Preliminarni izveštaj o izborima za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, januar 2007.
CeSID je, uz podršku Nacionalnog demokratskog instituta, ambasade Danske, ambasade Finske i ambasade Holandije organizovao nepristrasno domaće posmatranje izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, održanih 21. januara 2007. godine.
Ukupno 5,000 stacionarnih i mobilnih domaćih posmatrača učestvovalo je u posmatračkoj misiji CeSID-a. Četiri posmatrača su bila akreditovana za praćenje rada Republičke izborne komisije (RIK). Posmatrači CeSID-a su pratili i rad svih radnih tela RIK u opštinama širom Srbije.
Uz CeSID, izbore su posmatrali i akreditovani međunarodni posmatrači OEBS, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao i posmatrači Parlamentarne skupštine NATO.
Uvod i opšta ocena izbora
Izbori za nama su prvi parlamentarni izbori održani po konstituisanju Srbije kao samostalne države.
Nakon okončanih izbora u kojima su građani Srbije birali svoje buduće predstavnike u zakonodavnoj vlasti, možemo utvrditi da su održani izbori organizovani i sprovedeni uglavnom u skladu s pravilima i demokratskim standardima i principima.
Izborno zakonodavstvo
Izborni sistem
U Srbiji je u primeni proporcionalni izborni sistem. Srbija je celovita izborna jedinica. Da bi mogla da učestvuje u podeli poslaničkih mesta, izborna lista mora da na izborima osvoji najmanje 5% od ukupnog broja glasova. Podela poslaničkih mesta se vrši primenom D’ontovog količnika.
Izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika, izbornim listama nacionalnih manjina je pružena prilika da u podeli mandata učestvuju bez obzira na to da li su osvojile 5% od ukupnog broja glasova. Stranke nacionalnih manjina su tako prvi put zaista mogle da biraju da li će u izborima učestvovati same, ili će pak imati svoje kandidate na izbornim listama drugih stranaka. Za nacionalne manjine je, takođe, to bila prva prava prilika da imaju svoje autentične predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Politička scena Srbije se nedvosmisleno ukrupnjava. S tim se otvara i prostor za razmatranje zamene postojećeg, izbornim sistemom koji u većoj meri odgovara novom stanju u domaćoj politici.
Poslanički mandati
Nakon okončanih izbora i podele mandata, stranke, suprotno standardima, imaju pravo da po svom nahođenju biraju kojim će kandidatima sa izborne liste dodeliti dobijeni mandat. Birači tako, kada se opredeljuju za jednu listu, ne mogu znati koji bi ih od kandidata sa liste mogao zastupati u parlamentu.
Takođe, Ustav previđa da poslanik ima pravo da se neopozivo odrekne svog mandata u ime stranke na čijoj je listi bio kada su izbori održani. Uprkos međunarodnim standardima, poslanički mandat, a s tim i ponašanje poslanika u svom radu, se podvrgava striktnoj kontroli stranaka kojima pripadaju.
S obzirom na navedeno, opravdano se nameće pitanje da li poslanici u Skupštini predstavljaju svoje partije ili građane, iako Ustav tu ne ostavlja prostor za dilemu, jer jasno navodi da suverenost pripada građanima, koji vlast vrše preko svojih predstavnika u Narodnoj skupštini. Takođe, posledično se nameće i pitanje čije će interese poslanici zastupati (interese građana ili partijske interese) i u kojoj meri će biti slobodni da se u budućem sazivu skupštine ponašaju i opredeljuju saglasno sopstvenom mišljenju i savesti. Logična posledica ovakvog rešenja može biti sticanje moći u rukama partijskih lidera.
Mediji
Mediji predstavljaju integralni deo izbora, a fer ponašanje medija jeste jedna od neodvojivih komponenti fer izbora. Međutim, Narodna skupština Republike Srbije je i ovaj put, kao i u niz prethodnih slučajeva, propustila da imenuje Nadzorni odbor, telo zakonom ovlašćeno da, između ostalog, prati i izveštavanje medija tokom trajanja kampanje i ponašanje medija tokom perioda izborne ćutnje. Republička radiodifuzna agencija jeste propisala i pratila ponašanje elektronskih medija u predizbornoj kampanji, ali su štampani mediji ostali van domena ovakve kontrole.
Stoga, nije moguće utvrditi da li su i ako jesu u kojoj meri su mediji, pre svega štampani, poštovali zahtev za ravnopravnim tretmanom svih učesnika u izborima. Iako Zakon propisuje sankcije za kršenje pravila o jednakom tretmanu svih učesnika u izborima, te sankcije nije moguće dosledno primeniti na sve potencijalne prekršioce.
Finansiranje kampanja političkih stranaka
Zakon o finansiranju političkih stranaka, usvojen 2003. godine, predvideo je niz pravila koja za cilj imaju obezbeđenje transparentnosti finansiranja kampanja političkih stranaka i kandidata.
Zakon predviđa obavezu učesnika u izborima da izveste o troškovima svojih kampanja. Predstavnici izbornih lista su dužni da izveštaje o prikupljenim i potrošenim sredstvima podnesu Republičkoj izbornoj komisiji. Zadatak RIK jeste da izveštaje pregleda i utvrdi zakonitost raspolaganja novcem partija u predizbornoj kampanji.
U oceni zakonitosti ponašanja partija RIK se vodi isključivo izveštajima partija. U isto vreme, RIK okuplja predstavnike partija, te stoga može biti dovedena u pitanje i njihova objektivnost i ažurnost. Takođe, RIK nema stručnih i drugih potrebnih kapaciteta za kvalitetnu kontrolu prikupljanja i trošenja sredstava u predizbornoj kampanji.
Potrebno je razmotriti mogućnost unapređenja pravila u ovoj oblasti, na način koji bi obezbedio neometanu realizaciju principa transparentnosti finansiranja političkih partija.
Izborna ćutnja
Nedorečenost pravila koja regulišu ponašanje i aktivnosti učesnika u izborima i medija tokom perioda od 48 sati pre početka glasanja, kao i ponašanje tokom trajanja glasanja daju povod raznovrsnim tumačenjima. Tumačenja, koja mogu biti i pogrešna, a ponekad i obeležena pečatom ličnog doživljaja određenog ponašanja, tako mogu uneti pometnju u viđenje ponašanja aktera u izborima i medija tokom trajanja izborne ćutnje.
Takođe bi trebalo razmotriti i dužinu trajanja perioda predizborne ćutnje. U zemljama u okruženju, kao i zemljama razvijenih i tradicionalnih demokratija, period predizborne ćutnje ne traje duže od 24 sata pred početak glasanja.
Izborna administracija
Održane izbore u Srbiji su organizovali i sproveli Republička izborna komisija, i birački odbori koje je imenovala Republička izborna komisija. RIK je podzakonskim aktom odredila i formiranje i nadležnosti svojih Radnih tela u opštinama, čija je nadležnosti svedena na prostu fasilitaciju procesa.
Stalne sastave organa za sprovođenje izbora bi trebalo da čine profesionalci, ljudi koji se izdvajaju po svojoj stručnosti i veštinama, dok bi predstavnici učesnika u izborima trebalo da čine proširene sastave organa za sprovođenje izbora. Međutim, ključni kriterijum kojim se vodila Narodna skupština prilikom imenovanja članova RIK, a isto važi i za RIK prilikom imenovanja članova biračkih odbora, bila je stranačka pripadnost. Utoliko su parlamentarne stranke, ujedno i učesnice u izborima, bile po dva osnova zastupljene u organima za sprovođenje izbora.
Trebalo bi razmotriti mogućnosti profesionalizacije i stalnosti organa za sprovođenje izbora, a s tim i unapređenja veština onih odgovornih za pravilno organizovanje i sprovođenje glasanja.
Takođe, Zakon pruža mogućnosti i da na mesto predsednika RIK bude izabran sudija Vrhovnog suda, inače sudskog organa koji u drugom stepenu, u postupku po žalbi, ceni zakonitost odluka izborne administracije.
Birački spisak
Iako je ažurnost spiskova birača u opštinama u Srbiji bitno unapređena, naročito od 2001. godine, kada je CeSID radio istraživanje načina vođenja evidencije podataka o biračima, neke od manjkavosti ipak preostaju. Te manjkavosti, međutim, mogle bi se prevazići objedinjavanjem podataka o biračima i centralizacijom biračkog spiska.
Takođe, ostaje otvoreno vrlo ozbiljno pitanje evidencije podataka o biračima u dijaspori. Od oko 1 miliona birača koliko ih ima u rasejanju, tek preko 30,000 je odlučilo da se i prijavi za glasanje u nekom od diplomatskih i konzularnih predstavništava Srbije u inostranstvu.
Potrebno je da ozbiljno bude razmotrena mogućnost usvajanja potpunih pravila o načinu vođenja biračkog spiska, objedinjenih u jedinstvenom Zakonu o biračkom spisku.
Zaključak
Na osnovu svega navedenog zaključujemo da unapređenje izbornog procesa u Srbiji za pretpostavku ima unapređenje pravila koja regulišu različite aspekte ovog procesa i to u sledećim oblastima:
- političke partije (kroz unapređenje Zakona o političkim partijama)
- finansiranje političkih partija (kroz unapređenje Zakona o finansiranju političkih partija)
- birački spisak (kroz usvajanje posbenog Zakona o biračkom spisku)
- izborni sistem, izborna administracija i postupak sprovođenja izbora (kroz unapređenje Zakona o izboru narodnih poslanika)
Tok glasanja
Tokom izbornog dana, posmatrači CeSID-a su, na biračkim mestima zabeležili nekoliko desetina nepravilnosti u postupku glasanja. Najbrojnije nepravilnosti uključuju glasanje bez prethodne provere identiteta, glasanje u ime drugoga, kao i grupno (porodično) glasanje. Ovakve nepravilnosti su zabeležene pre svega u opštinama na jugu Srbije, dok su najbrojnije, srazmerno broju birača, bile u opštini Preševo.
Zabeležene nepravilnosti mogu biti (i u pojedinim slučajevima su bile) povod za prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, kao i povod za žalbu Vrhovnom sudu. Prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, odnosno žalba Vrhovnom sudu mogu biti povod za ponavljanje glasanja na onim biračkim mestima na kojima su nepravilnosti zabeležene i utvrđene.
Opšta je ocena, ipak, da nepravilnosti nisu bile u toj meri ozbiljne i brojne da bi to moglo da utiče na regularnost izbornog postupka kao celine, a stoga i na konačan ishoda izbora.
Odziv
Odziv na održanim izborima je premašio sva predizborna očekivanja. Svoje pravo glasa je iskoristilo preko četiri miliona birača, ili preko 70% od broja birača koji su mogli da glasaju. Ovako visok odziv ukazuje na izrazito visok nivo odgovornosti birača prema državi u kojoj žive. Na potezu su političke partije od kojih, u pregovorima koji predstoje, očekujemo nivo odgovornosti barem jednak onom koji su birači pokazali svojim ponašanjem 21. januara. |
