ZAKON O IZBORU POSLANIKA I ODBORNIKA

I Osnovne odredbe

Član 1
Predmet zakona

Ovim zakonom uređuju se izbor i prestanak mandata narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, poslanika skupština autonomnih pokrajina i odbornika skupština opština i gradova (u daljem tekstu: poslanici i odbornici).

Član 2
Načela izbora

Izbori počivaju na načelima: opšteg prava glasa, jednakosti izbornog prava, neposrednosti, tajnosti glasanja, slobodi izbora, političkom pluralizmu, periodičnosti izbora, kontroli izbora i zaštiti izbornog prava.

Član 3
Sloboda izbora

Građani biraju poslanike i odbornike na osnovu slobodnog, opšteg i jednakog izbornog prava. Izborno pravo građani ostvaruju neposredno, tajnim glasanjem.

Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

Član 4
Izborna prava

Predstavnička tela biraju građani, koristeći se izbornim pravom kao pravom da učestvuju u obavljanju javnih poslova.

Izborna prava su: pravo na učestvovanje u izborima, pravo na zaštitu izbornog prava i pravo na izborno komuniciranje.

Član 5
Mandat poslanika i odbornika

Poslanici i odbornici biraju se na četiri godine.

Poslanici i odbornici opredeljuju se slobodno i glasaju po sopstvenom uverenju.

Član 6
Način izbora poslanika i odbornika

Poslanici, odnosno odbornici biraju se u izbornim jedinicama utvrđenim ovim zakonom.

Poslanici, odnosno odbornici biraju se na osnovu liste političke stranke (stranačka izborna lista), koalicije političkih stranaka (koaliciona izborna lista) i grupe građana (izborna lista grupe građana) - (u daljem tekstu izborna lista).

Član 7
Princip raspodele mandata

Poslanički i odbornički mandati raspodeljuju se između izbornih lista srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od izbornih lista.

Član 8
Organi za sprovođenje izbora

Organi za sprovođenje izbora su izborne komisije i birački odbori.

Rad organa za sprovođenje izbora je javan.

Član 9
Trajanje izborne kampanje

Na dan raspisivanja izbora utvrđuje se datum početka izborne kampanje koja ne može biti kraća od 45 dana. Kampanja obuhvata sve javne, političke, promotivne i dobrotvorne aktivnosti učesnika u izborima.

Izborna kampanja, kao i ukupna izborna komunikacija, prestaju 48 časova pre otvaranja biračkih mesta. Zabrana traje do zatvaranja biračkih mesta.

Član 10
Zaštita izbornih prava

Svaki birač i svaki učesnik u izbornom postupku može se koristiti pravom na zaštitu izbornih prava.

Zaštitu izbornih prava obezbeđuju organi za sprovođenje izbora, redovni sudovi i Ustavni sud Republike.

Član 11
Finansiranje izbora

Materijalna sredstva za sprovođenje izbora za poslanike obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, odnosno budžetima autonomnih pokrajina, a za izbor odbornika u budžetu opština, odnosno gradova.

Na radnje, akte, podneske i ostale spise u vezi sa sprovođenjem izbora i prestankom mandata poslanika ne plaća se taksa.

Ukupna sredstva koja izborni učesnici potroše u izbornoj kampanji moraju biti u skladu sa propisima koji uređuju finansiranje političkih stranaka.

II Izborna prava

Član 12
Subjekti izbornog prava

Subjekti izbornog prava su državljani SRJ koji su navršili 18 godina života, potpuno su poslovno sposobni i imaju prebivalište na području izborne jedinice u kojoj ostvaruju izborna prava ili u inostranstvu.

ALTERNATIVA: Državljani SFRJ koji su podneli zahtev za prijem u državljanstvo SRJ, sa navršenih 18 godina života, koji su potpuno poslovno sposobni i koji imaju prebivalište u SRJ, na području izborne jedinice u kojoj ostvaruju izborna prava.

Pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, subjekti izbornog prava su i strani državljani. Strani državljani imaju pravo da biraju odbornike. Ovo pravo strani državljani stiču pod sledećim uslovima: da su navršili 18 godina života, da su potpuno poslovno sposobni, da su stalno nastanjeni u SRJ, da imaju prebivalište u izbornoj jedinici u kojoj ostvaruju izborno pravo u vremenu od najmanje pet godina pre održavanja izbora neprekidno.

Član 13
Sadržaj izbornih prava

Izborna prava obuhvataju prava građana da, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom: biraju i budu birani; kandiduju i budu kandidovani; da kandidatima javno postavljaju pitanja i na njih dobiju odgovor; da budu blagovremeno, istinito i nepristrasno obavešteni o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i o kandidatima sa tih lista; da ostvaruju kontrolu izbora; da utvrđuju rezultate izbora; da se koriste pravom na zaštitu izbornog prava, kao i da se koriste drugim pravima utvrđenim ovim zakonom.

Član 14
Pravo glasa

Pravo glasa je lično pravo birača da neposredno glasa na određenom biračkom mestu.

Glasanje je tajno.

Birač nije dužan da se koristi pravom glasa.

Član 15
Pravo predlaganja kandidata

Pravo predlaganja kandidata je pravo birača da kao član političke stranke ili grupe građana, u skladu sa njihovim pravilima, slobodno učestvuje u predlaganju kandidata za izborne liste poslanika i odbornika.

Član 16
Pravo kandidovanja

Pravo kandidovanja je pravo birača da bude kandidat na izbornoj listi za poslanike ili odbornike, pod uslovom da u trenutku podnošenja predloga ne postoje smetnje za kandidaturu propisane ovim zakonom.

Član 17
Pravo kontrole izbora

Pravo kontrole izbora je pravo birača da neposredno ostvari uvid u celinu biračkog spiska; pravo da prati rad organa za sprovođenje izbora; pravo da se obraća organima koji odlučuju o zaštiti izbornih prava i pravo da se koristi pravnim sredstvima za zaštitu izbornih prava.

Član 18
Pravo na utvrđivanje rezultata izbora

Pravo na utvrđivanje rezultata izbora je pravo birača da, u skladu sa ovim zakonom, bude član organa za sprovođenje izbora i da u tom svojstvu neposredno učestvuje u utvrđivanju rezultata izbora.

Član 19
Pravo na izbornu komunikaciju

Pravo na izbornu komunikaciju je pravo građana da šire, primaju i traže informacije o aktivnostima učesnika u izbornom postupku, izbornih i drugih državnih organa kao i o svim događajima od značaja za izbore.

Od dana raspisivanja izbora, pravo na izbornu komunikaciju obuhvata i pravo građana da budu informisani o pravima koja im kao biračima pripadaju.

Član 20
Pravo na zaštitu izbornih prava

Svaki birač ima pravo da se koristi pravnim sredstvima za zaštitu izbornih prava utvrđenih članovima 12 do 20 ovog zakona.
Pravo na zaštitu mogu koristiti i predlagači izbornih lista kao i članovi organa za sprovođenje izbora.

III Izborne jedinice

Član 21
Izborna jedinica

Izbor poslanika, odnosno odbornika obavlja se u izbornim jedinicama.

Izborna jedinica obuhvata deo biračkog tela - birače sa prebivalištem na području na kojem se prostire izborna jedinica.

U svakoj izbornoj jedinici bira se određeni broj poslanika, odnosno odbornika.

Područje izborne jedinice određuje se ovim zakonom.

Član 22
Izborne jedinice za izbor odbornika

u skupštine opština i gradova

Odbornici u skupštinama opština i gradova biraju se u opštini, odnosno gradu kao jednoj izbornoj jedinici.

Broj odbornika koji se bira u skupštinu opštine, odnosno skupštinu grada određuje se statutom opštine, odnosno statutom grada, s tim što broj ne može biti manji od 20 niti veći od 120.

Odbornici u Skupštinu grada Beograda biraju se u okrugu Grad Beograd kao jednoj izbornoj jedinici.

Broj odbornika koji se bira u Skupštinu grada Beograda određuje se Statutom grada Beograda.

Član 23
Izborne jedinice za izbor poslanika u skupštine autonomnih pokrajina

Poslanici u skupštinama autonomnih pokrajina biraju se u autonomnoj pokrajini kao jednoj izbornoj jedinici.

Broj poslanika u skupštini autonomne pokrajine određuje se statutom autonomne pokrajine, s tim što broj ne može biti manji od 80 niti veći od 120.

Član 24
Izborna jedinica za izbor narodnih poslanika u Narodnu skupštinu

Izborna jedinica za izbor narodnih poslanika u Narodnu skupštinu obuhvata celu teritoriju Republike Srbije.

Član 25
Promene izbornih jedinica

Granice izbornih jedinica mogu se menjati samo izuzetno, zavisno od promena u teritorijalnoj organizaciji Republike.

Granice izbornih jedinica ne mogu se menjati u periodu od šest meseci pre dana raspisivanja izbora.

IV Biračko područje i biračko mesto

Član 26
Biračko područje

U svakoj od izbornih jedinica obrazuje se jedno ili više biračkih područja.

Biračko područje obuhvata birače koji imaju prebivalište na delu izborne jedinice na kome se prostire biračko područje.

Biračko područje mora biti teritorijalno celovito.

Biračko područje obuhvata od 1.000 do 1.500 birača. Izuzetno, biračka mesta koja se formiraju na brdsko-planinskom području mogu obuhvatiti i manje birača, ali ne manje od 500 birača.

Član 27
Odluka o obrazovanju biračkog područja

Broj biračkih područja u jednoj izbornoj jedinici i njihovo prostiranje određuje izborna komisija izborne jedinice, na predlog organa nadležnog za vođenje biračkog spiska.

Izborna komisija izborne jedinice donosi rešenje o obrazovanju biračkog područja i određuje sedište za svako biračko područje u roku od 48 časova od zaključivanja biračkog spiska. Rešenje se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Član 28
Biračko mesto

U svakom biračkom području određuje se po jedno biračko mesto.

Biračko mesto je prostorija u kojoj se obavlja glasanje.

Biračko mesto se nalazi u sedištu biračkog područja.

Kada se u istom danu glasa o izbornim listama za različite izbore, glasanje se organizuje na jednom biračkom mestu.

Član 29
Uređenje biračkog mesta

Prostorija u kojoj je smešteno biračko mesto mora biti dovoljno prostrana da obezbedi:

• nesmetano odvijanje glasanja;

• rad biračkog odbora;

• prostor za predstavnike podnosilaca izbornih lista; prostor za domaće i strane posmatrače izbora.Na biračkom mestu moraju biti obezbeđeni uslovi za bezbedno čuvanje izborne dokumentacije i tehničke opreme za sprovođenje izbora.

U vremenu od 24 časa pre otvaranja biračkog mesta, kao i u toku glasanja i do okončanja rada biračkog odbora na biračkom mestu se ne može odvijati bilo koja druga aktivnost.

Na biračkom mestu obavezno se vidno ističu:

• oznaka i naziv biračkog mesta;

• rešenje izborne komisije o sedištu biračkog mesta;

• rešenje izborne komisije o obrazovanju i imenovanju članova biračkog odbora na tom biračkom mestu i imena članova biračkog odbora i njihovih zamenika;

• zbirna lista kandidata sa imenima kandidata i nazivima podnosilaca izbornih lista;

• pravila ponašanja na biračkom mestu;Za vreme glasanja, u zgradi i na zgradi u kojoj se nalazi biračko mesto, kao i na prilazu biračkom mestu, na udaljenosti od najmanje 50 metara, zabranjen je svaki oblik uticaja na birače.

Član 30
Posebna biračka područja i posebna biračka mesta

Posebna biračka područja su:

• biračko područje i biračko mesto u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SRJ;

• biračko područje i biračko mesto na brodovima koji plove pod zastavom SRJ, a na dan glasanja se nalaze izvan teritorijalnih voda SRJ;

• biračko područje i biračko mesto za birače na odsluženju vojnog roka u vojnim ustanovama, vojnim jedinicama i vojnim školama;

• biračko područje u ustanovama za pritvor i ustanovama za izdržavanje zavodske sankcije.Na osnovu podataka o evidenciji birača koju vode nadležni organi, u roku od pet dana od zaključenja biračkog spiska, izborna komisija izborne jedinice sastavlja poseban izvod iz biračkog spiska za:

• birače zaposlene u diplomatsko-konzularnim i privrednim predstavništvima i članove njihovih porodica;

• birače koji su stalno nastanjeni izvan SRJ, a po zakonima zemlje u kojoj su nastanjeni imaju pravo da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SRJ;

• birače koji plove na brodovima pod zastavom SRJ, a na dan glasanja se nalaze izvan teritorijalnih voda SRJ;

• birače koji se na dan glasanja nalaze na odsluženju vojnog roka u ustanovama i jedinicama VJ, kao i pitomce vojnih škola;

• birače koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavaju zavodsku sankciju u ustanovama za pritvor, odnosno u ustanovama za izdržavanje zavodskih sankcija.

Na predlog nadležnog ministarstva, izborne komisije određuju biračka mesta za ova biračka područja i to:

• na predlog Saveznog ministarstva za inostrane poslove, Republička izborna komisija određuje biračka mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima;

• na predlog Ministarstva za saobraćaj, Republička izborna komisija određuje biračka mesta na brodovima koji plove pod zastavom SRJ;

• na predlog Ministarstva odbrane, izborna komisija izborne jedinice na čijem je području ustanova ili jedinica VJ ili vojna škola, određuje biračko mesto na kojem glasaju birači koji se na dan glasanja nalaze na odsluženju vojnog roka ili su pitomci vojnih škola;

• na predlog Ministarstva pravde, izborna komisija izborne jedinice na čijem se području nalazi ustanova za pritvor, odnosno ustanova za izdržavanje zavodske sankcije, određuje biračko mesto na kojem glasaju birači koji se na dan izbora nalaze u pritvoru ili izdržavaju zavodske sankcije.Rešenje o posebnim biračkim područjima i biračkim mestima donosi nadležna izborna komisija u roku od 24 časa od dostavljanja posebnog izvoda iz biračkog spiska. Rešenje se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V Evidencija birača

Član 31
Matična knjiga birača

Matična knjiga birača je javna isprava u kojoj se vodi evidencija građana koji imaju biračko pravo (u daljem tekstu: birački spisak).

Član 32
Načela vođenja biračkog spiska

Birački spisak vodi se po službenoj dužnosti.

Birački spisak je jedinstven, stalan, vodi se hronološki i redovno se ažurira, najmanje jednom godišnje zaključno sa 15. decembrom.

Birački spisak se vodi za teritoriju Republike, teritorije autonomnih pokrajina, teritoriju grada Beograda, teritorije opština i gradova.

Birački spisak vodi opštinski organ uprave zadužen za opšte poslove, a za njegovu tačnost i ažurnost odgovoran je rukovodilac toga organa.

Nadzor nad vođenjem i ažuriranjem biračkog spiska obavlja Republička izborna komisija.

Posle donošenja odluke o raspisivanju izbora, birački spisak se obavezno ažurira.

Član 33
Upis u birački spisak

U birački spisak se upisuju svi građani koji imaju biračko pravo, ili na dan održavanja izbora stiču biračko pravo.

Birači se upisuju u birački spisak prema mestu prebivališta.

Birači - državljani SRJ, koji borave u inostranstvu, upisuju se u birački spisak prema mestu njihovog poslednjeg prebivališta pre odlaska u inostranstvo.

Birači koji se nalaze na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, kao i birači koji rade u ustanovama i jedinicama VJ i pitomci vojnih škola, upisuju se u birački spisak prema mestu njihovog poslednjeg prebivališta.

Birači koji se nalaze u pritvoru ili izdržavaju zavodske sankcije u ustanovama pritvora, odnosno ustanovama za izdržavanje zavodskih sankcija, upisuju se u birački spisak prema mestu njihovog poslednjeg prebivališta.

Član 34
Podaci koji se upisuju u birački spisak

U birački spisak se upisuju: ime i prezime, matični broj birača ili broj lične karte, pol, datum i mesto rođenja, adresa i prebivalište birača.

Podaci upisani u birački spisak smatraju se istinitim. Suprotno se može dokazivati dokaznim sredstvima predviđenim u Zakonu o opštem upravnom postupku.

Član 35
Načelo službenog vođenja biračkog spiska

Upis u birački spisak i brisanje iz tog spiska vrši se po službenoj dužnosti, a na osnovu podataka iz matičnih knjiga i drugih službenih evidencija, javnih isprava i neposrednog proveravanja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, matičari i sudovi dužni su da dostavljaju podatke od značaja za vođenje biračkog spiska redovno, jednom u tri meseca po službenoj dužnosti, i vanredno, bez odlaganja, po zahtevu organa nadležnog za vođenje biračkog spiska.

Organi koji vode odgovarajuće službene evidencije o građanima dužni su da organima nadležnim za vođenje biračkog spiska dostave podatke koji utiču na tačnost i ažurnost biračkih spiskova, u roku od sedam dana od dana nastalih promena.

Član 36
Načelo javnosti vođenja biračkog spiska

Birač i zainteresovano pravno lice ima pravo: uvida u birački spisak, kao i u izvod iz biračkog spiska; da zahteva unošenje izmena u birački spisak i izvod iz biračkog spiska i pravo da zahteva i dobije potvrdu o biračkom pravu.

Predstavnici podnosilaca izbornih lista imaju pravo uvida u birački spisak i službenu dokumentaciju organa na osnovu koje se vrši upis, brisanje, izmene, dopune i ispravke biračkog spiska.

Uvid se vrši u službenim prostorijama organa kod kojih se nalazi službena dokumentacija.

Organ nadležan za vođenje biračkog spiska, dužan je da podnosiocu izborne liste, na njegov zahtev, dostavi birački spisak, u digitalnoj formi, na disketi, u roku od 48 časova od podnošenja zahteva.

Ako organ nadležan za vođenje biračkog spiska ne postupi po stavu 4 ovoga člana, podnosilac izborne liste ima pravo žalbe Ministarstvu pravde, u roku od tri dana od isteka roka iz stava 4 ovog člana.

Narednog dana od dana raspisivanja izbora, organ nadležan za vođenje biračkog spiska oglašava birački spisak. Istovremeno obaveštava građane da mogu izvršiti uvid u birački spisak i u izvod, tražiti upis, brisanje, izmenu, dopunu ili ispravku biračkog spiska i obaveštava ih o roku u kome to mogu učiniti. Obaveštavanje se vrši putem javnog oglasa ili javnih glasila.

Član 37
Način vođenja biračkog spiska

Birački spisak se vodi kao jedinstvena matična knjiga birača za teritoriju Republike, teritorije autonomnih pokrajina, teritoriju Grada Beograda, teritorije opština i gradova. Birački spisak se vodi hronološki.

Birački spisak se obrađuje pomoću računara, koristeći jedinstvenu metodologiju obrade podataka. Metodologiju i usaglašenost računarskih programa sa tom metodologijom utvrđuje ekspertska grupa koju obrazuje Republička izborna komisija, uz saradnju republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Metodologija obrade mora biti javno prikazana, proverena i objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Podnosilac izborne liste ima pravo da zatraži informaciju o metodologiji obrade biračkog spiska i da dobije odgovor.

Član 38
Postupak upisa, brisanja ili izmene podataka u biračkom spisku

Postupak upisa, brisanja ili izmene podataka u biračkom spisku vodi se po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko ovim zakonom nije drugačije predviđeno.

Nadležni organ za vođenje biračkog spiska dužan je da izvrši upis podataka u birački spisak u roku od 48 časova od prijema rešenja nadležnog organa, odnosno zahteva ovlašćenog lica.

Ako nadležni organ za vođenje biračkog spiska odbije da izvrši upis u birački spisak, dužan je da u roku iz stava 2 ovog člana donese rešenje o odbijanju upisa. Rešenje o odbijanju upisa u birački spisak dostavlja se podnosiocu zahteva u roku od 24 časa od donošenja.

Protiv rešenja o odbijanju upisa ovlašćeno lice iz člana 36 ovog zakona može izjaviti žalbu Ministarstvu pravde u roku od dva dana od prijema rešenja.

Protiv rešenja Ministarstva pravde može se voditi upravni spor.

Birač ili učesnik u izborima koji tvrdi da je u birački spisak upisan netačan podatak može, od organa nadležnog za vođenje biračkog spiska, u svako doba tražiti ispravku podatka u biračkom spisku.

Organ nadležan za vođenje biračkog spiska dužan je da izvrši ispravku netačnog podatka u roku od 48 časova od prijema zahteva.

Ako organ nadležan za vođenje biračkog spiska odbije da izvrši ispravku, donosi rešenje o odbijanju zahteva u roku iz stava 6. ovog člana.

Uz zahtev za upis, brisanje, izmenu, dopunu ili ispravku biračkog spiska podnosilac zahteva prilaže potrebne dokaze.

Kad se birački spisak ažurira posle raspisivanja izbora, zahtev se podnosi najkasnije 15 dana pre dana glasanja.

Član 39
Potvrda o biračkom pravu

Potvrda o biračkom pravu izdaje se na lični zahtev birača, kao i po službenoj dužnosti za određene kategorije birača.

Svaki birač ima pravo da od organa za vođenje biračkog spiska zahteva izdavanje potvrde o biračkom pravu.

Potvrda o biračkom pravu izdaje se odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od podnošenja zahteva.

Ako se potvrda ne izda u roku, stranka ima pravo žalbe Ministarstvu pravde u roku od 24 časa od isteka roka iz prethodnog stava ovog člana.

Organ za vođenje biračkog spiska, po službenoj dužnosti, a na osnovu evidencije koju vode nadležni organi, izdaje potvrdu o biračkom pravu:

• kandidatima za poslanike, odnosno odbornike;

• biračima koji glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima;

• biračima koji glasaju na brodovima koji plove pod zastavom SRJ;

• biračima koji se nalaze na odsluženju vojnog roka ili su pitomci vojnih škola;

• biračima koji se nalaze u pritvoru ili u ustanovama za izdržavanje zavodskih sankcija.Birači iz prethodnog stava ne mogu glasati bez potvrde o biračkom pravu.

Potvrde o biračkom pravu za birače, odnosno kandidate za poslanike i odbornike koje organ nadležan za vođenje biračkih spiskova izdaje po službenoj dužnosti, izdaju se najkasnije trideset dana pre dana glasanja.

Ako organ nadležan za vođenje biračkih spiskova ne dostavi potvrde o biračkom pravu u roku iz prethodnog stava, birač, odnosno podnosilac izborne liste ima pravo da podnese žalbu Ministarstvu pravde u roku od 24 časa.

Član 40
Izvod iz biračkog spiska i knjiga birača za biračka mesta

Organ nadležan za vođenje biračkog spiska, odmah po njegovom zaključenju, a najkasnije u roku od pet dana, sastavlja izvod iz biračkog spiska za svako biračko mesto.

Izvod iz biračkog spiska za biračko mesto sadrži: redni broj birača, ime i prezime, matični broj ili broj lične karte, pol, datum i mesto rođenja, adresu, prebivalište, broj upisa u birački spisak, naziv organa koji ga je sačinio, datum sačinjavanja, oznaku biračkog mesta za koje je izvod sačinjen i potpis ovlašćenog lica.

Izvod iz biračkog spiska sastavlja se po azbučnom redu.

Za birače iz člana 30 stav 2, koji glasaju na posebnim biračkim mestima, organ nadležan za vođenje biračkog spiska sastavlja posebne izvode iz biračkog spiska.

Zajedno sa izvodima iz biračkog spiska za svako biračko mesto sastavlja se i knjiga birača.

Organ nadležan za vođenje biračkog spiska sastavlja za svako biračko mesto knjigu birača u koju pored podataka iz stava 2 ovog člana unosi i prostor za potpis birača u koji se birač upisuje po prijemu glasačkog listića.

Član 41
Zaključenje biračkog spiska

Birački spisak se zaključuje 30 dana pre glasanja.

Posle zaključenja biračkog spiska nisu dozvoljene izmene u njemu, osim na osnovu odluke suda, a najkasnije 24 časa pre održavanja izbora.

Član 42
Objavljivanje ukupnog broja birača

Po zaključenju biračkog spiska, u roku od 48 časova, opštinski organ nadležan za vođenje biračkog spiska rešenjem utvrđuje ukupan broj birača upisanih u birački spisak i nadležnoj izbornoj komisiji dostavlja podatak o broju birača u opštini. Istovremeno dostavlja izbornoj komisiji overene izvode iz biračkih spiskova i knjige birača za svako biračko mesto na teritoriji opštine.

Izborna komisija, na osnovu podataka o ukupnom broju birača u svakoj od opština na području izborne jedinice, utvrđuje svojim rešenjem ukupan broj birača na području izborne jedinice. Rešenje o ukupnom broju birača na području izborne jedinice, izborna komisija dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 48 časova od prijema rešenja nadležnih opštinskih organa za vođenje biračkih spiskova.

Republička izborna komisija u roku od 24 časa od prijema rešenja izbornih komisija svojim rešenjem utvrđuje ukupan broj birača u Republici.

Republička izborna komisija objavljuje ukupan broj birača na području Republike u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Pokrajinska izborna komisija za izbor poslanika u skupštinu autonomne pokrajine objavljuje ukupan broj birača na području autonomne pokrajine u roku od 24 časa od prijema rešenja iz stava 1 ovog člana. Broj birača se objavljuje u službenom glasilu pokrajine.

Izborna komisija za izbor odbornika skupštine opštine, odnosno grada, objavljuje ukupan broj birača u opštini, odnosno gradu u roku od 24 časa od prijema rešenja iz stava 1 ovog člana. Broj birača objavljuje se u službenom glasilu opštine, odnosno grada.

Izborna komisija za izbor odbornika u Skupštinu grada Beograda, objavljuje ukupan broj birača na području Grada u roku od 24 časa od prijema rešenja iz stava 1 ovog člana. Broj birača se objavljuje u službenom glasilu Grada Beograda.

Član 43
Nadzor nad vođenjem biračkog spiska

Inspekcijski nadzor nad primenom propisa koji uređuju vođenje biračkog spiska obavlja Ministarstvo pravde.

Kad Ministarstvo pravde utvrdi da se birački spisak ne vodi na način propisan zakonom, naložiće nadležnom organu da, u roku od 48 časova, otkloni utvrđene nepravilnosti.

VI Organi za sprovođenje izbora

Član 44
Primena Zakona o opštem upravnom postupku

Na izborni postupak primenjuje se Zakon o opštem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.

Član 45
Vrste i položaj organa za sprovođenje izbora

Organi za sprovođenje izbora su izborne komisije i birački odbori.

Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni i rade na osnovu ustava, zakona i propisa donetih na osnovu zakona.

Za svoj rad organi za sprovođenje izbora odgovaraju organu koji ih je imenovao.

Svi državni organi i organizacije dužni su da pružaju pomoć organima za sprovođenje izbora i da im dostavljaju podatke potrebne za rad.

Članovi organa za sprovođenje izbora, kao i zaposleni u organima i organizacijama iz stava 4 ovog člana, dužni su da savesno i nepristrasno obavljaju poslove i zadatke koji proizlaze iz izbornog postupka, bez obzira na njihovu partijsku pripadnost.

Članovi organa za sprovođenje izbora i njihovi zamenici dužni su da prisustvuju obuci za rad u organima za sprovođenje izbora.

Član 46
Članovi organa za sprovođenje izbora i njihovi zamenici

U sastav organa za sprovođenje izbora ulaze imenovani članovi i opunomoćeni članovi.

Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom sastavu (imenovani članovi) i u proširenom sastavu (opunomoćeni članovi).

Članove izborne komisije imenuje skupština za koju se biraju poslanici, odnosno odbornici, a članove biračkih odbora imenuje izborna komisija.

Pravo da odredi opunomoćenog člana organa za sprovođenje izbora ima podnosilac potvrđene i proglašene izborne liste, u skladu sa ovim zakonom.

Dva ili više podnosilaca izborne liste mogu odrediti zajedničkog opunomoćenog člana u organ za sprovođenje izbora.

Imenovani i opunomoćeni članovi organa za sprovođenje izbora imaju jednaka prava i dužnosti u organima za sprovođenje izbora.

Članovi organa za sprovođenje izbora imaju zamenike, na koje se primenjuju sve odredbe ovog zakona o izboru, pravima i dužnostima članova organa za sprovođenje izbora.

Sastav organa za sprovođenje izbora objavljuje se u odgovarajućim službenim glasilima.

Član 47
Sekretar izborne komisije

Izborna komisija ima sekretara.

Sekretara imenuje odgovarajuća skupština iz reda diplomiranih pravnika stručnih saradnika svoje službe.

Sekretar učestvuje u radu izborne komisije bez prava odlučivanja.

Član 48
Imenovanje organa za sprovođenje izbora

Članovi izborne komisije imenuju se na četiri godine. Isto lice može biti član iste izborne komisije najviše dvaput uzastopno. Svake druge godine imenuje se polovina sastava izborne komisije. Isto lice može biti birano za predsednika iste izborne komisije samo jedanput.

Članovi biračkih odbora imenuju se za svaki izbor poslanika, odnosno odbornika. Mandat članova biračkih odbora traje od momenta imenovanja do konstituisanja skupštine za koju se biraju poslanici, odnosno odbornici.

Član 49
Uslovi za imenovanje organa za sprovođenje izbora

Član organa za sprovođenje izbora može biti svaki birač. Isto lice može biti član samo jedne izborne komisije, odnosno biračkog odbora.

Član izborne komisije mora biti diplomirani pravnik.

Član organa za sprovođenje izbora ne može biti sudija redovnog suda koji radi u odeljenju nadležnom za upravne sporove, kao ni sudija Ustavnog suda.

Članovi i zamenici članova organa za sprovođenje izbora ne mogu biti lica koja su međusobno srodnici po pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, a u tazbinskom srodstvu zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao ni bračni drugovi i lica koja su u međusobnom odnosu usvojioca i usvojenika, odnosno staraoca i štićenika.

Članovi organa za sprovođenje izbora ne mogu biti: kandidati za poslanike, odnosno odbornike, kao ni poslanici, odnosno odbornici skupštine za koju taj izborni organ sprovodi izbore.

Licima iz stava 5 ovog člana prestaje članstvo u organu za sprovođenje izbora čim prihvate da se kandiduju za poslanike, odnosno odbornike.

Član 50
Opunomoćeni predstavnici podnosilaca izbornih lista

Izborna komisija, u roku od 24 časa od proglašenja izborne liste, rešenjem utvrđuje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslov za određivanje svojih predstavnika u prošireni sastav izborne komisije.

Rešenje se dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 časa od donošenja.

Podnosilac izborne liste odrediće opunomoćenog predstavnika u prošireni sastav izborne komisije i o tome obaveštava ovu komisiju. Izborna komisija u roku od 24 časa od dostavljanja obaveštenja, svojim zaključkom poimenično utvrđuje koja lica postaju njeni punopravni članovi.

Opunomoćeni predstavnici podnosilaca izbornih lista učestvuju u radu i punovažno odlučuju u izbornoj komisiji od časa kada izborna komisija svojim zaključkom konstatuje da su postali njeni članovi, a najkasnije 15 dana pre dana glasanja.

Član 51
Način rada organa za sprovođenje izbora

Način rada organa za sprovođenje izbora uređuje se ovim zakonom, kao i poslovnikom o radu i pravilima o radu biračkih odbora koje donosi Republička izborna komisija.

ALTERNATIVA: Pravila o radu biračkih odbora utvrđuju se u aneksu zakona i čine njegov sastavni deo.

Sednicu organa za sprovođenje izbora saziva predsednik organa. U slučaju da predsednik, odnosno njegov zamenik to ne učine u roku predviđenom zakonom, sednicu može sazvati i bilo koji drugi član organa za sprovođenje izbora.

Organi za sprovođenje izbora odlučuju većinom glasova svojih članova. Ukoliko se glasovi podele, pa potrebna većina nije postignuta, odlučujući je glas predsednika organa za sprovođenje izbora.

Rad organa za sprovođenje izbora je javan.

Kad organ za sprovođenje izbora odlučuje o prigovorima i žalbama, na sednicu se pozivaju podnosioci prigovora, odnosno žalbi.

Kandidat sa potvrđene i proglašene izborne liste ne može prisustvovati radu organa za sprovođenje izbora.

Kad lica koja prate rad organa za sprovođenje izbora prekrše pravila o radu ovih organa, kao i održavanje reda na biračkom mestu ili na drugi način ometaju njihov rad, organ za sprovođenje izbora može ih udaljiti, a podatke o tome unosi u zapisnik.

Član 52
Raspisivanje izbora

Izbore za poslanike i odbornike raspisuje predsednik Narodne skupštine odlukom. Redovni izbori moraju se održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika, odnosno odbornika.

Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan glasanja. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 60 ni više od 90 dana.

Odlukom o raspisivanju dopunskih izbora određuje se dan glasanja. Od dana raspisivanja dopunskih izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana.

Dan glasanja mora biti nedelja.

Član 53
Izborne komisije

Prvostepene izborne komisije su:

• opštinske izborne komisije;

• izborne komisije gradova bez opština u svom sastavu;

• izborna komisija Grada Beograda;

• pokrajinske izborne komisije;

• opštinske izborne komisije u postupku izbora narodnih poslanika.Republička izborna komisija je drugostepeni organ u odnosu na izborne komisije iz prethodnog stava.

Član 54
Imenovanje članova i sastav izbornih komisija

Republičku izbornu komisiju u stalnom sastavu čine: predsednik i pet članova koje imenuje Narodna skupština, iz reda istaknutih pravnika, na predlog poslaničkih grupa. U prošireni sastav Republičke izborne komisije imenuje se i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosioca izborne liste koji je, samostalno ili u koaliciji predložio najmanje dve trećine kandidata za poslanike od ukupnog broja kandidata koji se bira u Narodnu skupštinu i najviše dva zajednička predstavnika drugih podnosilaca izbornih lista. U radu Republičke izborne komisije učestvuje i predstavnik republičke organizacije nadležne za poslove statistike, bez prava odlučivanja.

Pokrajinsku izbornu komisiju u stalnom sastavu čine: predsednik i pet članova koje imenuje skupština autonomne pokrajine, iz reda istaknutih pravnika, na predlog poslaničkih grupa. U prošireni sastav pokrajinske izborne komisije imenuje se i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosioca izborne liste koji je, samostalno ili u koaliciji, predložio najmanje dve trećine kandidata za poslanike od ukupnog broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici i najviše dva zajednička predstavnika drugih podnosilaca izbornih lista. U radu pokrajinske izborne komisije učestvuje i predstavnik pokrajinske organizacije nadležne za poslove statistike, bez prava odlučivanja.

Opštinsku, odnosno gradsku izbornu komisiju u stalnom sastavu čine: predsednik i pet članova koje imenuje skupština opštine na predlog odborničkih grupa. U prošireni sastav opštinske izborne komisije imenuje se i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosioca izborne liste koji je, samostalno ili u koaliciji, istakao izbornu listu sa najmanje dve trećine kandidata. U radu opštinske izborne komisije učestvuje i predstavnik organizacije nadležne za poslove statistike, bez prava odlučivanja.

Kad opštinska izborna komisija postupa kao prvostepeni organ za izbor narodnih poslanika u njen prošireni sastav ulaze predstavnici političkih stranaka koje su zastupljene u proširenom sastavu Republičke izborne komisije.

Član 55
Nadležnost Republičke izborne komisije

U periodu između dva izborna ciklusa Republička izborna komisija:

ocenjuje izborni postupak i probleme u funkcionisanju izbornog sistema, dostavlja ih Narodnoj skupštini i stavlja na uvid javnosti;

prati ostvarivanje zakona o izborima;

dostavlja Narodnoj skupštini preporuke za promene propisa o izborima i pokreće inicijative za promene zakona o izborima;

nadzire vođenje biračkog spiska i stara se o njegovoj ažurnosti, kontrolišući ažurnost najmanje jednom godišnje;

utvrđuje program obuke birača i stara se o njegovom ostvarivanju;

utvrđuje program obuke za lica uključena u sprovođenje izbora i stara se o njegovoj realizaciji;

pruža informacije o izborima biračima i učesnicima u izbornom postupku;

donosi poslovnik o radu;

ostvaruje druge dužnosti u vezi sa izborima.

Posle donošenja odluke o raspisivanju izbora Republička izborna komisija:

stara se o zakonitom sprovođenju izbora i odgovorna je za to Narodnoj skupštini Republike Srbije;

prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog zakona;

usklađuje rad i vrši nadzor nad radom izbornih komisija u postupku za sprovođenje izbora i daje im uputstva za sprovođenje postupka izbora;

određuje biračka područja;

određuje sedište i oglašava biračka mesta za izbor narodnih poslanika;

obrazuje biračke odbore i imenuje predsednika i članove biračkih odbora;

utvrđuje da li su izborne liste sastavljene u skladu sa ovim zakonom;

donosi rešenje o proglašenju izbornih lista za narodne poslanike;

javno objavljuje ukupan broj birača upisanih u birački spisak i broj birača po biračkim mestima;

rešenjem utvrđuje privremene rezultate izbora za narodne poslanike;

rešenjem utvrđuje konačne rezultate izbora za narodne poslanike;

objavljuje ukupne rezultate za izbor narodnih poslanika, po svakom biračkom mestu u Republici u "Službenom glasniku Republike Srbije";

odlučuje u drugom stepenu o prigovorima na odluke i akte izbornih komisija;

podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o rezultatima izbora narodnih poslanika;

izdaje uverenje izabranim narodnim poslanicima, u roku od 24 časa od javnog objavljivanja konačnih rezultata izbora;

dostavlja podatke o izboru narodnih poslanika organima nadležnim za prikupljanje i obradu statističkih podataka;

određuje izborne akte koje joj obavezno dostavljaju organi za sprovođenje izbora;

može poveriti pojedine poslove u izboru narodnih poslanika opštinskim izbornim komisijama;

preuzima i obavlja nadležnost opštinske izborne komisije u slučaju da ova ne obavlja svoje nadležnosti u odnosu na izbor narodnih poslanika u skladu sa ovim zakonom;

obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Član 56
Nadležnost pokrajinske izborne komisije

Pokrajinska izborna komisija:

ocenjuje izborni postupak za izbor poslanika u Skupštinu autonomne pokrajine i ukazuje na probleme u funkcionisanju izbornog sistema;

prati ostvarivanje zakona o izborima;

dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji izveštaje o sprovođenju izbora za poslanike u Skupštinu autonomne pokrajine;

stara se o ažurnosti biračkog spiska i najmanje jednom godišnje kontroliše njegovu ažurnost u autonomnoj pokrajini;

organizuje i sprovodi program obrazovanja birača;

organizuje i sprovodi program obrazovanja lica koja su uključena u sprovođenje izbora;

pruža informacije biračima i učesnicima u izbornom postupku o izborima za poslanike u skupštinu automne pokrajine;

donosi poslovnik o radu.

Posle donošenja odluke o raspisivanju izbora pokrajinska izborna komisija:

stara se o zakonitom sprovođenju izbora za poslanike u skupštinu autonomne pokrajine i odgovorna je za to skupštini autonomne pokrajine;

organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora;

određuje biračka područja;

određuje sedište i oglašava biračka mesta;

obrazuje biračke odbore i imenuje predsednika i članove biračkih odbora i njihove zamenike;

utvrđuje broj glasačkih listića za biračka mesta i overava ih i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska, zapisnički predaje biračkim odborima;

utvrđuje da li su izborne liste sastavljene i podnete u skladu sa ovim zakonom;

donosi rešenje o proglašenju izborne liste za izbor poslanika u skupštinu autonomne pokrajine;

utvrđuje rezultate glasanja za izbor poslanika u skupštinu autonomne pokrajine, kao i broj glasova za svaku izbornu listu i broj mandata koji pripada svakoj od izbornih lista;

objavljuje ukupne rezultate glasanja za izbor poslanika u skupštinu autonomne pokrajine, po opštinama i po biračkim mestima u službenom glasilu autonomne pokrajine;

izdaje uverenje izabranom poslaniku najkasnije u roku od 24 časa od javnog objavljivanja rezultata izbora;

podnosi izveštaj o rezultatima izbora skupštini autonomne pokrajine;

dostavlja podatke organima nadležnim za prikupljanje i obradu statističkih podataka;

odlučuje o prigovorima na odluke i akte biračkih odbora;

određuje izborne akte koje joj dostavljaju organi za sprovođenje izbora;

donosi poslovnik o svom radu;

obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Član 57
Nadležnost opštinske izborne komisije

Opštinska izborna komisija:

stara se o ažurnosti biračkog spiska i najmanje jednom godišnje kontroliše njegovu ažurnost u opštini;

prati primenu zakona o izborima;

organizuje i sprovodi program obuke birača;

organizuje i sprovodi program obuke lica koja su uključena u sprovođenje izbora;

donosi poslovnik o radu.

Posle donošenja odluke o raspisivanju izbora opštinska izborna komisija:

stara se o zakonitom sprovođenju izbora u opštini i za svoj rad odgovara Republičkoj izbornoj komisiji;

organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora za poslanike i odbornike;

određuje biračka područja;

određuje sedište i oglašava biračka mesta za izbor odbornika;

obrazuje biračke odbore i imenuje predsednika i članove biračkih odbora;

utvrđuje broj glasačkih listića za biračka mesta na području opštine, overava ih i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska, zapisnički predaje biračkim odborima;

utvrđuje da li su izborne liste sastavljene i podnete u skladu sa ovim zakonom;

donosi rešenje o proglašenju izborne liste;

utvrđuje rezultate glasanja u opštini, kao i broj glasova za svaku od izbornih lista i broj mandata koji pripadaju svakoj od izbornih lista;

izdaje uverenje izabranom odborniku;

javno objavljuje rezultate izbora za odbornike u celini i po biračkim mestima;

podnosi izveštaj o rezultatima izbora skupštini opštine;

odlučuje o prigovorima na odluke i akte biračkih odbora;

dostavlja podatke organima nadležnim za prikupljanje i obradu statističkih podataka;

obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Kad opštinska izborna komisija obavlja poslove u vezi sa izborom narodnih poslanika Narodne skupštine, nadležnost komisije obuhvata:

staranje o zakonitom sprovođenju izbora u opštini i za svoj rad odgovara Republičkoj izbornoj komisiji;

organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora za narodne poslanike;

utvrđuje broj glasačkih listića za biračka mesta na području opštine, overava ih i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska, zapisnički predaje biračkim odborima;

rešenjem utvrđuje rezultate glasanja u opštini, kao i broj glasova za svaku od izbornih lista i dostavlja ga Republičkoj izbornoj komisiji;

odlučuje o prigovorima na odluke i druge akte biračkih odbora;

obavlja druge poslove, po ovlašćenju Republičke izborne komisije.

Član 58
Izborne komisije gradova i grada Beograda

Na izbor, sastav, nadležnost i način rada izbornih komisija gradova i grada Beograda shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na opštinske izborne komisije.

Član 59
Pravni akti izbornih komisija

Izborne komisije donose pravne akte u formi rešenja i zaključaka.

Zaključci su akti izborne komisije kojima se upravlja postupkom.

Rešenja su odluke izborne komisije kojima se odlučuje o pravima učesnika u izbornom postupku i utvrđuju činjenice od značaja za utvrđivanje rezultata izbora.

Rešenje sadrži naročito: uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom leku.

U uvodu se navodi sastav izborne komisije, prisutni članovi izborne komisije, prisustvo ostalih učesnika u izbornom postupku i ostalih lica ovlašćenih da prisustvuju i prate rad izbornih komisija, razlog za donošenje rešenja, mesto i datum donošenja rešenja.

Dispozitiv sadrži odluku o pravima učesnika izbora ili činjenice značajne za utvrđivanje rezultata izbora koje je komisija konstatovala.

Obrazloženje se sastoji od kratkog označenja razloga za donošenje odluke, činjeničnog nalaza komisije, ocene dokaza koje je komisija izvela i označavanje pravnih pravila koja je primenila.

Rešenja organa za sprovođenje izbora dostavljaju se učesnicima u izbornom postupku najkasnije u roku od 24 časa od donošenja.

Protiv pravnih akata organa za sprovođenje izbora, učesnici izbornog postupka o čijem se pravu odlučuje mogu podneti žalbu drugostepenom organu u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Protiv odluka drugostepenog organa može se pokrenuti upravni spor u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja.

Član 60
Uslovi za rad izbornih komisija

Uslove za rad izborne komisije obezbeđuje skupština na čijem se području nalazi sedište izborne jedinice.

Izborne komisije imaju administrativno tehničku službu koja radi neprekidno od dana raspisivanja izbora do konstituisanja skupština.

Član 61
Birački odbor - imenovanje i sastav

Birački odbor u stalnom sastavu čine: predsednik i najmanje dva člana, a u proširenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste koji je predložio najmanje dve trećine kandidata za poslanike, odnosno odbornike od ukupnog broja poslanika, odnosno odbornika koji se bira u izbornoj jedinici, kao i najviše dva zajednička predstavnika drugih podnosilaca izbornih lista u toj izbornoj jedinici.

Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenike.

Predsednika i zamenika predsednika biračkog odbora imenuje izborna komisija rešenjem, najkasnije tri dana po proteku roka za potvrđivanje izbornih lista. Predsednik i zamenik predsednika biračkog odbora imenuju se iz reda birača koji na području izborne jedinice ili na području opštine ostvaruju pravo glasa.

Članove biračkog odbora i njihove zamenike imenuju predlagači kandidata iz reda birača koji ostvaruju pravo glasa na području skupštine za koju se vrši izbor. Predlagač liste kandidata ima pravo na imenovanje jednog člana biračkog odbora, koji može imati najviše tri zamenika. Podnosioci izbornih lista mogu se sporazumeti da u birački odbor imenuju jednog zajedničkog predstavnika.

Član 62
Određivanje opunomoćenih predstavnika u birački odbor

Izborna komisija, u roku od 24 časa od proglašenja izborne liste, rešenjem utvrđuje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za određivanje predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora.

Rešenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za određivanje predstavnika podnosilaca izborne liste izborna komisija dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 časa od donošenja rešenja.

Podnosilac izborne liste odrediće svog opunomoćenog predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora i o tome obaveštava izbornu komisiju. Izborna komisija, najkasnije u roku od 24 časa od dostavljanja obaveštenja, zaključkom poimenično utvrđuje koja lica ulaze u prošireni sastav biračkog odbora.

Predsednik izborne komisije dužan je da, u roku od 24 časa od prijema obaveštenja iz stava 2 ovog člana, izda uverenje svakom članu i zameniku člana biračkog odbora. Ako to ne učini, obaveštenje sa potvrdom o prijemu zamenjuje uverenje člana ili zamenika člana biračkog odbora.

Opunomoćeni predstavnici učestvuju u radu i punovažno odlučuju u biračkom odboru od kada izborna komisija svojim zaključkom konstatuje da su postali članovi biračkog odbora, a najkasnije 15 dana pre dana glasanja.

Član 63
Nadležnosti biračkog odbora

Birački odbor neposredno organizuje glasanje na biračkom mestu, odgovara za pravilnost i obezbeđuje tajnost glasanja, utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu i obavlja druge poslove određene ovim zakonom.

Birački odbor se stara o održavanju reda na biračkom mestu.

Član 64
Način rada biračkog odbora

Na rad biračkog odbora shodno se primenjuju odredbe člana 51 ovog zakona.

U radu biračkog odbora može, pored člana biračkog odbora učestvovati i njegov zamenik, ali istovremeno može biti samo jedan na biračkom mestu i samo jedan od njih ima pravo glasa.

Uslove za rad biračkog odbora obezbeđuje skupština na čijem se području nalazi sedište biračkog odbora.

Na odluke i akte biračkog odbora shodno se primenjuju odredbe člana 59 ovog zakona.

Član 65
Odnos biračkog odbora i izborne komisije

Za svoj rad birački odbor odgovara izbornoj komisiji.

Izborna komisija može zaključkom ovlastiti svog člana ili zamenika člana da, u ime izborne komisije, obavlja kontrolu rada biračkog odbora u toku glasanja.

U slučaju da član izborne komisije uoči nepravilnosti na biračkom mestu, dužan je da to saopšti biračkom odboru i da mu da nalog da ih otkloni. Ako birački odbor ne postupi po nalogu, član izborne komisije o tome, bez odlaganja, obaveštava izbornu komisiju. O izvršenoj kontroli i nalogu člana izborne komisije, izborna komisija sastavlja službenu belešku.

VII Izborna komunikacija

Član 66
Prava građana u komunikaciji

Građani imaju pravo da, preko javnih glasila, budu blagovremeno, istinito i nepristrasno obavešteni o svim aktivnostima učesnika izbornog postupka i događajima značajnim za izbore.

Član 67
Prava učesnika u izbornom postupku

Učesnici u izbornom postupku imaju pravo na jednak pristup javnim glasilima i na blagovremeno, istinito i nepristrasno obaveštavanje o svojim aktivnostima.

Za predstavljanje izbornih aktivnosti nije dozvoljeno koristiti imovinu (novac, tehnička sredstva, oprema i sl.) državnih organa, javnih preduzeća, javnih ustanova i fondova, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Član 68
Obaveze izbornih i drugih državnih organa

Izborni i drugi državni organi dužni su da svim javnim glasilima, pod jednakim uslovima, omoguće uvid u sve informacije od značaja za izbore.

Član 69
Obaveze javnih glasila

Javna glasila dužna su da u izbornoj komunikaciji poštuju profesionalne standarde i da u duhu tolerancije, u celini svojih programa ili rubrika, obezbede ravnopravan tretman svih učesnika u izbornom postupku.

Javna glasila ne smeju da omoguće učesnicima u izbornom postupku predstavljanje programa ili kandidata izvan informativno-političkih programa ili rubrika.

Javna glasila ne smeju da odbiju objavljivanje izborne poruke, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Član 70
Plaćeno političko oglašavanje

Plaćeno političko oglašavanje ili zakupljivanje termina za izborno predstavljanje nije dozvoljeno u elektronskim glasilima i u glasilima koja se finansiraju iz javnih prihoda.

Član 71
Uslovi za plaćeno političko oglašavanje

Komercijalna javna glasila obavezna su da definišu uslove za plaćeno političko oglašavanje najkasnije sedam dana pre početka izborne kampanje. Uslovi moraju biti jednaki za sve učesnike, cene moraju biti jednake sa najnižim komercijalnim cenama i ne smeju se menjati posle utvrđivanja.

Član 72
Obeležavanje plaćenog političkog oglašavanja

Komercijalna javna glasila dužna su da vidno označe sadržaj čije objavljivanje plaća učesnik u izbornom postupku, kao i da je poruka plaćena.

Javno oglašavanje dobrotvornih aktivnosti političkih stranaka i kandidata nije dozvoljeno u vreme izborne kampanje.

Član 73
Objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja

Nije dozvoljeno objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja o izborima sedam dana pre glasanja.

Na dan glasanja, do zatvaranja biračkih mesta, nije dozvoljeno objavljivati prethodne rezultate i procene rezultata izbora.

Član 74
Glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda

Glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda obavezna su da obezbede besplatne termine za predstavljanje svih učesnika u izbornom postupku pod uslovima koji su utvrđeni u Pravilima o ponašanju javnih glasila u izborima.

Glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda obavezna su da, radi kvalitetnog informisanja građana, pripreme i specijalizovane izborne programe ili rubrike (debate, intervjui, tematske rasprave) u kojima će obezbediti ujednačenu zastupljenost predstavnika različitih političkih stranaka i kandidata.

Glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda dužna su da u redovnim informativno-političkim programima ili rubrikama, blagovremeno, istinito i nepristrasno tretiraju sve učesnike u izbornom postupku i da njihove aktivnosti od podjednakog značaja za javnost predstave na isti način.

Kada su kandidati na izborima direktori, glavni i odgovorni urednici i urednici informativnih programa ili rubrika u glasilima koja se finansiraju iz javnih prihoda, ne mogu obavljati ove profesionalne funkcije u vreme izborne kampanje.

Član 75
Komercijalna javna glasila

Komercijalna javna glasila koja imaju redovne informativno-političke programe ili rubrike, ili u toku kampanje uvedu specijalizovane izborne programe ili rubrike, dužna su da u njima blagovremeno, istinito i nepristrasno tretiraju sve učesnike u izbornom postupku.

Član 76
Pravila o ponašanju javnih glasila

Javna glasila obavezna su da se pridržavaju Pravila o ponašanju javnih glasila u izborima. Pravila usvaja Narodna skupština, na predlog Medijskog izbornog saveta, najkasnije istekom roka za raspisivanje izbora.

U slučaju prevremenih izbora važe pravila primenjena na prethodnim izborima.

Član 77
Medijski izborni savet

Rad javnih glasila u izbornoj kampanji prati Medijski izborni savet.

Medijski izborni savet bira Narodna skupština najkasnije tri meseca pre isteka poslednjeg roka kada se moraju raspisati izbori.

U slučaju prevremenih izbora, funkciju vrši Medijski izborni savet sa prethodnih izbora.

Medijski izborni savet ima iste nadležnosti i za lokalne izbore.

Rad Medijskog izbornog saveta počinje od dana raspisivanja izbora i traje do dana saopštavanja izbornih rezultata. U tom periodu Medijski izborni savet se nalazi u stalnom zasedanju.

Rad Medijskog izbornog saveta finansira se iz budžeta Republike.

Član 78
Sastav Medijskog izbornog saveta

Članove Medijskog izbornog saveta predlažu profesionalne novinarske organizacije.

Polovinu članova Medijskog izbornog saveta čine medijski i pravni eksperti. Drugu polovinu čine novinarski profesionalci u jednakoj srazmeri iz glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda i iz komercijalnih glasila koja imaju informativno-političke programe ili rubrike. Članovi se biraju iz javnih glasila koja pokrivaju najmanje četvrtinu teritorije Republike, odnosno srazmerno veličini tiraža.

ALTERNATIVA: Članove Medijskog izbornog saveta predlažu profesionalne novinarske organizacije i podnosioci izbornih lista koje imaju predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji na paritetnoj osnovi.

U Medijskom izbornom savetu moraju biti podjednako zastupljeni predstavnici glasila koja se finansiraju iz javnih prihoda i iz komercijalnih glasila koja imaju informativno-političke programe ili rubrike. Članovi se biraju iz javnih glasila koja pokrivaju najmanje četvrtinu teritorije Republike, odnosno srazmerno veličini tiraža.

Član 79
Nadzorna funkcija

Radi obavljanja nadzorne funkcije, Medijski izborni savet obavezan je da samostalno organizuje posmatranje rada javnih glasila. Za te potrebe Medijski izborni savet angažuje nezavisni ekspertski tim koji ga svakodnevno informiše o primeni Pravila o ponašanju javnih glasila u izborima.

Medijski izborni savet je obavezan da razmatra nalaze ekspertskog tima, kao i pritužbe građana, učesnika u izbornom postupku, javnih glasila ili izbornih i drugih državnih organa.

Član 80
Odlučivanje Medijskog izbornog saveta

Medijski izborni savet donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

Član 81
Ovlašćenja Medijskog izbornog saveta

Medijski izborni savet može predložiti Republičkoj izbornoj komisiji da proglasi izbore neregularnim u slučaju:

• izuzetnog favorizovanja pojedinih stranaka, izbornih lista ili kandidata tokom kampanje u najgledanijim programima eklektronskih glasila koji se finansiraju iz javnih prihoda;

• da izborni ili drugi državni organi tokom kampanje sistematski krše obavezu da pod jednakim uslovima dostavljaju informacije različitim glasilima ili odbijaju da saopšte informacije od značaja za izbore.Protiv odluke Republičke izborne komisije, Savet može pokrenuti upravni spor u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja.

Član 82
Objavljivanje odluka Medijskog izbornog saveta

Javna glasila dužna su da objave odluke Saveta koja se odnose na njihovo nepoštovanje Pravila u prvom narednom izdanju i da u istom terminu ili rubrici objave ispravku ili demanti kad to Savet zahteva.

Javna glasila dužna su da objave ocenu Medijskog izbornog saveta da izborni ili drugi državni organ:

• javnim glasilima pruža informacije pod nejednakim uslovima;

• odbija ili ne dozvoljava uvid u informacije iz svoje nadležnosti.

Član 83
Pokretanje sudskog postupka

Medijski izborni savet može pred nadležnim sudskim, odnosno prekršajnim organom pokrenuti postupak u slučaju da javno glasilo:

• izuzetno favorizuje pojedine učesnike u izbornom postupku;

• pod nejednakim uslovima pruža komercijalne usluge;

• ne objavi odluku Saveta o povredi Pravila o ponašanju javnih glasila ili odbije da objavi ispravku ili demanti pod utvrđenim uslovima;

• izvan informativnih programa ili rubrika objavljuje izborne poruke;

• ne označi kao plaćeni politički oglas sadržaj čije objavljivanje plaća izborni učesnik;

• krši izbornu tišinu;

• objavljuje rezultate ili procene rezultata izbora pre zatvaranja biračkih mesta;

• objavljuje rezultate istraživanja javnog mnjenja posle dozvoljenog roka.

VIII Kandidovanje

Član 84
Uslovi za kandidovanje

Kandidat može biti svaki državljanin SRJ koji je potpuno poslovno sposoban, pod uslovom da u trenutku podnošenja predloga ne postoje smetnje za kandidaturu utvrđene ovim zakonom i da ne obavlja sudijsku profesiju, profesiju tužioca, javnog pravobranioca i da nije profesionalni pripadnik vojske ili policije.

Kandidat mora imati prebivalište na području na kojem se prostire nadležnost skupštine za koju se kandiduje.

Isto lice može biti kandidat za poslanika, odnosno odbornika samo na jednoj izbornoj listi i samo u jednoj izbornoj jedinici.

Član 85
Pravo predlaganja kandidata

Pravo predlaganja kandidata na izbornim listama, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, pripada političkim strankama registrovanim u Srbiji i u SRJ, kao i grupama građana za izbor odbornika.

Pravo predlaganja kandidata na izbornim listama političke stranke mogu ostvarivati posebno ili u koalicijama.

Stranke koje obrazuju izbornu koaliciju, posebnim sporazumom uređuju svoja međusobna prava i obaveze u vezi sa izborima, a naročito u pogledu raspodele mandata koje osvoji zajednička lista. Sporazum obavezuje pri verifikaciji mandata.

Istovremeno sa podnošenjem izborne liste koalicije, izbornoj komisiji se dostavlja i sporazum o pravima i dužnostima članica koalicije.

Član 86
Izborna lista

Pravo predlaganja kandidata realizuje se putem izbornih lista.

Svaka izborna lista ima nosioca. Nosilac izborne liste je kandidat na listi čije je ime navedeno pod rednim brojem jedan. Isto lice može biti nosilac samo jedne izborne liste. Nosioca izborne liste određuje predlagač liste.

Izborna lista sadrži imena kandidata za poslanike, odnosno odbornike. Podnosilac izborne liste samostalno određuje redosled kandidata na listi.

Član 87
Naziv izborne liste

Izborna lista ima naziv.

Naziv izborne liste određuje se prema nazivu političke stranke koja podnosi izbornu listu. Naziv liste određuje predlagač izborne liste.

Ako dve ili više političkih stranaka podnesu zajedničku izbornu listu, naziv liste određuje se sporazumom između stranaka koje čine izbornu koaliciju.

Podnosilac izborne liste grupe građana, uz naziv izborne liste, koja nosi opšti naziv "izborna lista grupe građana", određuje i bližu oznaku izborne liste i dostavlja je izbornoj komisiji zajedno sa predlogom izborne liste.

Član 88
Broj kandidata na izbornoj listi

Na jednoj izbornoj listi može biti najmanje jedna trećina, a najviše onoliko kandidata koliko poslanika, odnosno odbornika se bira u izbornoj jedinici.

Ako se na izbornoj listi nalaze imena većeg broja kandidata od broja poslanika, odnosno odbornika koji se bira u izbornoj jedinici, sa liste se brišu imena kandidata počevši od poslednjeg ka prvom, sve do broja kandidata koji odgovara broju poslanika, odnosno odbornika koji se bira u izbornoj jedinici.

Član 89
Podaci koji se unose u izbornu listu

U izbornu listu unose se sledeći podaci o kandidatima: prezime, ime, godina rođenja, zanimanje i mesto prebivališta.

Imena kandidata na izbornoj listi navode se pod rednim brojevima.

Uz ime i podatke o nosiocu izborne liste stoji naznaka "nosilac izborne liste".

Izbornu listu potpisuje lice koje ima deponovan potpis kod organa nadležnog za registraciju političke stranke. Kad izbornu listu podnosi grupa građana, izbornu listu potpisuje lice koje je prvo navedeno na spisku grupe građana. Predlog izborne liste koalicije potpisuje lice koje svojim sporazumom odredi koalicija.

Član 90
Podnošenje izborne liste

Podnosilac izborne liste dužan je da je podnese nadležnoj izbornoj komisiji, najkasnije 30 dana pre glasanja.

Predlog liste podnosi se nadležnoj izbornoj komisiji u tri primerka.

Član 91
Prilozi uz predlog izborne liste

Uz predlog izborne liste predlagač liste dužan je da, za svakoga od kandidata sa liste, dostavi izbornoj komisiji izborne jedinice sledeću dokumentaciju:

• pismenu izjavu o prihvatanju kandidature;

• potvrdu o biračkom pravu;

• potvrdu o prebivalištu;

• potpisanu izjavu o imovnom stanju kandidata;

• potpisanu izjavu da će poštovati propise o finansiranju izborne kampanje.

• potpisanu izjavu o direktorskim i upravljačkim funkcijama u javnim preduzećima i ustanovama koje je kandidat obavljao protekle četiri godine.Spisak podrške predlogu izborne liste sadrži spisak ličnih imena, adresa, matičnog broja ili broja lične karte birača, koji svojim potpisima podržavaju predlog izborne liste.

Političke stranke koje su na poslednjim izborima stekle pravo na poslanički mandat samostalno ili u koaliciji, za saveznu skupštinu, Narodnu skupštinu ili skupštinu autonomne pokrajine nisu dužne da uz predlog liste podnose spisak potpisa podrške birača.

Sve ostale političke stranke dužne su da uz predlog izborne liste dostave spisak potpisa podrške birača.

Izborna lista je utvrđena ako je svojim potpisima podrži:

• 1.000 birača za izbor poslanika u skupštinu autonomne pokrajine;

• 5.000 birača za izbor poslanika u Narodnu skupštinu Republike Srbije.Izborna lista grupe građana za izbor odbornika utvrđena je ako je svojim potpisima podrži najmanje:

• 200 birača u opštini do 20.000 birača;

• 300 birača u opštini od 20.000 do 50.000 birača;

• 500 birača u opštini preko 50.000 birača;

• 1.000 birača u gradu Beogradu.Birač može svojim potpisom podržati samo jednu izbornu listu za izbor odbornika, jednu izbornu listu za izbor poslanika u skupštinu autonomne pokrajine i jednu izbornu listu za izbor narodnih poslanika u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Prilikom prikupljanja potpisa građana predlagač je dužan da na to upozori birača.

Metodologiju provere podataka iz stava 5 ovoga člana, kao i metodologiju utvrđivanja autentičnosti potpisa birača bliže utvrđuje Republička izborna komisija.

Član 92
Prikupljanje potpisa birača

Podnosilac izborne liste određuje ovlašćena lica za prikupljanje potpisa birača koji podržavaju izbornu listu, i izdaje im posebno ovlašćenje za prikupljanje potpisa.

Licu koje prikuplja potpise izdaje se identifikaciona kartica, koju je dužno da nosi na vidnom mestu.

Lice ovlašćeno da prikuplja potpise građana, svojim potpisom koji stavlja na kraju svake stranice obrasca za prikupljanje potpisa, potvrđuje da je verodostojno uneo podatke koje je birač naveo.

Zabranjeno je prikupljanje potpisa građana na radnim mestima, kao i svaki vid prisiljavanja građana da svojim potpisom podrže izbornu listu.

Lice koje prikuplja potpise, dostavlja na disketi matične brojeve, odnosno brojeve lične karte birača koji su svojim potpisom podržali liste. Ako na dve liste bude isti matični broj ili broj lične karte, tačnost podataka se proverava neposredno od birača.

Lice ovlašćeno da prikuplja potpise građana odgovorno je za falsifikovanje podataka iz spiska za potpise kao i za svesno dostavljanje lažnog spiska.

Odgovornost lica za prikupljanje potpisa ne isključuje odgovornost predlagača liste.

Član 93
Povlačenje predloga izborne liste

Podnosilac izborne liste može, u celini ili delimično, povući izbornu listu najkasnije do dana pravosnažnosti rešenja o proglašenju izborne liste. Podnosilac izborne liste povlači izbornu listu podneskom koji predaje izbornoj komisiji.

Kandidat predložen na izbornoj listi može odustati od kandidature, podneskom koji se predaje izbornoj komisiji pre pravosnažnosti rešenja o proglašenju izborne liste. Ako nosilac liste povuče svoju kandidaturu, politička stranka određuje novog nosioca.

Povlačenje predloga izborne liste i kandidature su neopozivi.

Povlačenjem izborne liste predlagač izborne liste gubi sva prava i obaveze koja mu po tom osnovu pripadaju po odredbama ovog zakona.

Član 94
Promene u izbornoj listi posle proglašenja

Ako kandidat po donošenju rešenja o proglašenju izborne liste bude pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti, ako izgubi državljanstvo SRJ, ako promeni mesto prebivališta, pa više nema prebivalište na području izborne jedinice, ukoliko odustane od kandidature i ako nastupi smrt kandidata, podnosilac izborne liste gubi pravo da predloži novog kandidata.

Ako usled ovih razloga na izbornoj listi ostane manji broj kandidata od minimalnog zakonom utvrđenog broja, podnosilac izborne liste zadržava sva prava učesnika izbornog postupka.

Položaj na izbornoj listi kandidata iz stava 1 ovog člana zauzima kandidat koji je sledeći po redosledu.

Član 95
Ispitivanje predloga izborne liste

Nadležna izborna komisija ispituje dopuštenost, urednost i blagovremenost predloga izborne liste i u roku od 24 časa od podnošenja predloga izborne liste donosi rešenje i odmah ga dostavlja svim predlagačima izbornih lista.

Predlog se smatra nedopuštenim ako ga je podneo predlagač koji nema pravo podnošenja predloga izborne liste ili ako je na listi kao kandidat predloženo lice koje ne može biti predloženo za kandidata ili ako je predlog podnet nenadležnoj izbornoj komisiji.

Predlog koji je povučen postaje nedopušten, u celini ili delimično, danom povlačenja predloga, odnosno odustanka od kandidature.

Predlog je neblagovremen ako u izbornu komisiju stigne posle ponoći poslednjeg dana roka za predlaganje kandidata ili po isteku roka određenog za otklanjanje nedostataka u predlogu.

Predlog je neuredan ako ne ispunjava uslove predviđene članovima 89, 90 i 91 ovoga zakona.

Član 96
Odbacivanje predloga izborne liste

Ako je predlog izborne liste neblagovremen ili nedopušten, izborna komisija će ga odbaciti u celini ili delimično. Izborna komisija o tome odlučuje u formi rešenja.

Ako je predlog izborne liste neuredan, izborna komisija će rešenjem naložiti predlagaču liste da otkloni nedostatke. U dispozitivu rešenja izborna komisija navodi i uputstvo kojim ukazuje koje nedostatke je potrebno otkloniti. Rešenje se odmah dostavlja predlagaču izborne liste.

Predlagač izborne liste je u obavezi da u roku od 24 časa od prijema rešenja otkloni nedostatke u izbornoj listi. Ako predlagač ne otkloni nedostatke, izborna komisija će svojim rešenjem odbaciti predlog izborne liste kao neuredne. Rešenje o odbacivanju predloga izborna komisija donosi u roku od 24 časa od prijema podneska podnosioca izborne liste kojim se predlog izborne liste uređuje.

Član 97
Delimično odbacivanje predloga izborne liste

Ako je deo predloga izborne liste nedopušten ili neuredan, a preostali deo nema nedostataka, izborna komisija donosi rešenje o delimičnom odbacivanju predloga izborne liste. Na rešenje o delimičnom odbacivanju predloga izborne liste primenjuju se odredbe člana 99 ovoga zakona.

Član 98
Proglašenje izborne liste

Ako nadležna izborna komisija utvrdi da izborna lista nema nedostataka, odnosno ukoliko su nedostaci u izbornoj listi u roku otklonjeni, donosi rešenje o potvrđivanju i proglašenju izborne liste, najkasnije u roku od 24 časa od dostavljanja predloga izborne liste.

U rešenju o proglašenju izborne liste izborna komisija navodi naziv izborne liste, sedište predlagača i imena svih kandidata sa liste.

Ako je predlagač izborne liste grupa građana, navodi se da je predlagač grupa građana, kao i ime i prezime i prebivalište prvoga građanina na spisku građana koji podržavaju predlog izborne liste.

Ako je predlagač izborne liste koalicija, uz naziv liste navodi se da je predlagač koalicija i nabrajaju se članovi koalicije.

Član 99
Obaveštavanje Republičke izborne komisije

Primerak svih predloga izbornih lista i svih rešenja, prvostepena izborna komisija dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 24 časa od donošenja rešenja.

Republička izborna komisija, po prijemu rešenja od prvostepenih izbornih komisija, odmah obaveštava javna glasila o proglašenim izbornim listama.

IX Izborna dokumentacija

Član 100
Izborna dokumentacija

Izbornu dokumentaciju čine:

• izborna dokumentacija za pripremu izbora;

• izborna dokumentacija za glasanje;

• izborna dokumentacija za utvrđivanje rezultata glasanja

Pravila o izbornoj dokumentaciji su sadržana u aneksu I ovog zakona i čine njegov sastavni deo.

U aneksu III ovog zakona nalaze se obrasci za izborni materijal.

X Tehnička oprema za izbore

Član 101
Tehnička oprema

Tehničku opremu za izbore čine:

• glasačke kutije;

• kabine za glasanje ili paravani za glasanje;

• izborni plakati;

• pribor za pisanje;

• pribor za pečaćenje (pečatni vosak, jemstvenik i žig);

• sprej za obeležavanje;

• optički čitač.

Pravila o tehničkoj opremi sadržana su u Aneksu II ovog zakona.

XI Glasanje

Član 102
Biračko mesto na kome birač glasa

Birač glasa na biračkom mestu na kome je upisan u izvod iz biračkog spiska.

Izuzetno birač može da glasa i van biračkog mesta na kome je upisan u izvod iz biračkog spiska, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.

Način glasanja van biračkog mesta, kao i broj birača koji su na taj način ostvarili svoje biračko pravo, unosi se u zapisnik o radu biračkog odbora.

Član 103
Obaveštenje o glasanju

Organ nadležan za vođenje biračkih spiskova dostavlja biračima obaveštenje o glasanju, najkasnije pet dana pre glasanja.

U obaveštenju se navodi: dan i vreme u kome se odvija glasanje; broj i adresu biračkog mesta na kome birač glasa i broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska.

Član 104
Ponašanje na biračkom mestu

Birački odbor je dužan da se brine o zakonitom i pravilnom toku glasanja kao i o održavanju reda na biračkom mestu.

Birač je dužan da poštuje pravila o postupanju na biračkom mestu.

Niko ne sme doći na biračko mesto pod oružjem, sa opasnim oruđem ili u alkoholisanom stanju.

Na biračkom mestu zabranjeno je korišćenje pejdžera, mobilnih telefona ili drugih sredstava veza i komunikacija od strane birača.

Pripadnici policije na dužnosti mogu ući na biračko mesto samo uz dozvolu predsednika biračkog odbora i samo ako su na biračkom mestu narušeni red i mir.

Ako se u toku glasanja povrede odredbe stavova 1 do 5 ovoga člana birački odbor se može raspustiti rešenjem izborne komisije.

Dok je biračko mesto otvoreno i traje glasanje, na biračkom mestu moraju biti prisutni članovi stalnog sastava biračkog odbora ili njihovi zamenici.

Na biračkom mestu može biti prisutan istovremeno samo onoliki broj birača koliko ima kabina ili paravana za glasanje.

Zabranjeno je zadržavanje na biračkom mestu svih lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem glasanja, utvrđene ovim zakonom.

Predstavnici javnih glasila, domaći i strani posmatrači izbora, mogu u okviru svojih nadležnosti pratiti tok glasanja, pod uslovom da imaju uredne akreditacije za praćenje izbora.

Član 105
Vreme u kome se obavlja glasanje

Biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 21,00 časova. U toku ovog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.

Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku zatvaranja biračkog mesta omogućiće se da glasaju. U tom slučaju birački odbor je dužan da prethodno utvrdi broj i identitet tih birača.

Ako se na biračkom mestu naruši red, birački odbor može odlučiti da se glasanje prekine, dok se red ne uspostavi. Razlozi i trajanje prekida glasanja unose se u zapisnik o radu biračkog odbora.

Ako je glasanje prekinuto duže od jednoga časa, produžava se onoliko koliko je trajao prekid.

Član 106
Kontrola glasačke kutije

Birački odbor proverava glasačku kutiju u prisustvu birača koji prvi dođe na biračko mesto. Rezultat kontrole upisuje se u kontrolni list koji potpisuju članovi biračkog odbora i birač koji je prisustvovao kontroli glasačke kutije.

U glasačku kutiju se ubacuje kontrolni list, a zatim se ona, u prisustvu prvog birača pečati, što se unosi u zapisnik o radu biračkog odbora.

Član 107
Identifikacija birača

Pre ulaska na biračko mesto obavlja se provera optičkim čitačem.

Birač saopštava biračkom odboru svoje ime i prezime, a ličnom kartom ili drugom ispravom koja sadrži fotografiju i u kojoj je sadržan matični broj birača ili broj lične karte, dokazuje svoj identitet.

Posle provere identiteta nanosi se sprej za obeležavanje.

Birač predaje biračkom odboru i obaveštenje o glasanju, zajedno sa ispravom kojom dokazuje svoj identitet. Birač koji nije primio obaveštenje o glasanju, ili nije predao biračkom odboru obaveštenje o glasanju ima pravo da glasa. Obaveštenje o glasanju ne može poslužiti kao dokaz o identitetu birača.

Birač ne može glasati bez dokaza o svom identitetu.

Predsednik ili član biračkog odbora, pošto utvrdi identitet birača, zaokružuje redni broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska, objašnjava mu način glasanja i predaje glasački listić.

Prijem glasačkog listića birač potvrđuje potpisom u spisak birača.

Ako se na istom biračkom mestu istvoremeno obavlja glasanje za više izbora birač dokazuje svoj identitet za svaki od izbora na kojima želi da učestvuje.

Član 108
Način glasanja

Birač glasa lično.

Birač može glasati samo za jednu od izbornih lista sa glasačkog listića.

Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa, odnosno zaokruživanjem naziva izborne liste i imena i prezimena nosioca izborne liste.

Birač sam presavija pupunjeni glasački listić tako da se ne vidi kako je glasao, stavlja ga u koverat, a njega u odgovarajuću glasačku kutiju, i odmah napušta biračko mesto.

Član 109
Zabrana promene u izvodima iz biračkih spiskova

Na dan glasanja ne mogu se vršiti nikakve promene u izvodima iz biračkih spiskova.

Ako postupi suprotno odredbama stava 1 ovog člana, birački odbor se raspušta i glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja.

Na predlog podnosilaca izbornih lista, Izborna komisija izborne jedinice konstatuje svojim rešenjem da li su nastupile povrede iz stava 1. ovog člana

Član 110
Odstupanje od pravila ličnog glasanja

Birač koji nije u mogućnosti da glasa lično (slepo, invalidno ili nepismeno lice) ima pravo da povede lice koje će, umesto njega, na način na koji mu birač odredi, ispuniti glasački listić, odnosno obaviti glasanje.

Broj birača i način glasanja iz stava 1 ovoga člana unosi se u zapisnik o radu biračkog odbora.

Član 111
Glasanje van biračkog mesta

Birač koji nije u mogućnosti da glasa na biračkom mestu (nemoćno ili sprečeno lice), a želi da glasa, obavestiće o tome birački odbor. Birački odbor će preko svojih poverenika za glasanje putem pisma, omogućiti takvom licu da glasa, na način koji obezbeđuje neposrednost i tajnost glasanja.

Pošto je obavešten o nemogućnosti birača da glasa na biračkom mestu, birački odbor će, preko svojih poverenika za glasanje putem pisma, dostaviti biraču u službenoj koverti overeni glasački listić, zbirnu izbornu listu, potvrdu o biračkom pravu i poseban koverat za popunjeni glasački listić. Glasovi dati putem pisma dostavljaju se biračkom odboru najkasnije do 24 časa na dan glasanja.

Pošto poverenici za glasanje putem pisma utvrde identitet birača saglasno članu 110 ovog zakona i upoznaju ga sa načinom glasanja, predaju mu izbornu dokumentaciju i napuštaju prostoriju u kojoj birač glasa.

Birač potvrđuje svojim potpisom na potvrdi o biračkom pravu da je primio izbornu dokumentaciju. Pošto birač glasa, presavija glasački listić i stavlja ga u službeni koverat za glasački listić koji poverenici pred njim pečate žigom na pečatnom vosku. Potom se zatvoreni koverat u kome se nalazi glasački listić, kao i potvrda o biračkom pravu, stavljaju u službeni koverat, koji poverenici pred biračem pečate.

Poverenici predaju službeni koverat koji birački odbor otvara i na osnovu potpisane potvrde o biračkom pravu zaokružuje redni broj pod kojim je birač registrovan u izvodu iz biračkog spiska, a neotvoreni koverat sa glasačkim listićem ubacuje u glasačku kutiju.

Ukoliko potvrda o biračkom pravu nije overena potpisom birača, takav glasački listić će se smatrati nevažećim.

Način glasanja iz stava 1 ovog člana i broj birača koji su glasali putem pisma unose se u zapisnik o radu biračkog odbora.

Član 112
Glasanje birača na odsluženju vojnog roka

Birači koji se u vreme glasanja nalaze na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi, odnosno koji izvršavaju obavezu u jedinicama i ustanovama Vojske Jugoslavije, glasaju na posebnim biračkim mestima u skladu sa članom 30. stavom 3. ovog zakona.

Član 113
Glasanje putem pisma

Birači koji se na dan glasanja nalaze van mesta u kome su upisani u birački spisak, mogu glasati putem pisma.

Birači iz stava 1 ovog člana obraćaju se biračkom odboru na biračkom mestu na kome su upisani u izvod iz biračkog spiska zahtevom da im se omogući glasanje putem pisma.

Pošto birački odbor primi zahtev birača, odmah dostavlja biraču obaveštenje o načinu glasanja, glasački listić, zbirnu izbornu listu, poseban koverat za glasački listić, potvrdu o biračkom pravu i službeni koverat.

Kada birač iz stava 1 ovog člana glasa, zatvara glasački listić u poseban koverat. Potom zatvoreni koverat u kome se nalazi glasački listić i potvrdu o biračkom pravu koju je overio svojim potpisom stavlja u službeni koverat, koji zatim dostavlja biračkom odboru iz stava 2 ovog člana.

Kada birački odbor primi službeni koverat, otvara ga, konstatuje da li se u njemu nalazi overena potvrda o biračkom pravu i zaokružuje redni broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska. Potom neotvoreni koverat u kome se nalazi glasački listić ubacuje u glasačku kutiju.

Ukoliko u službenom kovertu nema overene potvrde o biračkom pravu, smatra se da birač iz stava 1 ovoga člana nije glasao.

Član 114
Glasanje birača na brodovima koji plove pod zastavom Savezne Republike Jugoslavije i u m diplomatsko-konzularnim predstavništvima

Birači koji kao članovi posada brodova koji plove pod zastavom Savezne Republike Jugoslavije, na dan glasanja se nalaze izvan teritorijalnih voda Savezne Republike Jugoslavije, kao i birači na radu u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Savezne Republike Jugoslavije i članovi njihovih porodica koji žive u inostranstvu, glasaju na posebnim biračkim mestima koja se obrazuju na brodu ili u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu.

Državljani SRJ koji su stalno nastanjeni u inostranstvu glasaju u diplomatsko-konzularnom predstavništvu prema propisima zemlje domaćina.

Uslove za glasanje birača iz stava 1 ovoga člana obezbeđuju Ministarstvo za saobraćaj i Savezno ministarstvo za inostrane poslove.

Na osnovu evidencija nadležnih ministarstava i podataka organa koji vode biračke spiskove o biračima iz stava 1 ovoga člana, izborna komisija je dužna da sačini i overi posebne izvode iz biračkog spiska kao i potvrde o biračkom pravu za te birače i dostavlja ih zajedno sa potrebnim brojem overenih glasačkih listića, koverata za glasačke listiće, zbirnih izbornih lista, posebnim službenim kovertama biračkom odboru na brodu, odnosno u diplomatsko-konzularnom predstavništvu.

Za sprovođenje glasanja na brodu, odnosno u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu, starešina broda, odnosno ovlašćeno lice u predstavništvu, obrazuje birački odbor sastavljen iz reda birača na brodu, odnosno u predstavništvu.

Pošto birački odbor utvrdi identitet birača iz stava 1 ovoga člana, birač glasa, savija glasački listić i zatvara ga u poseban koverat. Potom zatvoreni koverat u kome se nalazi glasački listić stavlja zajedno sa potpisanom potvrdom o biračkom pravu u službeni koverat koji birački odbor pred njim pečati.

Organ nadležan za sprovođenje izbora na brodu, odnosno u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu, bez odlaganja dostavlja izbornoj komisiji zapečaćene službene koverte.

Član 115
Glasanje birača u pritvoru ili u ustanovama za izdržavanje zavodskih sankcija

Birači koji se na dan glasanja nalaze u pritvoru ili izdržavaju zavodske sankcije, glasaju na posebnim biračkim mestima koja utvrdi Republička izborna komisija, na predlog Ministarstva pravde.

Republička izborna komisija imenuje članove biračkih odbora koji se obrazuju u ustanovama pritvora ili ustanovama za izdržavanje zavodskih sankcija.

Uslove za glasanje birača iz stava 1 ovoga člana obezbeđuje Ministarstvo pravde.

Na osnovu evidencija nadležnog ministarstva i podataka organa koji vode biračke spiskove o biračima iz stava 1 ovoga člana, izborna komisija sastavlja i overava posebne izvode iz biračkog spiska kao i potvrde o biračkom pravu za te birače i dostavlja ih biračkom odboru, zajedno sa potrebnim brojem overenih glasačkih listića, koverata za glasačke listiće, zbirnih izbornih lista, posebnim službenim kovertama.

Pošto birački odbor utvrdi identitet birača iz stava 1 ovoga člana, birač glasa, savija glasački listić i zatvara ga u poseban koverat. Potom zatvoreni koverat u kome se nalazi glasački listić, zajedno sa potvrdom o biračkom pravu, koju je overio svojim potpisom stavlja u službeni koverat koji birački odbor pred njim pečati.

Birački odbor bez odlaganja dostavlja izbornoj komisiji službene koverte.

Izborna komisija u posebnom zapisniku utvrđuje rezultate glasanja birača iz stava 1 ovoga člana.

Ukoliko u službenom kovertu nema overene potvrde o biračkom pravu, smatra se da birač iz stava 1 ovoga člana nije glasao.

Član 116
Utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu

Po završenom glasanju, birački odbor preduzima ove radnje sledećim redosledom:

• utvrđuje na osnovu uvida u izvod iz biračkog spiska koliko birača je glasalo na tom biračkom mestu i ovaj broj unosi u zaspisnik;

• utvrđuje broj neupotrebljenih glasačkih listića, stavlja ih u poseban koverat koji pečati, a broj unosi u zapisnik;

• otvara glasačku kutiju i proverava da li se u njoj nalazi kontrolni listić, i svoj nalaz konstatuje u zapisniku;

• odvaja važeće od nevažećih glasačkih listića, prebrojava ih i broj važećih i broj nevažećih glasačkih listića unosi u zapisnik;

• razvrstava važeće glasačke listiće po izbornim listama;

• prebrojava glasove date svakoj od izbornih lista i broj unosi u zapisnik.Nevažeći glasački listić je nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi pouzdano za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste.

Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali ili da nedostaje kontrolni listić, birački odbor se raspušta rešenjem izborne komisije, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja.

Na biračkim mestima na kojima se glasanje ponavlja rezultati glasanja utvrđuju se posle ponovljenog glasanja.

Član 117
Zapisnik o rezultatima glasanja na biračkom mestu

Kada birački odbor utvrdi rezultate glasanja, sastavlja zapisnik u koji unosi podatke iz člana 10 Aneksa I ovog zakona.

Zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju članovi biračkog odbora.

Zapisnik je punovažan ako ga potpiše većina članova biračkog odbora. Član biračkog odbora može uskratiti svoj potpis na zapisnik, uz obavezno navođenje primedaba u zapisnik.

Svaki član biračkog odbora dobija kopiju zapisnika.

Član 118
Dostavljanje izborne dokumentacije sa biračkog mesta izbornoj komisiji

Kada utvrdi rezultate glasanja, birački odbor će, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 12 časova od zatvaranja biračkog mesta, dostaviti izbornoj komisiji zapisnik o utvrđivanju rezultata glasanja na biračkom mestu, izvod iz biračkog spiska, važeće glasačke listiće u zapečaćenom posebnom omotu, neupotrebljene glasačke listiće u zapečaćenom posebnom omotu, nevažeće glasačke listiće u zapečaćenom posebnom omotu, kao i preostalu izbornu dokumentaciju.

O primopredaji izborne dokumentacije sastavlja se zapisnik koji potpisuje predstavnik izborne komisije i najmanje dva člana biračkog odbora koji su predali izbornu dokumentaciju.

XII Utvrđivanje rezultata glasanja

Član 119
Kontrola zapisnika biračkog odbora o rezultatima glasanja

Kada primi izbornu dokumentaciju sa biračkih mesta prvostepena izborna komisija utvrđuje urednost zapisnika biračkih odbora o rezultatima glasanja i ocenjuje primedbe unete u zapisnik.

Član 120
Revizija zapisnika biračkog odbora o rezultatima glasanja

Prvostepena izborna komisija je dužna da donese zaključak o reviziji zapisnika biračkog odbora ako je neurednost zapisnika takve prirode da postoji sumnja u regularnost utvrđivanja rezultata glasanja na biračkom mestu. Prvostepena izborna komisija će sama pregledom izborne dokumentacije i prebrojavanjem glasačkih listića, ponovo utvrditi činjenice o rezultatima glasanja na tom biračkom mestu, i o tome sastaviti svoj zapisnik.

Ako je zapisnik biračkog odbora uredan, a član izborne komisije iznosi činjenice koje dovode u sumnju rezultat glasanja na biračkom mestu, obavezan je da pruži dokaze o tome.

Član 121
Zapisnik izborne komisije o rezultatima glasanja

Izborna komisija izborne jedinice sastavlja zapisnik o utvrđivanju rezultata glasanja u izbornoj jedinici, na osnovu urednih i revidiranih zapisnika biračkih odbora.

U zapisniku o utvrđivanju rezultata glasanja u izbornoj jedinici konstatuju se rezultati izbora u izbornoj jedinici. Zapisnik se sastavlja u skladu sa članom 13 Aneksa I ovog zakona.

Zapisnik o radu izborne komisije potpisuju njeni članovi.

Zapisnik je punovažan ako ga potpiše većina članova izborne komisije. Član izborne komisije koji ima primedbe na zapisnik može uskratiti svoj potpis uz obavezno navođenje primedaba u zapisnik.

Član 122
Regularnost izbora

Izbori su regularni ako je postupak izbora sproveden u skladu sa zakonom.

Na biračkim mestima na kojima glasanje nije bilo regularno, izbori se obavezno ponavljaju u roku od sedam dana od utvrđivanja neregularnosti.

Ako glasanje nije bilo regularno na najmanje jednoj trećini biračkih mesta, a pod uslovom da ona obuhvataju najmanje jednu trećinu biračkog tela u izbornoj jedinici, glasanje u toj izbornoj jedinici se ponavlja u roku od sedam dana od dana utvrđivanja neregularnosti.

Ako je utvrđena neregularnost izbora zbog izrazite nejednakosti u medijskom tretmanu izbornih učesnika u državnim javnim glasilima, ponavlja se izborni postupak, izuzev postupka kandidovanja.

Član 123
Raspodela mandata poslanika, odnosno odbornika

Izborna komisija izborne jedinice utvrđuje ukupan broj glasova koji je osvojila svaka od izbornih lista istaknutih u izbornoj jedinici.

Izborna komisija izborne jedinice raspodeljuje poslaničke, odnosno odborničke mandate izbornim listama primenom sistema matematičkih srazmera.

Poslanički, odnosno odbornički mandati raspodeljuju se između različitih izbornih lista tako što se ukupan broj poslaničkih, odnosno odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka od izbornih lista. Dobijeni proizvod se, potom, deli ukupnim brojem glasova datih svim izbornim listama, izuzimajući glasove date onim listama koje nisu ispunile uslov iz prethodnog člana. Svakoj od izbornih lista dodeljuje se onoliko poslaničkih, odnosno odborničkih mesta koliko celih brojeva proizilazi iz ove proporcije. Ukoliko jedan ili više poslaničkih, odnosno odborničkih mandata ostane neraspoređen, oni se dodeljuju izbornim listama prema najvećim delovima razlomka.

Podaci o raspodeli mandata unose se u zapisnik izborne komisije o utvrđivanju rezultata glasanja u izbornoj jedinici, u skladu sa članom 13 Aneksa I ovog zakona. Zapisnik se usvaja u roku od 24 časa od zatvaranja biračkog mesta.

Član 124
Raspodela poslaničkih i odborničkih mandata unutar izborne liste

Poslanički mandati koji su pripali određenoj izbornoj listi raspodeljuju se u okviru liste po redosledu po kome su imena kandidata navedena na izbornoj listi.

Član 125
Rešenje o rezultatima izbora u izbornoj jedinici

Rešenjem o rezultatima izbora u izbornoj jedinici, izborna komisija izborne jedinice proglašava ko je od kandidata, sa svake izborne liste ponaosob, izabran za poslanika.

Rešenje o rezultatima izbora sadrži naročito: uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom leku, potpis ovlašćenog lica i pečat.

U uvodu rešenja se navodi sastav izborne komisije (imena njenih članova i zamenika), oznaka izbora, oznaka izborne jedinice, koja lica i u kom svojstvu su bila prisutna prilikom donošenja rešenja, datum glasanja i datum donošenja rešenja.

U dispozitivu se izabrani kandidati sa izbornih lista proglašavaju za poslanike i navode predlagači izbornih lista.

U obrazloženju se navode činjenice na osnovu kojih je izborna komisija proglasila izabranim poslanike, odnosno odbornike.

U pouci o pravnom leku navodi se pravni lek koji se može izjaviti, kome se pravni lek izjavljuje i u kom roku.

Rešenje potpisuje predsednik izborne komisije izborne jedinice.

Rešenje o utvrđivanju rezultata izbora izborna komisija izborne jedinice donosi odmah po usvajanju zapisnika, a najkasnije u roku od šest časova od usvajanja zapisnika.

Rešenje se dostavlja članovima izborne komisije, predstavnicima predlagača svake od izbornih lista, Republičkoj izbornoj komisiji u roku od šest časova od donošenja.

Član 126
Objavljivanje privremenih rezultata izbora

Izborne komisije izbornih jedinica objavljuju privremene rezultate izbora najkasnije u roku od 12 časova od donošenja rešenja iz člana 125.

Član 127
Uverenje o izboru poslanika, odnosno odbornika

Na osnovu pravosnažnog rešenja o rezultatima izbora, izborna komisija izborne jedinice svakome od poslanika, odnosno odbornika izabranih sa izbornih lista izdaje uverenje o izboru. Po jedan primerak uverenja dostavlja se i predlagaču sa čije izborne liste je poslanik, odnosno odbornik izabran.

Izborna komisija je dužna da uverenje o izboru izda najkasnije u roku od 24 časa od pravosnažnosti rešenja. Po proteku ovog roka poslanik, odnosno odbornik ili predlagač izborne liste sa koje je poslanik, odnosno odbornik izabran, može se obratiti Republičkoj izbornoj komisiji sa zahtevom za izdavanje uverenja o izboru poslanika, odnosno odbornika.

Uverenje o izboru poslanika, odnosno odbornika dostavlja se lično.

XIII Opštenje organa za sprovođenje izbora i stranaka

Član 128
Način predaje podnesaka

Podnesci se predaju neposredno organima za sprovođenje izbora. Podnesak poslat poštom ne smatra se punovažno podnetim.

Podneske, osim predloga izborne liste i podneska kojim se predlog povlači, može potpisivati i punomoćnik predlagača.

Podnesci se overavaju kao predlog izborne liste.

Predlagačima se obavezno dostavljaju sva rešenja izborne komisije, zapisnik o utvrđivanju rezultata glasanja na biračkim mestima u izbornoj jedinici, zapisnik o utvrđivanju rezultata glasanja u izbornoj jedinici, zapisnik Republičke izborne komisije o utvrđivanju rezultata izbora.

Izborna komisija izborne jedinice, po službenoj dužnosti, dostavlja biračima upisanim u posebne izvode iz biračkih spiskova potvrdu o biračkom pravu.

Izborna komisija izborne jedinice, na lični zahtev birača kao i kandidata za poslanika, odnosno odbornika, dostavlja potvrdu o biračkom pravu.

Zaključci izborne komisije se ne dostavljaju.

Član 129
Rokovi

Kada je ovim zakonom određen rok u danima, u rok se ne uračunava dan u koji pada događaj od koga treba računati trajanje roka, već se za početak roka uzima prvi naredni dan.

Kada je ovim zakonom određen rok u satima, u rok se ne uračunava sat u koji pada događaj od koga treba računati trajanje roka, već se za početak roka uzima prvi naredni sat.

Kada je ovim zakonom određen rok koji se određuje računanjem vremena unazad, u rok se ne uračunava dan ili sat u koji treba da padne događaj od koga se rok računa, već se za početak roka uzima prvi prethodni dan ili sat, zavisno od toga da li se rok računa u danima ili satima.

Zbog propuštanja kakve procesne radnje u roku, ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.

Na računanje rokova nema uticaja okolnost da rok, eventualno, ističe noću ili u neradni dan.

Član 130
Dostavljanje

Organi za sprovođenje izbora dostavljaju pismena preko službenih dostavljača. Pismena se dostavljaju neposredno predlagaču izborne liste, odnosno njegovim punomoćnicima.

Pismena se dostavljaju svakog dana u vremenu između 08 i 20 časova. Ako se dostavljanje ipak izvrši u vremenu između 20 i 08 časova, rokovi počinju teći od 08 časova narednog dana.

Rešenje o utvrđivanju rezultata izbora, kao i uverenje o izboru za poslanika, odnosno odbornika dostavlja se, preko predlagača, i kandidatima koji su izabrani za poslanike, odnosno odbornike.

Pismena koja se izdaju biračima po službenoj dužnosti, kao i pismena koja se izdaju biračima, odnosno kandidatima za poslanike, odnosno odbornike, na njihov lični zahtev dostavljaju se neposredno.

Član 131
Oglasna tabla izborne komisije

Ako neposredno dostavljanje iz bilo kojih razloga nije uspelo, dostavljanje se vrši preko oglasne table izborne komisije.

Ako se dostavljanje vrši preko oglasne table, smatra se da je izvršeno po isteku 24 časa od isticanja pismena na oglasnoj tabli izborne komisije.

Član 132
Punomoćnik

Punomoćnik može biti svaki birač koji je ovlašćen punomoćjem, overenim po istim pravilima kao i predlog izborne liste.

Punomoćnikom se smatra i lice koje ima takvo ovlašćenje koje se overava po unutrašnjim normativnim aktima predlagača koji su deponovani kod Ministarstva pravde.

Predlagač može sve radnje u postupku preduzimati preko punomoćnika, osim onih radnji predviđenih u članu 128 stav 2.

Član 133
Uvid u spise

Izborna komisija dužna je da u svako doba omogući predlagačima izbornih lista puni uvid u spise i njihovo kopiranje.

XIV Povrede izbornog prava i izbornog postupka

Član 134
Bitne povrede izbornog prava i izbornog postupka

Izborna komisija utvrđuje da li je došlo do bitnih povreda izbornog prava i izbornog postupka:

Bitne povrede izbornog prava i izbornog postupka su:

• povreda slobode izbora;

• povreda tajnosti glasanja;

• odstupanje od pravila da birač glasa lično;

• odstupanje od zakonom utvrđenih pravila o načinu glasanja u slučaju kada birač glasa uz pomoć drugog lica;

• upisivanje birača u birački spisak na dan glasanja;

• nepostojanje kontrolnog listića u glasačkoj kutiji;

• postojanje više glasačkih listića u glasačkoj kutiji od broja birača koji su glasali;

• izrazita nejednakost u medijskom tretmanu izbornih učesnika u državnim javnim glasilima;

• kršenje izborne tišine;

• kršenje pravila o finansiranju izborne kampanje;

• nezakonito postupanje i povreda drugih odredaba ovog zakona.

Činjenice na osnovu kojih se utvrđuje postojanje bitne povrede izbornog prava ili pravila izbornog postupka, izborna komisija utvrđuje neposrednom kontrolom rada biračkih odbora, uviđajem, čitanjem isprava, saslušanjem svedoka i veštačenjem.

Član 135
Poništavanje glasanja

Izborna komisija je dužna da poništi glasanje ako:

• u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića;

• u glasačkoj kutiji ima više glasačkih listića od broja birača koji su glasali;

• na dan glasanja menjan izvod iz biračkog spiska.U drugim slučajevima bitnih povreda izbornog prava i izbornog postupka iz prethodnog člana, izborna komisija može da poništi glasanje na biračkom mestu ako oceni da su povrede takve prirode da su bitno uticale na ishod glasanja.

Odluku o tome izborna komisija donosi dvotrećinskom većinom u formi rešenja.

Rešenje o poništavanju glasanja dostavlja se organu nadležnom za donošenje odluke o ponavljanju glasanja na biračkom mestu, u roku od 24 časa od donošenja rešenja.

Organ nadležan za raspisivanje izbora donosi odluku o ponavljanju glasanja na biračkom mestu, a glasanje se mora ponoviti najkasnije u roku od sedam dana od dana izbora.

Organ nadležan za raspisivanju izbora, donosi odluku o ponavljanju izbora u roku od 48 časova od prijema rešenja. Ponovljeni izbori održavaju se najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o ponavljanju izbora.

XV Pravni lekovi

Član 136
Prigovor

Svaki birač može izbornoj komisiji uložiti prigovor kojim ukazuje na povrede izbornog prava ili izbornog postupka učinjene na biračkom području na kome birač ostvaruje svoje izborno pravo.

Svaki predlagač izborne liste može uložiti prigovor izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava ili izbornog postupka do koje je došlo u izbornoj jedinici u kojoj je predlagač izborne liste podneo izbornu listu.

Svaki član biračkog odbora može uložiti prigovor izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava ili izbornog postupka do koje je došlo na biračkom mestu.

Prigovor se može uložiti pismeno ili usmeno na zapisnik u toku glasanja, a najkasnije u roku od 12 časova od zatvaranja biračkog mesta.

Ako birač lično ulaže prigovor, podneske ne mora overavati, a ako prigovor i druge procesne radnje preduzima preko punomoćnika, punomoćje mora biti overeno kod nadležnog organa.

Član 137
Postupak po prigovoru

O prigovoru kojim se ukazuje na povredu izbornog prava ili izbornog postupka odlučuje prvostepena izborna komisija, svojim rešenjem.

Ako je prigovor uložen pre proglašenja rezultata glasanja na biračkom mestu, odnosno rezultata izbora, izborna komisija je dužna da o prigovoru odluči najkasnije u rešenju o privremenim rezultatima izbora.

Ako je prigovor uložen posle proglašenja privremenih rezultata glasanja na biračkom mestu, odnosno rezultata izbora, izborna komisija je dužna da odluči o prigovoru najkasnije u rešenju o rezultatima izbora.

Izborna komisija može o prigovoru odlučiti i posebnim rešenjem.

Član 138
Odlučivanje o prigovoru

Neblagovremen, nedopušten i neuredan prigovor izborna komisija će odbaciti svojim zaključkom.

Ako je prigovor blagovremen, dopušten i uredan, izborna komisija će ispitati da li postoje i kakve su prirode povrede izbornog prava ili izbornog postupka, na koje se u prigovoru ukazuje.

Ako utvrdi da povrede postoje, ali da one ne utiču bitno na rezultat izbora, izborna komisija će uvažiti prigovor i u obrazloženju rešenja konstatovati povrede izbornog prava ili izbornog postupka.

Ako utvrdi da postoje povrede izbornog prava ili izbornog postupka koje bitno utiču na rezultat izbora, izborna komisija će uvažiti prigovor i otkloniti povrede ili poništiti glasanje na odgovarajućim biračkim mestima, odnosno saglasno članu 122 stav 3 ovog zakona, poništiti izbore u izbornoj jedinici.

Ako utvrdi da nema povreda izbornog prava, odnosno izbornog postupka, izborna komisija će rešenjem odbiti prigovor.

Izborna komisija ne može po prigovoru staviti van snage pravosnažno rešenje o proglašenju rezultata izbora.

Član 139
Žalba

Protiv svih rešenja prvostepene izborne komisije učesnici izbornog postupka iz člana 136 ovog zakona mogu izjaviti žalbu u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja.

Žalba se može izjaviti i zbog neizdavanja rešenja u propisanom roku. U tom slučaju žalba se može izjaviti u roku od dva dana od isteka roka za dostavljanje rešenja.

Žalbu mogu izjaviti sva lica kojima se rešenja dostavljaju po odredbama ovog zakona, kao i punomoćnici tih lica.

Žalba se izjavljuje pismeno Republičkoj izbornoj komisiji neposredno ili preko prvostepene izborne komisije.

Žalba se može izjaviti zbog svih povreda izbornog prava ili izbornog postupka.

Žalba zadržava izvršenje rešenja.

Član 140
Postupak po žalbi

O žalbi odlučuje Republička izborna komisija na javnoj raspravi najkasnije 48 časova od podnošenja žalbe.

Ako je žalba predata neposredno Republičkoj izbornoj komisiji, ova komisija je dužna da bez odlaganja zatraži spise od prvostepene izborne komisije.

Ako je žalba predata preko prvostepene izborne komisije, ova komisija, po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavlja spise sa žalbom Republičkoj izbornoj komisiji.

Republička izborna komisija, po prijemu žalbe i spisa, odmah zakazuje javnu raspravu, određuje iz reda svojih članova jednog izvestioca ili više njih koji će prikupiti podatke i pripremiti stručno mišljenje i predloge, i o raspravi obaveštava žalioca.

Republička izborna komisija, postupajući po žalbi, ispituje da li postoje povrede izbornog prava ili izbornog postupka na koje se žalbom ukazuje, kao i da li postoje druge povrede postupka koje bitno utiču na rezultat izbora.

Član 141
Javna rasprava

Javnu raspravu otvara predsednik Republičke izborne komisije i utvrđuje da li postoji kvorum i da li su o razmatranju žalbe uredno obaveštena sva lica koja su morala biti obaveštena.

Ako su ispunjene procesne pretpostavke iz stava 1 ovog člana, izvestilac će podneti izveštaj o nalazima, mišljenjima i predlozima.

Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene, Republička izborna komisija će za jedan sat odložiti početak rasprave. Ako se ni nakon isteka jednoga sata ne steknu procesne pretpostavke iz stava 1 ovog člana, smatraće se da su one ispunjene i komisija može punovažno raditi.

Posle podnetog izveštaja, žalilac izlaže navode žalbe i izjašnjava se o izveštaju, a zatim se predlagači izbornih lista izjašnjavaju o izveštaju i žalbi.

Po izjašnjenju žalioca i predlagača Republička izborna komisija se povlači i donosi rešenje. Rešenje se objavljuje odmah po donošenju.

Rešenje se obavezno dostavlja žaliocu i svim predlagačima izbornih lista.

O toku postupka vodi se zapisnik.

Član 142
Odlučivanje o žalbi

Neblagovremenu i neurednu žalbu, kao i žalbu izjavljenu od neovlašćenog lica, Republička izborna komisija će odbaciti zaključkom.

Ako je žalba blagovremena, uredna i izjavljena od ovlašćenog lica, Republička izborna komisija će ispitati da li postoje povrede izbornog prava ili izbornog postupka na koje se u žalbi ukazuje, i da li su povrede bitne.

Ako se utvrdi da povrede na koje žalba ukazuje postoje, ali da su one takve prirode da bitno ne utiču na rezultat izbora, Republička izborna komisija će uvažiti žalbu, a povrede na koje ukazuje žalba konstatovaće u obrazloženju rešenja.

Ako se utvrdi da postoje povrede izbornog prava ili izbornog postupka koje bitno utiču na rezultat izbora, a glasanje još nije održano, izborna komisija će uvažiti žalbu, poništiti u celini ili delimično rešenje prvostepene izborne komisije i naložiti prvostepenoj komisiji da otkloni konkretne povrede izbornog prava ili izbornog postupka.

Ako se utvrdi da postoje povrede izbornog prava ili izbornog postupka koje bitno utiču na rezultat izbora, a glasanje je već završeno, Republička izborna komisija će uvažiti žalbu, poništiti u celini ili delimično rešenje prvostepene izborne komisije i poništiti glasanje na odgovarajućem biračkom mestu.

Ako utvrdi da nema ukazanih povreda izbornog postupka, Republička izborna komisija će žalbu odbiti.

Član 143
Sudska zaštita

Protiv rešenja Republičke izborne komisije, žalilac i predlagači izbornih lista mogu podneti tužbu zbog povrede izbornog prava ili izbornog postupka.

U postupku po tužbi primenjuju se odredbe Zakona o upravnim sporovima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Tužba se podnosi u roku od 24 časa od časa dostavljanja drugostepenog rešenja podnosiocu tužbe.

Tužba odlaže izvršenje osporenog rešenja.

O tužbi odlučuje okružni sud na čijem području je učinjena povreda izbornog prava ili izbornog postupka u roku od sedam dana od podnošenja tužbe.

O pravnim lekovima protiv odluka okružnih sudova odlučuje Vrhovni sud Republike Srbije u roku od 15 dana.

XVI Verifikacija mandata i prestanak mandata

Član 144
Verifikacija mandata

Poslanici i odbornici stiču prava i dužnosti poslanika, odnosno odbornika danom verifikacije mandata.

Verifikacija mandata se obavlja na prvoj, konstitutivnoj sednici skupštine.

Konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora za poslanike, odnosno odbornike.

Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji poslanik, odnosno odbornik.

O verifikaciji mandata poslanika, odnosno odbornika odlučuju skupština u koju je poslanik, odnosno odbornik izabran.

Skupština odlučuje o verifikaciji mandata na osnovu izveštaja verifikacionog odbora.

Član 145
Postupak odlučivanja o verifikaciji mandata

Do početka kontitutivne sednice skupštine, poslanici, odnosno odbornici predaju uverenja o izboru nadležnoj administrativnoj službi skupštine. Uz uverenje o izboru poslanik, odnosno odbornik dužan je da ličnom kartom ili drugom odgovarajućom ispravom dokaže svoj identitet.

Predajom uverenja o izboru nadležnoj administrativnoj službi skupštine, poslanik, odnosno odbornik stiče pravo da sudeluje u radu konstitutivne sednice skupštine.

Na osnovu izveštaja izborne komisije o rezultatima izbora, nadležna administrativna služba skupštine sastavlja poslanički, odnosno odbornički spisak.

Uvidom u predata uverenja o izboru, nadležna administrativna služba obaveštava predsednika skupštine da sednici skupštine prisustvuje potreban broj poslanika, odnosno odbornika za punovažan rad.

Posle izbora predsedavajućeg konstitutivne sednice skupštine, bira se verifikacioni odbor.

Verifikacioni odbor započinje sa radom odmah posle izbora, a završava sa radom kad skupština verifikuje mandate poslanika, odnosno odbornika.

Član 146
Izbor verifikacionog odbora

Predsedavajući konstitutivne sednice skupštine, na osnovu predloga predstavnika političkih stranaka koje su osvojile poslanička, odnosno odbornička mesta, predlaže sastav verifikacionog odbora. U sastav verifikacionog odbora biraju se poslanici, odnosno odbornici izabrani sa različitih izbornih lista, srazmerno broju poslaničkih, odnosno odborničkih mesta u skupštini. Svaka politička stranka, čija lista je osvojila poslaničko, odnosno odborničko mesto, mora biti zastupljena u verifikacionom odboru sa najmanje jednim poslanikom, odnosno odbornikom.

Verifikacioni odbor je izabran ako je za njegov sastav glasala većina prisutnih poslanika, odnosno odbornika. Ukoliko za predloženi sastav verifikacionog odbora nije glasala većina od prisutnih poslanika, odnosno odbornika, sednica skupštine se prekida na jedan sat. U tom roku predstavnici političkih stranaka dužni su da predlože nove članove verifikacionog odbora.

Ako ni novi predlog sastava verifikacionog odbora ne dobije najmanje polovinu glasova od ukupnog broja prisutnih poslanika, odnosno odbornika, predsedavajući prve sednice prekida sednicu na jedan sat. U tom roku predsedavajući sednice, uz konsultaciju sa predstavnicima političkih stranaka, iznosi svoj predlog sastava verifikacionog odbora. U tom slučaju predsedavajući konstitutivne sednice nije dužan da se pri predlaganju članova verifikac