PRELIMINARNI IZVEŠTAJ O PONAŠANJU MEDIJA U KAMPANJI

Štampani mediji

Autor: Prof. Dr. Mirjana Todorović

Posmatrani mediji: Politika, Danas, Večernje Novosti, Blic, Kurir, Internacional

Period: 7. – 21.decembar

• Opšta ocena:

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, zakazani za 28. decembar, privukli su - za razliku od neuspelih predsednickih izbora održanih pre mesec dana – daleko vecu medijsku pažnju. Ako bi se poveli za recnikom naših “profesionalnih” politickih analiticara mogli bi smo reci da se vec “golim okom” može videti da su ovi izbori bili u žiži ineresovanja medija.

To je ocito, najpre iz broja, opreme i plasmana tekstova, posvecenih predstavljanju stranaka/kolicija u posmatranim medijima:

Prvo: u posmatranom periodu sva posmatrana glasila prosecno su objavljivala izmedju 15 i 20 clanaka dnevno (za predsednicke izbore dnevni prosek se kretao oko 4,4 priloga). Tekstovi posveceni izborima zauzimali su više od 80% od ukupnog prostora unutrašnjo – politicke rubrike. ( za predsednicke izbore samo 11,8% ). U posmatranom periodu se takodje nije desilo da protekne dan u novinama bez ijedne vesti na temu izbora ili da ta tema ne bude na naslovnoj strani, sto se u vreme kampanje za predsednicke izbore dešavalo. U periodu od dve nedelje objavljeno je ukupno više od 800 clanaka (418 za tri nedelje u predsednickim izborima).

Drugo: U ovom periodu objavljeno je daleko veci broj tzv. angažovanih tekstova: redakcijskih, novinarskih i autorskih komentara, kolumna na temu izbora ( posebno Danas i Politika ).

Treće: Sva glasila su imala daleko veci broj intervjua sa liderima i nosiocima lista, nego što je to bio slucaj za prethodne predsednicke izbore.

Četvrto: U ovom periodu je ocigledan je“otklon” svih medija prema analiticarima i prognozerima izbora. Oni su bar do sada, upadlivo manje zastupljeni u štampanim medijima.

Glavni utisak je da su mediji startovali kampanju prilicno “zateceni”i sa dilemom kako je pratiti: zbog cinjenice da su ovo prvi parlamentarni izbori u Srbiji (ne racunajuci decembarske nakon 5. oktobra koji su takodje bili izjasnjavanje “protiv” Milosevica) koji se ne odvijaju u crno/beloj slici. Izbori iz prethodne decenije su predstavljali izjasnjavanje za ili protiv Milosevica i njemu omiljenih stranaka. U takvoj atmosferi bilo je kristalno cista pozicija medija u vreme predizbornih kampanja – tzv državni mediji su pratili trend “za”, privatni, tzv. nezavisni mediji su pratili trend “protiv”.

Ovo su prvi izbori koji nisu crno/beli, vec su vrlo“obojeni” cemu su skroman doprinos dale stranke na politickoj sceni Srbije i cinjenica da ce na izbornom listicu 28.decembra biti cak 19 stranaka/koalicija. Medutim valja napomenuti da je i ovde, kao i prethodnim predsednickim izborima, 2002. i 2003. okosnica kampanje bila kritika i borba protiv aktuelne vlasti, konkretno Vlade Srbije i DOS, odnosno sada Demokratske stranke. Vecina lidera i ucesnika kampanje je u svojim javnim nastupima to izricito naglašavala.

Posmatrani mediji pokušali su da u takvoj atmosferi izbalansiraju sve politicke snage i da im daju jednak tretman, kako u pogledu zastupljenosti u medijima, tako i u pogledu njihovog vrednosnog tremana. Nije bilo precutkivanja informacija bilo koje vrste, posebno kada su u pitanju nove i stare “afere”na racun aktuelne vlasti.

Vidljiva je, takode, promena u upotrebi novinarskog recnika – ukljucujuci i autorske komentare, kolumne, analiticke tekstove. Tekstove vise ne prate poznate sekvence o “odusevljenoj masi koja je govornika prekidala gromkim aplauzom”, “hiljadama ljudi koji su se tiskali da pozdrave ...” isl prepoznatljivih od ranije, niti primitivan i vulgaran recnik novinara koji bi kandidate zvao “izdajnicima”, “lopovima”, “belosvetskim lazovima”, “placenicima” isl.

• Tretman stranaka/koalicija

Naša kvantitativna analiza pokazuje da su, u celini gledajuci, štampani mediji u najvecoj meri poštovali princip ravnomerne zastupljenosti svih ucesnika srazmerno njihovoj realnoj politickoj snazi. Iako je vecina listova imala posebne rubrike posvecene izborima u kojima su svi pretendenti dobijali prostor, naši podaci pokazuju da su ipak dominirale tzv. vodece stranke demokrtske orijentacije: DSS, SRS, G17, DS.

Glavni utisak je da se tretman stranaka/koalicija u samim tekstovima, ako izuzmo autorske priloge, više ne može vrednovati kao pozitivan ili negativan. On je preovladjujuce informativan, neutralan i korektan. Cini se da je sa 5. oktobrom nestala direktna/otvorena/ bezobzirna kampanja, za ili protiv, što je dobro. Medijske kampanje medjutim i dalje ima, ali je ona sada znatno suptilnija i ona se ocitava uglavnom kroz opremu tekstova - upadljiviji ili manje upadljiv naslov; njihov plasman - da li je tekst na udarnoj ili nekoj sporednoj strani…

(Izuzeci su listovi “Kurir” i “Internacional”koji su ispoljavali otvoreni negativni stav prema DS i aktuelnoj vlasti ”. ( Dovoljno je pogledati samo najave tekstova i naslove ovim listovima: “Tadic ima svoju obaveštajnu službu”; Ispod fotografija N.Micic, G.Svilanovica, B. Đelica i A. Vlahovica stoji naslov “Imunitet spas od hapšenja”; “Živkovic lažov”, “Blefer”, “Primitivac”, na racun Živkovica, “Na Beverli Hilsu vila za Premijera”…Suprotno ovim listovima, primecuje se da je list “Danas” pokazao umerenu naklonost prema DS, što se pre svega ocitovalo u prostoru i plasmanu priloga posvecenih ovoj stranci.)

• Zaključak:

Mediji su, izuzev Kurira i Internacinala, uglavnom poštovali principe profesionalnog izveštavanja, bili uzdržani. Nisu bili, što je znacajan napredak, upadljivo naklonjeni jednoj strani, a daleko da su bili promoteri bilo koje stranke ili koalicije. Vidan napredak je iskazan u jeziku koji su mediji koristili: maksimalno su “precutkivane” uvredljive izjave i nepristojan recnik, koji su pojedni kandidati katkada koristili.

Poslednjih nekoliko dana – od afere Arneric posebno – DS, DSS i G 17 Plus zapocet je verbalni rat i negativna kampanja, sa vrlo neizvesnim ishodom.

Time se dolazi do paradoksalne situacije da se ove stranke oni medjusobno optuzuju, a da se radikali, ranije zaduzeni za medijske senzacije, sada drze “kulturno i fino”. SRS je iz svog recnika izbacio problematicne termine koji – kako je dobro procenio – vise nemaju “prodju”, a od kojih je svojevremeno najblazi bio “izdajnici” i “strani placenici”. On i dalje kritikuje politicke protivnike, ali bez pomenute terminologije. ( Istini za volju, SPS, tacnije I. Dacic, u svojim nastupima i dalje koristi ovu staru, poznatu terminologiju. )

To što se za kampanju, bar do sada, moglo reci da nije “prljava”, u velikoj je meri zasluga štampanih medija. Da kampanja nije bila tako “umivena”, mogli smo se uveriti prateci uporedo listove “Kurir” i “Internacional”, a posebno specijalne emisije posvecene izborima na elektronskim medijma. Uostalom, prvi put posle izbora 24. septembra 2000. imali smo veci broj fizickih obracuna politickih neistomišljenika.

Sve u svemu, cini se da mediji uce da žive u novim okolnostima i nekada im to više, nekada manje polazi za rukom.

Elektronski mediji

Autor: Dr. Stjepan Gredelj

Posmatrani mediji: RTS, BK TV, TV B92, TV Pink

Period: 7. – 21.decembar

• RTS, Dnevnik 2 / Politicki poligon u 19.30/20.00

Iskustvo ranijih uredivackih godina nije se ponovilo. Parlamentarni izbori po svojoj obimnosti sa cak 19 lista nisu nimalo lak medijski zadatak a državna televizija obavila je veoma dobar posao. Trebalo je profesionalno i korektno novinarski pokriti zvanicno 19 izbornih lista, mada se taj broj sveo na 17 jer se Savez Srba Vojvodine i naknadno dodati JUL nisu do 21.12. oglašavali. Direktno, to je znacilo da je za takav novinarski posao bilo potrebno ni manje ni više 18 kamera što, poznavajuce domace uslove, nema nijedna TV.

Od 7.12, kada je poceo CeSID-ov monitoring, nacionalna televizija, odrasla na greškama, poslušnickom i podanickom konceptu, prišla je predizbornoj kampanji na nacin kako je to predložila i Republicka Radiodifuzna Agencija, koja navodno obavlja svakodnevni monitoring svih medija. Zastupljenost svih ucesnika izbora bez favorizacije bilo kog aktera, tehnicki pokriveni dogadaji/prilozi sa ŽIVOM SLIKOM I TONOM, bez komentarisanja priloga, ucinili su da RTS zasluži epitet profesionalne televizije, iako neki medijski analiticari ocenjuju da se mediji tokom predizborne kampanje ponašaju »podanicki« naspram vecine politickih aktera, ucesnika parlamentarnih izbora. Pogotovu onih koji predstavljaju stranke bivšeg režima. SPS, SRS, JUL (poaslednja je, doduše, ušla u kampanju pre dva dana) vratili su se na politicku scenu kao »autenticne« stranke i medijski ih je loše iskljucivati (poput RTV B92) jer im tako, ako ništa drugo, raste medijski rejting.

Veoma retko RTS je koristila arhivsku gradu u pokrivanju priloga, uglavnom kada se radilo o saopštenjima. Važno je napomenuti i to da je nacionalna televizija u izbornom bloku objavljivala vesti i o onim izbornim listama koje nisu bile proglašene kao zvanicne liste od strane RIK (SNS, Liberali, Isakov, Laburisti) a ucestvovale su u predizbornoj kampanji najavljujuci svoje ucešce na izborima.

Izostali su i ranije veoma dugi prilozi sa sednica RIK, a ispraceni su svi dogadaji kada su predavane izborne liste.

Savez Srba Vojvodine jedina je stranka/udruženje koje su do sada nije OGLASILA, o kome nije objavljen ni jedan prilog (kao ni o JUL).

Na RTS-u nije mogla da se primeti favorizacija bilo kojeg politickog aktera/predizborne liste. Ujednacen tretman ucesnika ogledao se i u minutaži priloga. Prilozi su u proseku trajali 45 sec (ocena data bez merenja svih priloga) a blok vesti o predizbornoj kampanji pocinjao je uvek drugom izbornom listom. Nije bilo utvrdenog reda po kojem su se prilozi emitovali.

S obzirom na brojnost izbornih lista, 15.12. u Dnevniku 2 saopšteno je da od te veceri posle Dnevnika 2 pocinje emitovanje emisije koja ce u celosti biti posvecena parlamentarnim izborima – Politicki poligon. Uredivacki ispravna odluka koju je donelo uredništvo RTS jer da nije, Dnevnik 2 poceo bi da lici na one Dnevnike iz vremena septembra 2000. Izborni blok trajao je u proseku 15 minuta što je dovodilo do toga da ce gotovo polovina emisije pripasti izborima a sve ostale teme nisu tako dobijale prostor. Dnevnik 2 postao bi tako monoton, opterecen politikom, a sve ostale oblasti/dogadaji ostali bi izvan emisije koja još uvek ima najvecu gledanost u Srbiji. Medutim, u vreme vikenda 20/21.12. Politicki poligon nije emitovan, pa je izborni blok »ponovo« vracen u Dnevnik 2.

Politicki poligon trajao je u proseku 15 minuta i uz najave spikera iz studija, emitovani su prilozi o predizbornim aktivnostima ucesnika parlamentarnih izbora.

Tehnicki najopremljenija, sa razvijenom dopisnickom mrežom, RTS je uspevala da emituje priloge sa mitinga, konvencija koje su održavali nosioci predizbornih lista, koje su se dešavale istog dana. Za razliku od BK TV, RTS se nije UKLJUCIVALA ni u jednu predizbornu konvenciju bilo koje politicke stranke/koalicije, niti je u posmatranom programu bilo PLACENIH TERMINA.

IZVEŠTAVANJE: izostalo je komentarisanje novinara, svrstavanje, podržavanje, aktivno pristajanje uz bilo koje politicke opcije. I to je dobar znak da su, makar dok traje predizborna aktivnost, novinari u Srbiji odradili posao profesionalno.

Izveštaji su, uglavnom, licili jedni na druge. S obzirom da se predizborna kampanja u najvecoj meri svela ne tribine i konvencije, retko koji miting (SRS, SPO/NS, SPS), izveštaji su bili stereotipni sa tonskim segmentima, kracim najavama i odjavama sa dogadaja. Kamere su retko kad, u odnosu na prethodne godine, zumirale prisutne. Pre su se zadržavale na sloganima i obeležjima ucesnika izbora.

RTS nije dala primat (poput BK TV) vesti o saobracajnoj nesreci dvojice predstavnika radikala, iako je taj dogadaj uvrstila u vesti dana. Vest o nesreci radikala emitovana je u redovnom bloku vesti o kampanji drugih aktera. Informacije o aktivnostima stranaka/koalicija koje ucestvuju na parlamentarnim izborima plasirane su u sredini emisije. Blok vesti podeljen je na gotovo ujednacene priloge (po trajanju).

Kao i u vreme predsednicke kampanje, izostala su u vecoj meri saopštenja politickih stranaka/koalicija. Kampanja je bila mahom jednolicna, naporna za pracenje, jer se posle nekoliko dana posmatranja uvidelo da ce demagogija, kako politicka tako i socijalna, biti top tema gotovo svih predizbornih lista.

Ovu kampanju obeležava i to da su u medijima izostale reakcije/saopštenja posrednih aktera kampanje, kao i rezultati istraživanja javnog mnenja.

REČNIK:

svega nekoliko primera koji mogu da se dovedu u vezu sa »prljavim« recnikom

Dragan Maršicanin, potpredsednik DSS na tribini u Rekovcu o dosadašnjoj kampanji koju vode druge stranke:

»Da ne znam imena lidera tih stranaka – Tadica, Labusa i Tome Nikolica, ja bih rekao da Srbijom šetaju laža i paralaža i da jedan nudi 300.000 radnih mesta, da drugi nudi 500.000 a cujem da je jedna stranka juce izašla i sa milion. Nisam ni znao«. (9.12.2003. Dnevnik 2, RTS)

Marjan Risticevic iz Koalicije za narodno jedinstvo, konstatujuci kako i druge stranke sve cešce govore o poljoprivredi kaže: »Prava je navala na svinjce, kokošinjce i staje!«. (8.12.2003. Dnevnik 2, RTS)

»Danas se u Srbiji pije slovenacko mleko a srpski seljaci rasipaju mleko«, Ivica Dacic, predsednik GO SPS kritikujuci DOS na mitignu SPS u Aleksandrovcu. (12.12.2003. Dnevnik 2, RTS)

»Opet krvavi Solana u Srbij i opet šesta flota u Jadranu. Da se ja pitam, prekinuo bih sve aktivnosti oko izbora dok šesta flota ne izade iz Jadrana«, rekao je Radovan Raka Radovic, kolicija Za narodno jedinstvo na konvenciji u Nišu. (16.12.2003. Politicki Poligon, RTS)

»…Šta nas sprecava da živimo kao Evropljani… Šta nas sprecava? To što nemamo svoje pare i što s njima ne možemo da raspolažemo. A zašto nemamo svoje pare? Zbog toga što onog momenta kada mi krenemo u pitanje zašto ne dozvolite da živimo normalno, onda se postavlja pitanje šta ce biti sa beogradskim parazitima koji žive od toga što piju krv i Vršcu i Kragujevcu i Subotici i Novom Pazaru na potpuno identican nacin”, Nenad Canak, koalicija “Zajedno za toleranciju”, na tribini u Vršcu (17.12.2003. BK TV)

»Na njihovim mestima, na žalost, sada sede crnogorski direktori koji se se besplatno školovali ovde u Beogradu. Broj crnogorskih direktora je u Srbiji 1400. Nemamo ništa protiv Crnogoraca, ali Srbi nemaju drugu otadžbinu«, reci Ivana Jakšica, iz omladine DHSS na konferenciji za novinare posvecenoj problemu nezaposlenosti omladine u Srbiji. (9.12.2003. Dnevnik 2, RTS)

• BK TV, Telefakt 4 u 18:55

Vecina medijskih analiticara ostala bi bez precizne analize kad je rec o radu BK TV u vreme predizborne kampanje. Ovaj privatni medij, sigurno je, nije ispoštovao preporuke RRA. Takode, radeci na favorizaciji jedne politicke opcije (DS), ako je rec o forsiranju jedne politicke opcije, ili se to može nazvati davanjem više medijskog prostora, relativno profesionalno je ispratila i dešavanja na drugoj strani politicke skale: saobracajna nesreca zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolica dobila je u Telefaktu 4 znacajan primat – emitovana kao vest dana, kao prva vest u emisiji, trajala znatno duže od ostalih priloga u vezi sa izborima. Nadalje, veoma zbunjujuce, ali prilog o šetnji lidera SNS Branislava Ivkovica i Bidže Budimirovica trajao je neuobicajeno dugo – kamera je šetala i pratila kretanja dvojice »lidera« SNS-a/Pavkovic, koji su na Kalenic pijaci u Beogradu pokušali da animiraju seljake na tezgama. Niti je bilo razgovora sa seljacima, niti je prilog koji je emitovan morao da traje 62 sec. Sve se na kraju završilo Bidžinom izjavom o poljoprivredi. (Telefakt 4 9.12.2003.).

Inace, vesti o izbornoj kampanji emitovane su uglavnom u drugom delu emisije, cesto i posle vesti iz sveta.

KLJUČNI DOGAĐAJI U KAMPANJI: BK TV dala je veliki znacaj saobracajnoj nesreci u kojoj su ucestvovali celni ljudi SRS. I pored toga što je vest o toj nesreci objavljena kao prva, gotovo tri minuta trajao je prilog o tom dogadaju (snimci lokalne TV Globus). Za razliku od državne TV, koja se prema ovom dogadaju nije posebno odnosila (iako je emitovana kao vest dana), BK TV je prilog o saobracajnoj nezgodi predstavnika SRS emitovala odvojeno od predizbornog bloka, koji se uvek najavljuje džinglom (levo-desno) a koji je u Telefaktu 4 10.12.2003. emitovan u 14 minutu, posle vesti o Kosovu, Hagu i vesti iz sveta.

Uglavnom pokriveni aktulenom slikom i tonom, prilozi o aktivnostima stranaka/koalicjia svode se na kratke izveštaje.

INDIKATIVNO je da je u bloku vesti o predizbornim aktivnostima BK TV umela da emituje i izjave još uvek aktulenog premijera Srbije Zorana Živkovica koji NE GOVORI u IME STRANKE kojoj pripada, vec je govorio kao premijer o rezultatima koje je Vlada Srbije postigla u poslednje tri godine. (10.12., 20.12.) Nejasno je kakva je uloga premijera u kampanji koji vodi stranka kojoj pripada?

Primetno je da manje znacajne stranke ipak dobijaju manje vremena, a njihove aktivnosti predstavljene su kroz kratke vesti ili izjavu nekog od direktnih ucesnika. (Koalicija »Odbrana i pravda«)

FAVORIZACIJA ILI DOGOVOR SA IZBORNOM LISTOM DS-a?

TRI PUTA DIREKTNO UKLJUCENJE NA KONVENCIJU DS

Nosilac liste DS Boris Tadic i DS dobili su ZNACAJAN PRIMAT u Telefaktu 4 u odnosu na ostale stranke/koalicije. Uistinu, može se govoriti o DIREKTNOJ FAVORIZACIJI ili podršci ovoj listi, jer se u Telefaktu 4 BK TV direktno ukljucila u KONVENCIJU DS u Zajecaru. Prilog je trajao 4'32''. TO JE BILO PRVO DIREKTNO UKLJUCENJE. Emitovan je sam pocetak konvencije i pozdravni govor Borisa Tadica. Nije bilo reci o PLACENOM TERMINU, vec o direktnom ukljucenju u program. (11.12. Telefakt 4 BKTV).

BK TV je 13.12.2003., još jedanput, dala znacajniju pordšku i prostor DS na parlamentarnim izborima. U Telefaktu 4, na kraju bloka vesti o aktivnostima aktera kampanje za parlamentarne izbore, BK TV se DIREKTNO UKLJUCILA u KONVENCIJU DS U NOVOM SADU. Prilog je trajao 3'24'' što je gotovo minutaža koju dobijaju pet stranaka/koalcija (mereno zajedno). Pitanje je koliko je sve to profesionalno i gde su standardi koji se moraju poštovati – ravnopravnost svih aktera, jednak tretman. Istina, privatne TV i radio stanice nisu obavezane istim strogim standardima kao "javni servis" (RTS).

U stvari, kad se bolje pogleda – shodno politickoj snazi i ocekivanjima koja sada postoje, tajming i prostor na BKTV dobijaju one partije koje ce ocekivano uci u parlament. U istom izdanju Telefakta 4, 13.12.2003. PONOVLJEN JE PRILOG iz Telefakta 4 od prethodnog dana. Poseta nosioca liste DSS Vojislava Koštunice Rumi emitovana je i veceras (u dodatku priloga objavljena dodatna vest iz kampanje).

Da BK TV ne poštuje preporuke republicke Agencije za radiodifuziju pokazuje i izdanje Telefakta 4 od 17.12.2003. u kome se BK TV DIREKTNO UKLJUCILA u preidizbornu konvenciju DS u Užicu. Ovo je treci put da se BK TV direktno ukljucila. Osim na konvencije DS, ova televizija nije se ukljucivala ni na jednu drugu konvenciju.

Radi se o direktnom ukljucenju (slika, ton) bez komentarisanja. Voditelj emisije jednostavno u izbornom bloku NAJAVI direktno ukljucenje. Indikativno je da državna televizija nije imala prilog sa konvencije DS iz Užica koja se u toku veceri odvijala vec je emitovan prilog sa kzš koju je u toku dana održao nosilac liste Boris Tadic.

Inace, BKTV dobija prelaznu ocenu u dosadašnjem radu. Treba imati u vidu široku listu ucesnika na parlamentarnim izborima i teškocu da se svi dogadaji novinarski pokriju. Jasno je da su prioriteti u izveštavanju vece, parlamentarne stranke. Nema komentarisanja, novinari nisu promoteri niti navijaci. Bar neka promena u odnosu na iskustva iz 2000. godine.

Akteri parlamentarnih izbora predstavljeni su u gotovo svim prilozima AKTIVNO – kroz direktni nastup (izjave, govori na tribini, mitinzima, konvencijama).

Novinari BKTV ostali su neutralni prema kandidatima, ucesnicima parlamentarnih izbora.

22.12. pre Telefakta u 18:55, BK TV je direktno prenosila konvenciju DSS iz Niša sa naznakom PLACENI TREMIN.

Potom, po zavrsetku prenosa, kao prvi prilog (trajao 259 sec.) emitovan je prilog sa konvencije DSS. Kako je ministar vojni i nosilac liste DS bio u zvanicnoj poseti Parizu, u ulozi prezentera liste DS pojavio se premijer Zivkovic, koji je održao konferenciju za štampu u pokrajinskom odboru DS u Novom Sadu.

• B92, Vesti u 19:15

Na osnovu ukupne zastupljenosti aktera može se uociti forsiranje tri najvece stranke, DS, G17 Plus, DSS (redom), dok je izveštavanje o predizbornim aktivnostima SRS zapostavljeno. Vece partije/stranacke liste su duže u etru od malih ili novih stranaka. Monitoring tokom prethodnih 15 dana ostavlja utisak da su i ovi izbori kao, i svi nakon 5. oktobra sve mirniji, bez uvreda. Kada posmatramo nacin predstavljanja, stranke su s pocetkom kampanje uglavnom predstavljale svoj program, dok od 14. decembra 2003. godine, izjavom nosioca liste DS Borisa Tadica o aferi Nede Arneric, pocinju medusobna optuživanja stranaka. Iako nam se u pocetku ucinilo da su afere služile samo kao instrument pritiska za raspisivanje izbora, u jednom trenutku kampanja prelazi iz afirmativne u negativnu. Tako je u ukupnoj tematskoj stukturi dosta vremena dato politickim aferama, cak i po 3 minuta (onaj koji napada i onaj koji je napadnut). Predstavljanje stranaka DS i G17 Plus dobija dužu minutažu, tokom koje bi, recimo, mogle da se prikažu predizborne aktivnosti i nekih drugih poliitckih stranaka. U proseku je bilo 8 priloga o predizbornim aktivnostima aktera.

Na udaru stranaka je Vlada RS (DS), dok je s druge strane, više dat prostor aferi nego samom predstavljanju poltickih stranaka. Prisutne su opšte poruke. Demokratskom strankom se bave sve stranke sa porukama koje se uglavnom odnose na odgovornost za razlicite aspekte trenutnog stanja u zemlji. U ukupnoj tematskoj strukturi svih stranaka dominiraju sledece teme: ekonomska pitanja, socijalna pitanja, Hag, vojska, Kosovo, korupcija i kriminal, donošenje Ustava i uspostavljanje državnih institucija, poštovanje zakona, položaj nacionalnih manjina.

Izdvajamo teme sledecih stranaka:

- obnavljanje monarhije; Samostalnost Srbije - (Samostalna Srbija - Vladan Batic );

- „ekonomski nacionalizam” (SPO-Nova Srbija Vuk Draškovic – Velimir Ilic);

- Vojvodina, regionalizacija, položaj nacionalnih manjina (Zajedno za toleranciju).

Za razliku od prethodnih predizbornih kampanja, na šta ukazuje i TV 92, stranke na vlasti i opozicija u svojim predizbornim programima više pažnje posvecuju problemima sela. Analiticari smatraju da povecano interesovanje tzv. demokratskih snaga za probleme sela leže u cinjenici da taj glasacki korpus uglavnom glasa za socijaliste i radikale.

Izveštavanje je korektno, odmereno, bez uvreda ili neodmerenih pohvala. Kada govorimo o vrednosnoj konotaciji, dominira objektivisticki neutralni pristup, bez vrednosne ocene autora priloga (izuzev: Liberali (08.12.2003. "Jedan od junaka antiteroristicke borbe na Kosovu i Metohiji i moja desna ruka u reformama policije i pravi junak najvece policijske operacije „Sablja” general Lukic"). Valja podsetiti da je upravo ministar Mihajlovic tvrdio da je jedan od najvecih uspeha reformi u Ministartsvu unutrašnjih poslova to što je policija "depolitizovana".

Posrednih aktera je izuzetno malo, uglavnom su u pitanju sapoštenja Republicke izborne komisije, dok saopštenja Radiodifuznog saveta nisu objavljivana.

Najveci broj priloga pripadalo je informativnom žanru: izveštaj sa audio-vizuelnim pokrivanjem, izveštaj sa navodima aktera (cesto pušten samo telop) i izveštaj sa fotografijom aktera i dogadaja. Izvori informacija su uglavnom sa javnih skupova, konferencija za štampu, a gotovo da i nema d priloga u kojima su sadržani komentari.

Osnovno zapažanje je da stranke i kanidati relevantni za predstojece izborne aktivnosti dobijaju sve dužu minutažu kako se kampanja rasplamsavala.

Pracenje advertising (reklamnih) spotova stranaka u kampanji i njihovih kandidata:

Po broju emitovanih reklamnih spotova na celu se nalaze G17 Plus i Demokratska alternativa – Nebojša Covic.

Najveci medijski incident je svakako ispad Zorana Živkovica. Predstavnici 13 .listova u Srbiji napustili su snimanje TV emisije u MC jer je zamenik predsednik DS Živkovic uvredio glavnog i odgovornog urednika dnevnika ”Balkan” Momcila Petrovica.

• Pink Infotop

Glavna obecanja neposrednih aktera izbora (politickih stranaka i koalcija) biracima su bolji život, razvoj poljoprivrede, više radnih mesta i borba protiv korupcije, poštovanje zakona, reforme...

Izveštavanje je korektno, odmereno, bez uvreda ili neodmerenih pohvala. Dominira objektivisticki, neutralni pristup, bez vrednosne ocene autora priloga. Najveci broj priloga pripradalo je informativnom žanru: izveštaj sa audio-vizuelnim pokrivanjem, izveštaj sa navodima aktera (cesto pušten samo telop) i izveštaj sa fotografijom aktera i dogadaja. Izvori informacija su uglavnom sa javnih skupova, konferencija za štampu.

Prvi utisak je da se poštovao princip ravnomerne zastupljenosti kandidata. U pitanju je površno pokrivanje, »šture« vesti, bez analize i komentara, kratki prilozi. Ovaj medij je dosta pokrivao kampanju, ukoliko posmatramo broj priloga, maltene su svi kandidati zastupljeni u Infotopu svake veceri. Izvor priloga su mitinzi, tribine, konferecije za štampu, konvecije.

Kako kampanja politickih stranaka i koalicija pred vanredne parlamentarne izbore ulazi u završnu fazu tako se povecavao i broj priloga (i po 28,29, pa i 30 priloga).

U proseku je pušteno 15 priloga. Kako je kampanja odmcala broj priloga se povecavao. Najviše su zastupljeni: DS, »Zajedno za toleranciju« (Canak, Kasa, Ljajic), SRS, SPO.

Tipicno infomativnog tipa, nema politickog advertisinga. Za razliku od TV 92 saopštenju Radiodifuznog saveta posveceno su dva priloga u trajanju od 70 sec. i 160 sec.

Govor kampanje:

08.12.2003.

Za narodno jedinstvo (Borisav Pelevic, Marjan Risticevic)

Marjan Risitcevic

"Ministri i drugi politicari su se setili sela pred izbore. Nama je drago što smo ih ubedili da je vreme da udu u sela da pogledaju kako to ljudi žive. Prava je navala na svinjce, kokošinjce i staje. Drago nam je zbog toga, ali podsecamo gospodu ministre da nam kažu gde su pare za isplatu suncokreta, gde su pare za šecernu repu, za soju, i to je poruka koju mi šaljemo."

17.12.2003.

Za narodno jedinstvo (Borisav Pelevic, Marjan Risticevic)

Marjan Risticevic

"Ja vas pozivam da stavite prst na celo. Parafraziracu majora Gavrilovica »Za njih Vaši životi ne postoje, Vaše porodice ne postoje, Vi ništa nemate više da izgubite. Zato napred u slavu 28- og olovke u ruke da ih zakucamo istim olovkama."