agitacija je zabeležena na 3% biračkih mesta.

* Upotreba mobilnih telefona na biračkom mestu.

Na 6% biračkih mesta bilo je upotrebe mobilnih telefona što je inače zabranjeno. To su najčešće činili članovi biračkih odbora.

* Upotreba alkohola.

Na 280 biračkih mesta bilo je upotrebe alkohola.

* Policija u uniformi na biračkom mestu.

Na 7% biračkih mesta bilo je policajaca u uniformi koji su došli na glasanje. Na 25 biračkih mesta dolazila je milicija posle poziva biračkog odbora, a na 110 je dolazila i bez poziva.

* Zadržavanje lica koja nemaju prava i dužnosti.

Na 5% biračkih mesta zabeleženo je zadržavanje lica koja tu nisu imala nikakvih obaveza.

* Da li je bilo stranih posmatrača.

Strani posmatrači su obišli gotovo svako četvrto biračko mesto.

* Da li je glasanje bilo prekidano.

Na 163 biračka mesta je došlo do prekida glasanja – najčešće zbog nestanka električne struje.

* Da li je bilo incidenata na biračkom mestu.

Na 303 biračka mesta bilo je incidenata.

Rad biračkog odbora

* Prisustvo stalnih članova biračkog odbora.

Na 96% biračkih mesta prisustvovali su svi stalni članovi biračkih odbora i sve vreme, dok je na 4% biračkih mesta sastav bio nepotpun ili članovi nisu ili njihovi zamenici nisu bili sve vreme prisutni.

* Da li su svi kandidati imali svog predstavnika u proširenom sastavu biračkih odbora.

Samo tri kandidata imali su predstavnike gotovo u svim biračkim odborima: Vojislav Koštunica, Miroljub Labus i Vojislav Šešelj. Svi kandidati imali su svoje predstavnike u 56% biračkih odbora, dok je u 44% odbora falio predstavnik barem jednog kandidata.

* Da li je bilo ometanja rada članova proširenog sastava biračkog odbora.

Ometanje rada proširenog sastava biračkog odbora zabeleženo je na 80 biračkih mesta. Uglavnom su u pitanju bile razmirice unutar odbora.

* Primedbe članova biračkog odbora koje su unete u zapisnik.

Na 479 biračkih mesta konstatovane su određene primedbe članova biračkih odbora koje su unete u zapisnik.

* Da li su svi potpisali zapisnik.

Na 109 biračkih mesta zapisnike nisu potpisali svi članovi biračkog odbora, a na svim ostalim jesu.

* Koliko je trajalo prebrojavanje glasova.

Prebrojavanje glasova trajalo je 30 minuta i manje na 29% biračkih mesta, od 31-60 minuta – 37%, od 61-90 – 18%, od 91-120 – 10%, od 121-180 – 5% i 181 i više minuta u 1% biračkih mesta.

* U računanju aritmetičke sredine isključeni su neocenjena biračka mesta; ako se njima, što je uobičajeno, prida srednja ocena, onda su prosečne ocene nešto niže. Tako, na primer, ako ne-odgovore ponderišemo sa 3, onda ukupna prosečna ocena izbora nije više 4,35 već 4,11. Itd.