VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI U CRNOJ GORI
 CeSID će, zajedno sa Centrom za monitoring ( CEMI ) iz Podgorice pratiti izbore, izborne radnje, ponašanje medija u Crnoj Gori i tok glasanja.
PRELIMINARNI IZVEŠTAJ MONITORINGA MEDIJA
(PREDIZBORNA KAMPANJA PRED PARLAMENTARNE IZBORE U CRNOJ GORI, 20. 10. 2002.)
Mediji su nezaobilazni deo svakog (pred)izbornog procesa, jer od načina njihovog delovanja na političku javnost i biračko telo u značajnoj (što ne znači i ODLUČUJUĆOJ) meri zavisi i demokratičnost izbora, u smislu ”jednakosti šansi” SVIH aktera da javnosti izlože svoja programska opredeljenja i privuku, naročito, neodlučni i/ili još-uvek-neopredeljeni deo birača.
CeSID je tokom predizborne kampanje za parlamentarne izbore u Crnoj Gori zakazane za 20. 10. 2002. posmatrao pokrivenost i praćenje kampanja izbornih aktera u medijima u Crnoj Gori i (komparativno) u Srbiji. Cilj je, kao i uvek do sada, bio da se utvrdi koliko su mediji korektno obaveštavali javnost o toku kampanja, koliko su poštovali ravnopravnu zastupljenost svih aktera nastupajućih izbora, odnosno koliko su pojedini akteri bili (de)favorizovani u rasporedu publiciteta (ne-pristrasnost), koliko je politička javnost u Crnoj Gori bila ”pregrevana” ili ”hladena” doslovnim medijskim prenošenjem politickih DISKURSA, primenjenih u kampanjskim radnjama, koji nisu NUŽNO i diskurs posmatranih medija (mada, teorijski, mogu biti!)
Posmatrani su sledeći mediji:
Štampani: Pobjeda, Vijesti, Dan i Glas Crnogoraca.
Elektronski: Dnevnik u 19:30 TV CG 1, IN TV, TV Montena, Parlamentarni kanal i TV Pink za CG.
Komparativno, tokom znacajnog dela kampanje, u Srbiji su (nesistematično) praceni BK Telefakt, YU Info, Studio B, RTV B92 (elektronski), odnosno Politika, Večernje novosti, Blic, Glas javnosti i Danas u smislu izveštavanja o predizbornoj kampanji u susednom (za-graničnom?) ”oku u glavi”.
Ovako visoka ”kompleksnost” posmatranja medijske prezentacije (inače samo) još jednog u nizu ”istorijskih” izbornih opredeljivanja birača u Crnoj Gori bila je višestruko miotivisana: na prvom mestu, dakako, (unutar-političkom) značajnošću samih izbora (produbiljivanje političke polarizacije i rascepa političke zajednice); nadalje, šire-političkom značajnošću (potencijalne konsekvence ovih izbora po raspored političkih snaga u srazu oko nekolikih meta-političkih pitanja, koja prevazilaze ”lokalni” okvir Crne Gore i dobijaju regionalni i, štaviše, supra-regionalni okvir - ustavna povelja, status državne (ne)zajednice, mikro i mezo regionalna stabilnost); napokon u tom svetlu i ozračju, meta-političkih pregrupisavanja medijskog performansa političkih aktera (drugim rečima, medija kao, ponovo, manje-više voljne služinčadi dnevne - dakle, promenljive, dakle, neprincipijelne politike, koja slobodu i odgovornost medija opet udaljava od GOTOVO dosegnutih i, činilo se, NEDODIRLJIVIH principa profesionalizma).
Pošto CeSID sistematicno prati sva tri navedena aspekta, ovde cemo samo naznaciti poslednje navedeni, povodom kojeg se može ustvrditi jasan trend: korak napred (april 2001 - posmatranje medija pred vanredne parlamentarne izbore, videti: CeSID, Oko izbora 6, 2001.), prema korak nazad (oktobar 2002.).
Otkuda ovakav zakljucak: relativni ekvilibrijum od pre godinu i po dana je bitno disbalansiran (osobito u štampanim medijima) transferom politicke moci na aktulne dobitnike (ne)ocekivanih kadrovsko-personalnih pretumbacija u medijskoj sferi, do kojih je došlo prakticno neposredno pred izbore.
Stice se utisak da je okosnica kampanje postavljena na dve teme:
U kontekstu kampanje bitno manje prostora posveceno je pitanjima buducih odnosa sa Srbijom.
Osnovu kampanje cini tzv. negativna kampanja – olicena u žestokoj kritici protivnickog tabora. Osnovu politickog recnika cini žestok govor, koji u nekim naslovima i prilozima izrasta i u govor mržnje.
U takvim okolnostima, koje diktiraju politicki akteri, mogucnosti medija su drasticno sužene cak i pod pretpostavkom da žele da ostanu politicki neutralni i “objektivni”, što, s obzirom na novopostavljene rukovodece timove, teško da mogu ispoštovati do kraja. Navedimo kao primer dosadašnji znacajni državni medij, Pobjedu.
List ima rubriku “Izbori 2002” u kojoj su plasirani svi tekstovi vezani za direktnu kampanju (promotivni skupovi, tribine, izjave povodom izbora, nastupi politickih lidera...)
U vidno obeleženoj i ogradenoj podrubrici u sklopu ove, list plasira “Najavu promotivnih skupova”. U najavi se (za razliku od Glasa Crnogoraca koji u slicnoj rubrici najavljuje iskljucivo skupove Zajedno za promene i LS) nalaze najave svih promotivnih skupova. Blago naginjanje na stranu LS i ZZP ocito je kroz cinjenicu da se promotivni skupovi Demokratske liste za evropsku Crnu Goru – Milo Đukanovic plasiraju uglavnom ispod najava promotivnih skupova ostalih politickih aktera – cak povremeno i marginalne “Patriotske koalicije za Jugoslaviju“ i “Socijalisticke partije Jugoslavije sa komunistima za ocuvanje Jugoslavije“ imaju bolji plasman od dosada vladajucih DPS i SDP.
U rubrici se kroz naslove povremeno ocitava naklonjenost LS i ZZP. U naslovima se daju kriticke izjave na racun vlasti i oni imaju dominantno mesto (i po plasmanu, i po velicini fonta).
Primeri:
“Poslacemo u opoziciju poslednju diktaturu u Evropi”, sa promotivnog skupa ZZP, 12 oktobar
“Crna Gora – mafijaška destinacija”, sa promotivnog skupa ZZP, 11. oktobar
“Apsolutisticki režim olicen u jednom covjeku”, sa promotivog skupa ZZP, 9. oktobar
Elektronski mediji su delovali nešto drugacije. S obzirom da je najveci deo politickih i predizbornih sadržaja pokrio “Parlamentarni kanal“ (prakticno faktogafski, sa vizuelnim i audio pokrivanjem aktera), ostali mediji (ukljucujuci i Dnevnik u 19:30 TV Crne Gore) su ove sadržaje u znatnoj meri marginalizovali. Utisak je naših posmatraca da je profesionalno najkompletnije delovala TV IN, dok je donekle zacudujuca “automarginalizacija“ TV Montene, koja je znatno redukovala svoj informativni program (posmatrana je informativna emisija u 19 sati). Zanimljivo je bilo uporedno posmatrati ponašanje medija iz Srbije. Ako tokom kampanje za lokalne izbore “Crna Gora gotovo nije stanovala ovde“, sadašnjoj kampanji je posvecen znatniji publicitet, mada opet ne u centralnim elektronskim medijima. U izveštavanju su prednjacili BK TV (BK Telefakt) i Yu Info od elektronskih, odnosno Politika i Vecernje novosti od štampanih. U Politici su dominirali komentarisani (i dosta pristrasni) izveštaji dopisnika ovog lista, dok su se Novosti držale više “objektivisticki“ i “faktografski“.
Kao glavni problem u aktuelnoj kampanji proizašlo je pitanje kreiranja politickog ambijenta i nacina politickog govora, za šta odgovornost ne mogu da snose samo mediji. Vredi citirati oporu konstataciju jednog našeg analiticara: “Moj glavni utisak je: mediji su takvi kakvi su politicari, ili možda cak - mediji su još dobri kakvi su politicari“. |
