Edukacioni program za CeSID-ove aktiviste iz oblasti preventivne diplomatije i rešavanja konflikata

Edukacioni program za CeSID-ove aktiviste iz oblasti preventivne diplomatije i rešavanja konflikata

Projekat ”Edukacioni program za CeSID-ove aktiviste iz oblasti preventivne diplomatije i rešavanja konflikata” nastao je kao odgovor na potrebu za snižavanjem politickih tenzija, poboljšanjem komunikacije i zbližavanjem razlicitih aktera u izbornom procesu. Namera CeSID-a je da razvojem veština gradjana i specificnih ciljnih grupa (sindikati, nevladine organizacije…) utice na preventivno delovanje, posredovanje i rešavanje konflikata.

Sama realizacija projekta odvijala se u tri faze. U prvoj fazi, u saradnji sa grupom medunarodnih strucnjaka iz Scuola Superiore Sant' Anna iz Pize (Italija) i Univerziteta iz Bredforda (Velika Britanija), realizovana je obuka trenera, koja je bila održana u Beogradu od 24-30. juna 2002. i koju je pohadjalo 19 CeSID-ovih trenera.

Druga faza iskorišcena je za razvoj trenerskih kapaciteta, a u trecoj fazi održana je obuka CeSID-ovih aktivista.

U periodu septembar-novembar 2002. realizovali smo ukupno 22 treninga kojima je ukupno prisustvovalo 454 CeSID-ovih aktivista. Od toga je 21 trening realizovan na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, dok je jedan trening realizovan na teritoriji južnog Kosova (opstina Štrpce). Gradovi u kojima su održavani trenizi bili su: Subotica, Novi Sad, Sombor, Zrenjanin, Beograd, Valjevo, Loznica, Užice, Kraljevo, Čačak, Kragujevac, Majdanpek, Zaječar, Niš, Pirot, Vranje, Bujanovac, Smederevo, Jagodina, Leskovac i Novi Pazar.

Svrha ovih treninga bila je:

• da učesnike upoznaju sa oblašcu rešavanja konflikta;
• da pomognu učesnicima da razviju osnovno razumevanje konflikta i procesa rešavanja konflikta,
• da omoguće učesnicima da razviju veštine potrebne da bi efikasnije komunicirali sa okolinom, sa pripadnicima drugih organizacija i predstavnicima lokalnih zajednica.

Treninzi nisu imali za cilj da nauče učesnike kako da se direktno uključuju, ili kako da intervenišu u krupnim i kompleksnim pitanjima dugotrajnih i nasilnih konflikata, niti im je cilj bio da uče iskusne saradnike kako da obavljaju svoje poslove. Cilj treninga bio je, pre svega, da polaznicima predstave jedan nov ugao posmatranja konflikta nudeći jednostavne alate za njegovo rešavanje.

Ukupan komentar trenera je da su zadovoljni nivoom zainteresovanosti polaznika. Često je multietni č ki sastav grupa rezultirao veoma produktivnim radom na temu konflikata, jer je jedan od ciljeva treninga i bio da se podigne svest o konfliktnim situacijama izazvanim kulturnim razlikama. Takode, postignuti su i ostali ciljevi seminara od kojih se samim polaznicima najviše svidelo igranje uloga u oblasti facilitacije, čime su pokazali da su razumeli osnovne principe ovog procesa. Aktivnost svih učesnika bila je na visokom nivou i nije bilo teško u takvoj situaciji napraviti veselu, a u isto vreme i veoma radnu atmosferu, čime su ispunjena očekivanja trenera a i samih polaznika.

Sledeći parametar za evaluaciju bila je povratna informacija učesnika nakon ucešca u izbornom procesu. Interesantan podatak je da je 139 od ukupno 454 polaznika stečena znanja direktno koristila na biračkom mestu tj. bili su u situaciji da ili učestvuju ili posreduju u konfliktnim situacijama. S druge strane, predstavnici stranaka koji su učestvovali u radu biračkih odbora u četiri opštine izrazili su zahvalnost opštinskim koordinatorima zbog konstruktivnog ucešca CeSID-ovih posmatrača. U istom periodu, 89 CeSID-ovih aktivsta izjavilo je da je aktivno koristilo veštine facilitacije vršeći svoj redovni posao.

Nastavak projekta: "Izgrađivanje kapaciteta zaposlenih u lokalnoj administraciji na polju mirnog rešavanja konflikata i nenasilne komunikacije"

Tokom projekata “Monitoring lokalne uprave” i “Edukacioni program za CeSID-ove aktiviste iz oblasti preventivne diplomatije i rešavanja konflikata”, došli smo do sledecih zaključaka: sa jedne strane zaposleni u lokalnoj administraciji nisu nikad bili obučavani, a stalno rade u konfliktnom okruženju i nezadovoljstvo gradjana njihovim radom je veliko, a sa druge strane učesnici naših radionica odlično su prihvatili projekat i predložili da se on proširi i na druge ciljne grupe.

Kao odgovor na te potrebe, dizajnirali smo projekat “Izgradnja kapaciteta lokalne administracije u oblasti razrešenja konflikata”, čiji su ciljevi da kod učesnika razvije osnovno razumevanje konflikta i procesa razrešenja konflikta, da razvije veštine koje će doprineti boljoj komunikaciju sa gradjanima i drugim zaposlenima i da stvori novi prostor za poboljšanje tolerancije i unapredjenje komunikacije.

U fazi pripreme ovog projekta, CeSID-ovi treneri su bili angažovani od strane Društva sudija Srbije da obuče novoizabrane sudije i stručne saradnike veštinama mirnog razrešavanja konflikata, facilitacije i komunikacije. U periodu od septembera do decembra 2003. godine održano je šest seminara na kojima je bilo 120 učesnika, članova Društva sudija Srbije.

Program «Izgrađivanje kapaciteta zaposlenih u lokalnoj administraciji na polju mirnog rešavanja konflikata i nenasilne komunikacije» je realizovan u 10 opština u Srbiji, u periodu od 1. decembra 2003. godine do 30. juna 2004. godine.

Projekat je realizovan u tri faze:

• Prvi deo je predstavljao pripremnu fazu, u kojoj smo kreirali priručnik za obuku, i dogovorili održavanje dvodnevnih obuka za zaposlene u lokalnoj administraciji u 10 opština u Srbiji;
• Drugi deo je podrazumevao realizaciju obuka, koje su sproveli CeSID-ovi dvočlani timovi za obuku, putem interaktivnih radionica;
• Treća faza projekta se sastojala u anketiranju šefova opštinskih službi i gradjana u cilju bolje evaluacije projekta.

Priručnik za obuku kreiran je u saradnji sa Univerzitetom Scuola Superiore Sant'Anna iz Pize u Italiji, čiji su nam eksperti pomogli da njihovu praksu iz obuke posmatrača OEBS-a prilagodimo našim potrebama.

U drugoj fazi realizacije projekta, CeSID-ovi treneri su sproveli obuku za po dvadeset zaposlenih u lokalnim samoupravama sledećih gradova: Sombor, Indjija, Pančevo, Zaječar, Loznica, Kučevo, Kraljevo, Kragujevac, Čačak i Leskovac. Obuke su naišle na punu podršku šefova uprava opstina, ali i intresovanje lokalnih medijskih kuća. Treninzi su bili propraćeni radio i televizijskim prilozima kao i člancima u lokalnim štampanim medijima.

Treća faza projekta je podrazumevala sprovodjenje evaluacije. Evaluacija je obavljena uz pomoć CeSID-ovog tima specijalizovanog za javnomnjenska istraživanja. Rezultati ukazuju na zadovoljstvo učesnika organizacijom i realizacijom obuka. Učesnici su prepoznali potrebu za ovakvom vrstom obuke, izražavajući stav da su promene vrednosti, načina komunikacije i promovisanje tolerancije neophodne i drugim delovima državne uprave, ali i društva. Posebnu vrednost postupku evaluacije pružili su podaci dobijeni od neposrednih rukovodilaca učesnika programa (sekretara skupština opština, šefova odeljenja uprava). Rukovodioci nisu bili polaznici seminara, već su iznosili svoje posredne utiske o seminaru na osnovu zapažanja o promenama u radu službenika koji su bili polaznici seminara.

Zajednicka ocena učesnika (volontera, posrednih i neposrednih korisnika) na ovom projektu je neophodnost nastavka ovakvih i sličnih edukativnih programa, u cilju razvijanja kapaciteta i modernizacije državne uprave i lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Jačanje civilnog društva i medija za praćenje rada organa lokalne samouprave

Projekat “Jačanje civilnog društva i medija za praćenje rada organa lokalne samouprave“

Da bi se obezbedila efikasnost i transparentnost u radu organa lokalne samouprave neophodno je permanentno praćenje njihovog rada i kontrola od strane civilnog sektora. Stoga je potrebno građane, medije i NVO sektor upoznati sa mehanizmima za praćenje rada organa lokalne samouprave i snabdeti ih sa veštinama i sredstvima za obavljanje ove aktivnosti. Na taj način bi se postupak donošenja odluka učinio transparentnijim, a građani bi bili informisaniji o radu njihovih predstavnika. Ovaj projekat predstavlja nastavak projekta sprovedenog u 2006. godini koji je bio baziran na treninzima za predstavnike civilnog sektora i medija, sa jedne, i na monitoringu rada skupština opština, sa druge strane. Rezultati tog projekta ukazali su na neophodnost stalnog praćenja rada organa lokalne samouprave, kontinuirane obuke medija i NVO-a, ali i potrebe za izradom univerzalnog vodiča za monitoring ovih organa.

Stoga je CeSID, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, pokrenuo projekat čiji je cilj unapređenje života u lokalnoj zajednici kroz povećanje transparntnosti i efikasnosti u radu organa lokalne samouprave. Glavne aktivnosti na projektu su:

• Priprema, štampanje i distribucija priručnika za monitoring rada lokalne samouprave;
• Izbor deset opština u kojima će projekat biti sproveden, kao I identifikacija medija I nevladinih organizacija sa kojima će biti ostvarena saradnja na projektu;
• Deset treninga za NVO i medije za korišćenje priručnika.

Projekat traje šest meseci.

Najčešće postavljana pitanja na projektu “Učimo o Evropi“

Najčešće postavljana pitanja na projektu “Učimo o Evropi“

Koliko EU ima članica?
Evropska unija trenutno ima 25 država članica. Prvobitno ih je bilo šest – Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Godine 1973. došlo je do prvog proširenja tadašnjih Zajednica kada su im pristupile Velika Britanija, Irska i Danska. Grčka pristupa 1981. godine, a 1995. Austrija, Finska i Švedska. Maja 2004. godine dolazi do najvećeg proširenja do sada – EU dobija 10 novih država članica (Mađarska, Slovenija, Letonija, Litvanija, Estonija, Kipar, Malta, Slovačka, Češka i Poljska).

Da li je Savet Evrope isto što i Evropski savet?
Nije. Savet Evrope je posebna međunarodna organizacija, dok je Evropski savet samo jedan od organa Evropske unije. Evropski savet čine šefovi država ili vlada država članica Evropske unije. Srbija i Crna Gora je članica Saveta Evrope, ali ne i Evropske unije. O Savetu Evrope videti više na www.coe.int .

Kada će Srbija i Crna Gora biti članica Evropske unije?
Na Srbiju i Crnu Goru Evropska unija posmatra kao na deo Zapadnog Balkana koga još čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija. Prema Zapadnom Balkanu EU primenjuje posebnu politiku koja je nazvana Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP). Stoga će SCG najpre postati pridružena država, a kasnije i punopravna članica. PSP podrazumeva nekoliko faza u kojima je, od zemalja Zapadnog Balkana, najdalje otišla Hrvatska. SCG trenutno očekuje početak pregovora sa EU/EZ, nakon kojih bi trebalo da usledi potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji će obezbediti SCG status pridružene države. Po dobijanju ovog statusa SCG će moći da traži status kandidata za članstvo u EU, nakon čijeg dobijanja počinje pregovore o pristupanju. Ako se ovi pregovori uspešno okončaju SCG će potpisati sporazum o pristupanju EU i postati njena punopravna članica.

Da li u sve države EU mogu da putujem sa Šengen vizom?
Nisu sve države članice Evropske unije istovremeno i potpisnice Sporazuma iz Šengena, stoga, u njih nije moguće putovati sa Šengen vizom neke od država članica EU. To su, najpre, Velika Britanija i Irska. Deset država koje su 2004. godine pristupile EU još uvek ne mogu izdavati Šengen vize, ali se sa Šengen vizom izdatom od neke od država članica EU može ulaziti i na njihovu teritoriju. Sa druge strane, Švajcarska, Norveška i Island su potpisnice Sporazuma iz Šengena, ali nisu članice EU.

Da li sve države članice EU koriste evro?
Samo dvanaest država članica EU koristi evro. To su: Belgija, Nemačka, Grčka, Španija, Luksemburg, Italija, Francuska, Portugalija, Holandija, Irska, Finska i Austrija. Ove države zajedno čine tzv. evrozonu što znači da one koriste evro i vode jedinstvenu monetarnu politiku. Evro, takođe, koriste i Crna Gora, Vatikan, Andora, Monako i San Marino koje nisu članice EU.

Potestas a populo - Obrazovanje za demokratiju

"Potestas a populo - Obrazovanje za demokratiju”

Rezultati niza istraživanja među mladom populacijom u Srbiji pokazuju vidnu nezainteresovanost i neupućenost mladih u politiku i funkcionisanje države. Jedan od odlučujućih činilaca koji je doprineo ovakvom raspoloženju mladih je upravo i politika koja je vođena zadnjih deset godina. Primetna je nezainteresovanost mladih ljudi da se aktivno uključe u društveni život, ne samo učešćem u vlasti ili njenom izboru, već i učešćem u nevladinim organizacijama ili drugim udruženjima građana.

Upravo stoga, namera ovog projekta je da se stavi akcenat na mlade ljude, jer će oni u budućnosti predstavljati snagu koja će nositi progresivne promene u našem društvu.

Sveukupna politika koja je u Srbiji vođena poslednjih godina doprinela je da se mladi ljudi povuku iz društvenog života ili da razmišljaju o eventualnom odlasku iz zemlje. Niz bezuspešnih pokušaja svrgavanja tada vladajućeg režima dovelo je do jednog specifičnog stanja duha kod mladih, a možda bi se moglo reći i u ostalim društvenim slojevima. Nakon svakog od tih pokušaja, mladi ljudi bi se osećali izdanim, mediji su bili ućutkani, a stari režim i dalje tu. Svi mogući ideali modernog društva su bili pregaženi. Stvarana je slika da je politika prljava, da političari brinu samo o svojim ličnim interesima i da je svako suprotstavljanje tome osuđeno na propast. Iako izborne promene i dolazak na vlast reformskih snaga ulivaju jednu novu nadu mladim ljudima, na žalost ta slika i dalje nastavlja da živi kao relikt prethodnih vremena, i upravo se sa njom želimo izboriti.

Prethodna tradicija načina vođenja državne politike uzrokovala je veliku distanciranost građana od društvenih tokova. Vladajući politički sistem činio je sve da se građanin udalji od države. S jedne strane neupućenost građana u funkcionisanje državnih institucija, a s druge strane namerno stvaranje svesti o nedodirljivosti, nepogrešivosti i nepromenjivosti tih institucija proizvelo je odbojnost građana prema državi. Takav odnos države i građanina, nimalo neuobičajen za autoritarne države, doveo je do opšte nezainteresovanosti pojedinca za ostvarivanje svojih osnovnih, ljudskih prava.

Prvi korak ka prevazilaženju tog problema jeste spoznavanje i razumevanje društva, države i njenih institucija. Cilj našeg projekta jeste upravo da obogatimo znanje mladih ljudi i samim tim podstaknemo njihovo kritičko mišljenje i sagledavanje društva. Sticanjem određenog stepena znanja o svim tim "komplikovanim" institucijama i terminima koje nas okružuju omogući će im bolji uvid u njihova prava, i mogućnosti njihove zaštite. Svrha saznavanja, poznavanja države, prava, politike nije ništa drugo do zaštita sebe samog, svoje porodice i šire zajednice kojoj pripadaju.

Pilot projekat “Potestas a populo – Vlast izbliza” realizovan je u 2002. godini i obuhvatio je sledeće opštine: Vračar, Sombor, Pančevo, Pirot i Kraljevo. S obzirom na dobru saradnju sa predstavnicima lokalne samouprave i direktorima škola, kao i zainteresovanost srednjoškolaca, tri godine kasnije, 01.03.2005. godine, isti projekat pod ne što izmenjenim naslovom “Potestas a populo – Obrazovanje za demokratiju” doživeo je svoj nastavak u op š tinama: Sombor, Novi Sad, Zrenjanin, Pančevo, Beograd, Smederevo, Jagodina, Loznica, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Zaječar, Novi Pazar, Niš, Pirot i Vranje.

Ugledajući se na program koji se sprovodi u nizu razvijenih zapadnih zemalja, sa dugotrajnom kulturom demokratije, CeSID je učinio korak u približavanju mladima načina funkcionisanja države. Proces upoznavanja išao je od lokalnog do najviših nivoa vlasti u Dr ž avnoj zajednici SCG. U periodu od marta do juna, u tri mesečna ciklusa, edukovano je 1500 učenika 16 srednjih škola u Srbiji. U prvoj fazi učenici su bili upoznati sa načinom izbora lokalnih organa vlasti, nadležnostima opštinskih vlasti, odnosom centralizacije i decentralizacije vlasti. Bitan element projekta činio je obilazak zgrade opštine, upoznavanje sa funkcionerima opštinskih organa i opštinskih uprava, a skupštinska sala je bila mesto održavanja predavanja.

Učenici koji su pokazali najbolje znanje i najveće interesovanje, njih 90, bili su pozvani da dođu u glavni grad, Beograd i da budu učesnici druge faze programa upoznavanja - približavanja. Druga faza se sastojala u obilasku institucija: Skupštine SCG, Narodne skupštine Republike Srbije i Predsedništva . U toku obilaska ovih institucija, učesnicima je predstavljen njihov značaj, istorijat, delatnost i način rada.

Izvođenje projekta “Potestas a populo- obrazovanje za demokratiju” podržala je organizacija Norwegian People's Aid.

Školski parlament – prvi korak ka demokratiji

Školski parlament – prvi korak ka demokratiji

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uvedena je mogućnost da se u srednjoj školi organizuje učenički parlament. Institucija, po slovu Zakona, treba da posluži za davanje mišljenja i predloga drugim školskim organima o pravilima ponašanja u školi, godišnjem programu rada, školskom razvojnom planu, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na takmičenjima i organizaciji manifestacija učenika u školi i van nje, radi razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika i radi obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje.

Među srednjoškolcima postoji potpuno nerazumevanje funkcija i primena principa parlamentarizma i institucije parlamenta. Otuda postoji odsustvo podrške radu školskog parlamenta. Usled postojanja visokog stepena neupućenosti ova institucija i pored interesovanja mladih za rešavanje problema sa kojima se susreću u svojim školama i lokalnim zajednicama, ne postaje mesto iz koga kreće impuls za zastupanje interesa svoje generacije. Samim tim, propušta se šansa da mladi već u srednjoškolskom uzrastu usvoje model demokratskog parlamentarnog ponašanja i izgrade se kao aktivni građani uključeni u demokratizaciju društva u celini.

Ukoliko se ne osmisle mehanizmi za kanalisanje interesovanja mladih zainteresovanost mladih za aktivno učešće u javnom životu zajednice vremenom će nestati. Obrazac apatije usvojen u srednjoškolskom periodu, manifestovaće se tokom kasnijeg života i doprineti odsustvu inicijative i aktivizma u životu lokalne zajednice.

Neophodno je takav razvoj događaja preduprediti davanjem podrške srednjoškolcima da aktivno učestvuju u procesu rešavanja problema u okviru njihove škole i u lokalnoj zajednici. CeSID stoga namerava da unapredi kapacitete za rešavanje problema srednjoškolaca, pruži im znanja i veštine za angažovanje u zajednici, pruži podsticaj lokalnim akcijama koje organizuju mladi ljudi, inicira saradnju srednjoškolske omladine iz različitih lokalnih zajednica i inicira saradnju mladih i lokalne samouprave, NVO-a, medija i lokalnih privrednika.

Projektom se demokratizuje društvo putem podizanje kapaciteta mladih za aktivno učestvovanje u procesu rešavanja problema u lokalnoj zajednici. Prikupljanjem podataka kroz javnomnenjsko istraživanje i izradom preporuka, edukacijom srednjoškolaca , dovođenjem u kontakt mladih parlamentaraca i predstavnika lokalne samouprave, NVO-a, medija i privrednika i završnom konvencijom školskih premijera doprineće će se aktivnom učestvovanju u procesu rešavanja problema u lokalnoj zajednici i usvajanju i formiranju obrasca demokratskog ponašanja kao trajne karakteristike u društvenom ponašanju građana u lokalnoj zajednici i time unapređenju demokratije.

Geografskim okvirom projekta biće obuhvaćene brojne opštine u Srbiji. (Lazarevac, Pančevo, Zaječar, Kraljevo, Čačak, Sombor i Kovin).

Projekat je podržala Komisija za demokratiju Ambasade Sjedinjenih Američkih država u Beogradu i izvodi se  periodu od 01. juna – 31.decembra 2006. godine.

Pogledajte slike sa seminara i okruglih stolova:

Preuzmite publikaciju „Razvoj i angažman mladih: učenicki parlament - prvi korak ka demokratiji“

Preuzmite power point prezentaciju seminara

Učimo o Evropi

“Učimo o Evropi“
Edukacioni program za učenike srednjih škola

Brže približavanje Evropskoj uniji, ispunjavanje uslova za status pridružene članice, osnovna je potreba i prioritet Srbije i Crne Gore.

Kao osnovna poteškoća u približavanju SCG Evropskoj uniji, javlja se nepostojanje konsenzusa o potrebi da SCG jednog dana postane članica EU. Iako je u Ustavnoj povelji to postavljeno kao jedan od ciljeva, u široj javnosti još uvek ne postoji svest o važnosti uključivanja državne zajednice u evropske integracije. Kao veliki problem javlja se nedostatak obučenih ljudi koji znaju šta je Evropska unija i koja je njena politika prema SCG i regionu Zapadnog Balkana uopšte, s jedne strane, i šta je jednoj državi potrebno da bi postala članica EU, sa druge. Stoga se kao velika potreba nameće edukacija što šireg kruga ljudi, kako onih koji su već angažovani u državnoj administraciji, tako i onih koji bi to mogli biti u bliskoj budućnosti ili na bilo koji drugi način učestvovati u raspravama o ovim pitanjima.

Opšti cilj projekta je da svojim aktivnostima doprinese širenju evropskih vrednosti na ovim prostorima, kao i podizanju svesti građana o važnosti uključivanja Srbije i Crne Gore u evropske integracije. Kao najbolji način da se ovaj cilj postigne svakako je širenje znanja o tome šta u stvari predstavlja Evropska unija i koje su koristi od integracije u jednu takvu strukturu. Tako se, kao poseban cilj ovog projekta, javila ideja o edukaciji učenika završnih razreda srednje škole, kao najmlađih glasača, o evropskim integracijama, njihovom nastanku, razvoju i funkcionisanju, kao i procesu pridruživanja, sa posebnim naglaskom na status Srbije i Crne Gore u tom procesu.

U svakoj od 20 škola ( Beograd (osam škola), Čačak, Kraljevo, Priboj, Loznica, Kragujevac, Sombor, Zrenjanin, Novi Sad , Pančevo, Zaječar, Niš i Vranje) u kojima je sprovođen projekat “Učimo o Evropi” (8 u Beogradu i 12 regionalno raspoređenih u Srbiji) održano je po 4 ciklusa edukacionih panela i po jedan kviz. Učenicima je podeljena brošura “Učimo o Evropi”, koju je kreirao tim autora za potrebe projekta. Obuku je prošlo oko 600 učenika.

Edukacioni paneli pokrivaju četiri teme:

• Šta je EU i kako je nastala? [ zip/ppt ]
• Institucije i pravo Evropske unije [ zip/ppt ]
• Oblasti saradnje u EU [ ppt ]
• Politika proširenja EU [ zip/ppt ]

Učenici su pokazali najveće interesovanje za pitanja vezana za pridruživanje Srbije i Crne Gore EU, prednosti i mane članstva u EU, kao i pitanje budućnosti EU nakon referenduma o Ugovoru za ustav Evrope održanih u Francuskoj i Holandiji.

Tokom rada na projektu „Učimo o Evropi“ CeSID je ostvario saradnju sa Delegacijom Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori koja je dala svoj doprinos poklanjajući edukativni materijal (brošure, posteri i CD-ovi na srpskom i engleskom jeziku) koji je podeljen učenicima.

CeSID je, takođe, potpisao Memorandum o saradnji sa Kancelarijom Vlade Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.

Partner CeSID-a na projektu "Učimo o Evropi" je Konrad Adenauer Stiftung .

Projekat "Učimo o Evropi" finansira Evropska unija iz Fonda za evropske integracije uz realizaciju Evropske agencije za rekonstrukciju i Evropskog pokreta u Srbiji.

“Učimo o Evropi“ - Fotografije

“Učimo o Evropi“
Edukacioni program za učenike srednjih škola